DA LI JE I OVO DELO DUBOKE DRŽAVE?! MASKE SU PALE, TRAMPA SPREČITI DA SE PONOVO KANDIDUJE ZA ŠEFA SAD! Amerika je opasno podeljena!

Dramatični pretres agenata Federalnog istražnog biroa (FBI) kuće Donalda Trampa na Floridi u ponedeljak označio je iznenadnu eskalaciju istraga o bivšem američkom predsedniku i postavila nova pravna pitanja koja bi, u teoriji, mogla da promene tok predsedničkih izbora

Ako istraga, koja je navodno povezana sa načinom na koji je Tramp rukovao poverljivim predsedničkim dokumentima, bude završena podizanjem krivične prijave i osudom, neki sugerišu da bi on mogao biti zakonski onemogućen da se ponovo kandiduje za predsednika.

Drugi pravnici, međutim, smatraju da mu Ustav, čak i ako bude osuđen, dozvoljava ne samo da se kandiduje, nego i da obavlja predsednički mandat, ako bi bio izabran.

 FBI izvršili pretres, to nije slučajno

Odmah pošto su agenti FBI izvršili pretres njegovog imanja Mar-a-Lago, Tramp je prokomentarisao da žele da ga onemoguće da se ponovo kandiduje na predsedničkim izborima.

Šta pretres bez presedana pokazuje o tekućim istragama protiv Trampa i da li bi zaista mogao da bude sprečen da se kandiduje 2024. godine?

Džozef Moreno, bivši tužilac u Ministarstvu pravde, kaže da priroda i osetljivost pretresa Trampove vili Mar-a-Lago u Palm Biču sugeriše da se istraga kreće u pravcu potencijalnih optužbi.

- Neko u FBI-ju i federalnom tužilaštvu veruje da je prekršen Zakon o predsedničkoj evidenciji, prema kojem predsednik mora da dostavi sve dokumente i mejlove u Nacionalni arhivi ili drugih akata koji regulišu pitanje poverljivih spisa, i zato su pokrenuli istragu - kaže Moreno.

Veliki deo analize posle pretresa - i ključnog elementa koji se odnosi na izbore 2024. - ima veze sa članom 2071 saveznog krivičnog zakona SAD.

U njemu se navodi da svako kome su povereni vladini dokumenti i koji „namerno i protivzakonito prikriva, uklanja, briše ili uništava... bilo koji zapis, postupak, mapu, knjigu, papir, dokument ili drugu stvar, zaveden ili deponovan... na bilo kojoj javnoj funkciji" može biti kažnjen novčano ili zatvorom do tri godine.

Ono što je najvažnije, u tom članu piše da će svako ko je osuđen po tom zakonu „biti diskvalifikovan za obavljanje" savezne funkcije.

Zbog toga neki sugerišu da bi osuđujuća presuda mogla da prekine Trampove nade o povratku u Belu kuću.

- To je zakon, i ako ga je Donald Tramp prekršio, suočiće se sa kaznom, a jedna od njih je i činjenica da on možda nikada više neće moći da služi u saveznoj kancelariji - rekao je istoričar Majkl Bešlos za MSNBC.

Neki pravni stručnjaci, međutim, smatraju da je malo verovatno da će zakon biti primenjen ili da bi eventualna žalba u potencijalnom sudskom procesu bila odbijena, jer su jedina ograničenja za predsedničku kandidaturu državljanstvo, prebivalište i starost.

Foto: Printskrin video

- Zakon ne bi prošao bilo kakvu ustavnu ocenu - kaže Brajan Kalt, profesor ustavnog prava na Univerzitetu u Mičigenu.

Pravni i ustavni stručnjaci kažu za BBC da ne postoji opšta zabrana da se osuđeni kriminalci kandiduju za predsednika.

Najsvežiji primer je Džordž V. Buš, koji je bio osuđen za lakše delo - vožnju u alkoholisanom stanju, ali je bio predsednik SAD u dva mandata.

Kriterijumi ko može da se kandiduje za predsednika utvrđeni su Ustavom SAD.

Uslovi su jednostavni: kandidat mora da ima najmanje 35 godina i da je državljanin SAD najmanje 14 godina.

Dakle, postoji sukob između saveznog zakona prema kojem bi osuđenima prema gore navedenom članu trebalo zabraniti obavljanje dužnosti i Ustava, koji postavlja jasne uslove o tome ko ima pravo da se kandiduje za predsednika i ne pominje krivične osude.

- Osnovni princip ustavnog prava je da je Ustav vrhovni, a svaki zakon koji je u suprotnosti sa Ustavom je ništav - dodaje Kalt.

Određeni broj pravnih stručnjaka sugeriše da Kongres može da diskvalifikuje kandidata sa funkcije kroz proces opoziva, ali Ustav SAD ne daje takva ovlašćenja za osude donete po redovnom krivičnom zakonu.

