ZVECKANJE ORUŽJEM NA JUGU EVROPE, LOVCI NA NIŠANU! Dve NATO zemlje na ivici sukoba

Tenzije u istočnom Sredozemlju i Egejskom moru ponovo su porasle, nakon poslednjih tvrdnji Turske da je susedna Grčka raketama elektronski ciljala njihove borbene avione F-16 koji su, kako se navodi, bili u izviđačkoj misiji u međunarodnom vazdušnom prostoru

Radar grčkog raketnog sistema S-300, baziranog na ostrvu Krit, registrovao je i naciljao turske avione 23. avgusta, izvestila je turska agencija Anadolija, pozivajući se na izvor u ministarstvu odbrane.

Turski lovci leteli su na visini od 10.000 stopa zapadno od grčkog ostrva Rodos, kada se aktivirao radar za praćenje ciljeva na ruskom PVO sistemu S-300, da bi se po završetku misije vratili u svoje baze. U turskom saopštenju se podseća da se prema pravilima NATO aktivacija radara za nišanjenje na PVO sistemima smatra neprijateljskim činom.

Kako prenosi "Al Džazira", obe zemlje gomilaju snage duž granica usred niza nedavnih incidenata, od kojih se nedavni desio iznad grčkog grada ka granici sa Turskom Aleksandropolisa. Grčki generalštab je rekao da su turski lovci povredili vazdušni prostor i približili se gradu.

I Turska i Grčka su članice NATO, ali su bez obzira na to često na ivici oružanog sukoba, zbog spora oko ostrva u istočnom Sredozemlju, o granici na moru i – pravu na eksploataciju nafte ili gasa, piše "Dojče vele" (DW), dodajući da Grci izdvajaju za odbranu najviše od svih članica alijanse, 3,8 odsto BDP.

Dve zemlje su 1996. jedva izbegle rat zbog jednog nenaseljenog ostrva Imia. I 2020. je eskalirao konflikt oko grčkih i turskih zahteva za kontrolom tih područja, navodi DW.

Suverenitet pod znakom pitanja

Ankara dovodi u pitanje grčki suverenitet nad čitavim nizom ostrva u istočnom Egejskom moru – poput Rodosa, Lezbosa, Samosa i Kosa – zato što je Grčka, kako tvrde Turci, stacioniranjem vojnih snaga na njima prekršila međunarodne ugovore. Redovnim letovima turskih borbenih aviona iznad grčkih ostrva, piše DW, Ankara gotovo svakodnevno demonstrira svoje zahteve.

Turska se poziva na Ugovor iz Lozane iz 1923. kojim je definisana današnja granica i kojim su Grčkoj, nakon grčko-turskog rata, pripala ostrva Lezbos, Hios, Samos i Ikarija, odnosno na Ugovor iz Pariza iz 1947. kojim se Italija nakon Drugog svetskog rata u korist Grčke odrekla grupe ostrva Dodekanez. Ugovorima je definisano da ta ostrva moraju da budu demilitarizovana.

Atina prisustvo svojih jedinica na ostrvima opravdava osećajem ugroženosti zbog učestalih manevara turskih vojnih brodova na zapadnoj turskoj obali, odnosno pravom svake države na samoodbranu.

Naklonost Vašingtona

Dok Nemačka u ovom konfliktu, kako piše DW igra "sporednu ulogu" - što se tiče pitanja suvereniteta ostrva ministarka spoljnih poslova Analena Berbok je nedavno rekla da su "Grčka ostrva grčka teritorija" - i Atina i Ankara se bore za naklonost Vašingtona.

Grčki premijer Kirijakos Micotakis je od Vašingtona tražio da ne podrži modernizaciju i proširenje turskog borbenog vazduhoplovstva uz pomoć aviona tipa F-16. Za turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana ta poseta je bila bolna, jer je Micotakis uspeo da pridobije SAD da Grčkoj prodaju borbene avione F-35, iste one koje Vašington nije hteo da proda Turcima.

Foto: Reuters

Ali uskoro potom je američki predsednik Džo Bajden na marginama samita NATO u Madridu krajem juna obećao da će "u potpunosti" podržati modernizaciju turske flote uz pomoć F-16. Tako je, kako se pretpostavljalo, Bajden hteo da ponudi Erdoganu nešto konkretno za podršku Turske ulasku Švedske i Finske u NATO.

Uticaj rata u Ukrajini

Iako konačna odluka o isporuci aviona F-16 još uvek nije pala, ova priča jasno pokazuje koliko Turska strateški profitira od rata u Ukrajini – zato što je pozicija Ankare sada još važnija nego što je ionako bila ranije, ističe DW.

Turska je, pre rata u Ukrajini, kupila ruski raketni PVO-sistem i tako razbesnela Amerikance. NATO tada nije mogao sebi da dozvoli raskol sa Turskom, a tek sada to ne može, u jeku ruskog rata u Ukrajini koji je ušao u šesti mesec.

DW podseća da je Erdogan krajem jula pozvao NATO-partnere na vojnu vežbu u Izmiru na obali Egejskog mora, praktično u vidokrugu grčkih ostrva. Radilo se o vežbi mornaričke invazije sa ciljem osvajanja fiktivnog ostrva, na kojoj su učestvovale američke, francuske i italijanske trupe. Ali, ne i grčke, zbog čega je Atina žestoko protestovala. Taj protest se, kako piše DW, izgubio negde u hodnicima centrale NATO u Briselu.