OVO SU NAJVEĆE TAJNE AMERIČKE OBAVEŠTAJNE SLUŽBE! Zašto je 11. septembar morao da se desi i šta je Vesli Klark čuo u Pentagonu nakon napada?! Veteran CIA progovorio!

Bivši analitičar CIA i službenik Stejt departmenta Lari Džonson u razgovoru sa politikologom i stručnjakom za geopolitičke odnose Aleksandrom Pavićem otkrio je najveće tajne duboke države, po kom principu funkcioniše CIA, da li je 11. septembar iskorišćen kako bi se opravdao pohod na Irak i šta je Vesli Klark čuo kad je posetio Pentagon posle 11. septembra

Sve o tajnama američke obaveštajne službe, kako je čovek sa nadimkom Čarls Menson predvodio Bin Laden jedinicu CIA, kako je radila Bušova administracija i šta je pokrenulo opadanje SAD kao glavne međunarodne supersile pogledajte ekskluzivno u emisiji "Aktuelnosti". 

- Obaveštajna tajna služba nije ustavno utemeljena, ali je faktički grana vlasti. U mom iskustvu, obaveštajna zajednica nikada nije delovala samostalno. Drugim rečima, nikada oni nisu nešto preduzimali po svom nahođenju nego su uvek bili podređeni političarima na vlasti. Ono što se dolaskom Donalda Trampa promenilo je to da se lojalnosti CIA i direktora za nacionalnu bezbednost nisu prenele na novog predsednika, već su ostale na strani onih koji više nisu bili na vlasti. Tako da bi se moglo reći da je tada obaveštajna zajednica počela da deluje van zakona. Korupcija u koju je utonuo Vašington je zapanjujuća. Većina ljudi toga nije svesna - istakao je veteran CIA.   

Ovde u Srbiji, s obzirom da nas je NATO napao 1999. godine, pratimo neke od glavnih aktera te agresije. Jedan od njih je Vesli Klark koji je izjavio nešto vrlo zanimljivo 2007. godine, kada se uključio u trku za demokratskog kandidata za predsednika SAD. On je zaključio da se 11. septembra desio politički prevrat i da su neki vrlo tvrdi ljudi preuzeli vođenje američke spoljne politike. Vesli Klark to naziva političkim prevratom, drugi uvođenjem države nadzora. U svakom slučaju, nešto se promenilo 11. septembra.  

- 11. septembar je događaj koji je primorao Bušovu administraciju da promeni svoj fokus, posle čega on više nije bio usmeren na stvarni uzrok i stvarnu pretnju. Znam da postoje mnoge teorije zavere po kojima je 11. septembar nameštaljka ili ga je organizovao Izrael. Međutim, na osnovu onoga što sam tada i kasnije video, to je bio plan koji je organizovala i izvršila Al Kaida. Međutim, ja sam na primer poznavao Majkla Šuera, koji je predvodio Bin Laden jedinicu CIA. Po mom mišljenju, Šauer je bio klinički lud, kompletan ludak i kad su ga postavili na mesto šefa te jedinice nije imao nikakvo iskustvo. Njegov nadimak u CIA bio je Čarls Menson (ubica žene Romana Polanskog, Šeron Tejt). Tu su bila i dva agenta FBI, koje su tretirali kao da su gubavci u nudističkoj koloniji. Držali su ih na distanci i nisu hteli da dele informacije sa njima tako da je saradnja bila ravna nuli - istakao je Džonson. 

Prema njegovim rečima, Bušova administracija je rano upozorena da treba da shvati ozbiljno pretnju koja dolazi od Al Kaide.

- Ja sam napisao autorski članak zajedno sa Miltonom Birdonom, koji je predvodio operaciju CIA u Avganistanu. Članak je objavljen u novembru 2000.-te godine, odnosno dan posle izbora. Napisali smo da će ko god da bude sledeći predsednik SAD morati da se fokusira na čoveka zvanog Imad Mugnija, koji je bio lider odgovoran za napade na američke ambasade u Libanu na dve različite lokacije i u dva različita vremena kao i za kidnapovanje američkih talaca. On je bio aktivni terorista, kao i Osama bin Laden. Za njih dvojicu smo napisali da treba da budu u fokusu - kazao je on. 

- 11. septembar je bio prekretnica i oni su ga iskoristili da bi opravdali pohod na Irak, iako je postojalo nula dokaza da je Irak imao ikakve veze sa tim napadom. Tada je postao važan uticaj neokonsa u kreiranju i izmišljanju obaveštajnih podataka čiji je cilj bio kreiranje određene teme o tome šta je pretnja i šta SAD treba da preduzmu - naglasio je Džonson i dodao da kada se bude pisala istorija za 40-50 godina, o ovom periodu će se pisati kao prekretnici koja je pokrenula opadanje SAD kao glavne međunarodne supersile.

Džonson je ocenio da je odluka da se napadne Irak predstavljala prvu pukotinu u temelju, posle koje je usledio niz loših odluka, čiji je vrhunac dostignut u sadašnjem ratu u Ukrajini.

- To je užasna zaostavština - poručio je Džonson.