- Jedini način na koji bi mu moglo biti zabranjeno da se kandiduje je da mu Kongres zabrani Škoristeći ovlašćenja za opozivĆ, ali to bi bilo veoma neobično - kaže Moreno, bivši tužilac Ministarstva pravde.

Neki stručnjaci sugerišu da bi, ako bi Tramp bio optužen i osuđen po članu 2071, tužioci mogli da zatraže od Vrhovnog suda, kojim dominiraju konzervativci, da razmotri pitanje kvalifikovanosti.

Pravno ovo (ni)je dozvoljeno

Profesor Kalt, međutim, kaže da je malo verovatno da bi bivšem predsedniku bilo zabranjeno da obavlja funkciju u takvom slučaju.

- Kada bih savetovao gospodina Trampa, rekao bih mu da ne treba da brine u vezi sa ovim. Rekao bih mu da je sve u redu - kaže Kalt.

Iako pravni stručnjaci veruju da bi zabrana Trampu da se kandiduje na osnovu pomenutog člana zakona bila na dugom štapu, moglo bi da ima veliki uticaj na njegove izborne izglede i percepciju biračkog tela.

Prvi put u američkoj istoriji, organi za sprovođenje zakona pretresli su kuću nekog američkog predsednika.

Republikanci su ocenili da je istraga politički motivisana.

Majk Pens, bivši potpredsednik u Trampovoj administraciji, pozvao je državnog tužioca da pruži „potpuno objašnjenje" o pretresu.

- Nijedan bivši predsednik Sjedinjenih Država nikada u američkoj istoriji nije bio predmet ovakve racije niti je izvršen pretres u njihovim ličnim rezidencijama - napisao je on na Tviteru.

Trampovi saveznici u Kongresu su obećali da će pokrenuti istragu ako ponovo osvoje većinu u Predstavničkom domu i Senatu na novembarskim izborima.

Portparolka Bele kuće Karin Žan-Pjer rekla je novinarima u utorak da FBI nije unapred obavestio predsednika Džozefa Bajdena o raciji i da je „on o tome saznao iz medija".

- Predsednik nije bio obavešten i nije znao. Niko u Beloj kući nije obavešten - rekla je ona.

Ona je novinarima rekla da je Bajden „učinio mnogo da sačuva nezavisnost ministarstva pravde", dodajući: „Predsednik Bajden veruje u vladavinu zakona".

Lindzi Haligan, Trampova pravna zastupnica, rekla je da je dobila poziv oko 10 sati po lokalnom vremenu da FBI ima nalog za pretres Mar-a-Laga i da ona treba da dođe na imanje.

Rekla je da je videla 30 do 40 FBI agenata u rukavicama, neke u odelima, a druge ležerno obučene, i oko 10 do 15 FBI vozila, kao i iznajmljeni kamion.

Foto: Informer/Fotomontaža

Haligan je rekla za CBS da je njoj i još jednom Trampovom advokatu bio zabranjen ulazak u kompleks i da je pretres podeljen na tri dela: spavaću sobu, kancelariju i ostavu.

- Bilo je to potpuno preterano. Da su tražili samo dokumenta, mogli su da pitaju - dodala je.

Tramp: „Na meti sam jer dominiram u anketama"

U mejlu za prikupljanje sredstava pristalicama u utorak, Tramp, koji je trenutno u njegovom golf klubu u Bedminsteru u Nju Džersiju, naveo je da su on i drugi republikanci na meti zbog njegovog političkog uticaja i „moje dominacije u svim anketama".

Oni još jednom pokušavaju da zaustave Republikansku stranku i mene. Bezakonje, politički progon i lov na veštice moraju biti razotkriveni i zaustavljeni - napisao je on.

Dok su mnogi članovi Demokratske stranke pozdravili raciju, nekoliko ih je pozvalo Ministarstvo pravde da pruži više informacija.

Neki su izrazili zabrinutost da bi to moglo da poveća podršku bivšem predsedniku.

- Ovo bi Trampu moglo da bude od velike koristi jer mu mnogi sada daju podršku - rekao je Dejv Aronberg, državni tužilac Palm Biča, gde je sedište Mar-a-Lago, za BBC.

- Tramp će ovo iskoristiti da povrati status mučenika - dodao je.

Predsednica Predstavničkog doma, visoka članica Demokratske stranke Nensi Pelosi, rekla je da je za „posetu" agenata FBI-ja saznala informišući se preko medijskih izveštaja koje je čitala na telefonu.

- Da biste imali nalog, potrebno vam je opravdanje - rekla je ona za NBC Njuz.

- A to govori da niko nije iznad zakona, čak ni predsednik ili bivši predsednik Sjedinjenih Država - dodala je.