Katastrofa iz 1986. je pokazala šta se dešava kada se istina žrtvuje zbog ideologije, tvrdio je godinama nakon raspada Sovjetskog saveza Mihail Gorbačov
Prema bivšem lideru SSSR-a Mihailu Gorbačovu, katastrofa u Černobilju 1986. godine izazvala je kolaps Sovjetskog saveza pet godina kasnije. On je eksploziju opisao kao "prekretnicu" koja je "otvorila mogućnost mnogo veće slobode izražavanja, do te mere da sistem kakav su ljudi do tada poznavali više nije mogao da se nastavi“.
Gorbačov je godinama nakon raspada Sovjetskog saveza tvrdio da je katastrofa u nuklearnoj elektrani bila proizvod slomljenog i iskrivljenog sistema koji "više nije mogao da se nastavi“.
Černobilj i njegove posledice bili su plod sistema izgrađenog na lažima, pokroviteljstvu i totalitarnoj ideologiji koja bi se uvek stavljala ispred života svojih podanika.
Sovjetski Savez je delovao stabilno u vreme eksplozije u Černobilju. Ekonomski pokazatelji zemlje nisu bili spektakularni, ali ni posebno strašni. Nije bilo masovnih protesta protiv režima, a većina disidenata visokog profila ili su živeli u inostranstvu ili su bili rasejani i neefikasni.
Foto: screenshot
Naravno, sredinom 1980-ih niko nije verovao da će se Sovjetski Savez raspasti. "Glasnost" i Perestrojka bili su pokušaji Gorbačova odozgo nadole da se ponovo ubrizga život u sistem koji je na izdisaju, ali su proizašle iz intelektualne i moralne kritike sistema, a ne kao posledica pritiska odozdo.
Komunizam, iako je bio plemenit ideal, u praksi je proizveo sistem organizovanog laganja. Upravo je to dovelo do eksplozije u Černobilju i neuspešne operacije čišćenja.
Nakon nesreće u Černobilju, letargični odgovor sovjetske hijerarhije pokazao je apsurdnost sistema u kojem se sve vrtelo oko toga da komunistička partija zadrži svoj monopol na vlast i svoj monopol na informacije.
Telefonske linije su prekinute kako bi se sprečilo da oni koji žive u blizini elektrane kažu spoljnom svetu šta se dogodilo. Moskva je odbila hitnu evakuaciju susednog grada Pripjata i okoline sa obrazloženjem da je "panika gora od radijacije", kako kaže Boris Ščerbina, potpredsednik Saveta ministara koji je nadgledao upravljanje krizom u Černobilju.
Foto: printscreen
Kao rezultat toga, Moskva je negirala da se dogodila nesreća kada je Švedska kontaktirala sovjetski inspekcijski odbor za atomsku energiju. Zatim se nastavilo sa lažima o broju stradalih, zvanična sovjetska brojka je samo 31, dok nezavisne procene glase na desetine hiljada.
Kako je napisala Ala Jarošinska, autorka knjige "Černobilj: Zabranjena istina", partijski šefovi su čak otišli toliko daleko da su povećali zvaničnu prihvatljivu dozu radijacije kako bi prikrili prave brojke.
Pokušaj Gorbačova da izgradi moralniji Sovjetski savez bio je na kraju osuđen na propast, kao i raniji pokušaji da se stvori "socijalizam sa ljudskim licem".
Mihail Sergejevič Gorbačov je bio politički vođa Sovjetskog Saveza od 1985. do 1991. i generalni sekretar Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Njegov pokušaj reformi je doveo do kraja Hladnog rata, ali je takođe doveo i do kraja vrhovne političke vlasti Komunističke Partije Sovjetskog Saveza (KPSS) i do raspada Sovjetskog Saveza. Nagrađen je Nobelovom nagradom za mir 1990. godine
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Mihail Sergejevič Gorbačov je bio politički vođa Sovjetskog Saveza od 1985. do 1991. i generalni sekretar Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Njegov pokušaj reformi je doveo do kraja Hladnog rata, ali je takođe doveo i do kraja vrhovne političke vlasti Komunističke Partije Sovjetskog Saveza (KPSS) i do raspada Sovjetskog Saveza. Nagrađen je Nobelovom nagradom za mir 1990. godine
Kako nezvanično saznaje Informer, u Palati pravde u petak popodne odvijala se prava drama nakon saslušanja Veselina Veska Milića, jer je njegov advokat Nemanja Vasiljević odbijao da tužilaštvu preda ključne dokaze.
Luka Đorđević, koji je u emisiji „Utisak nedelje“ kod Olje Bećković predstavljen kao student Pravnog fakulteta, zapravo je stranački aktivista – poverenik Organizacije mladih Narodnog pokreta Srbije Miroslava Aleksića u Nišu!
Najnovija epizoda Informerove emisije "Na merama" otkriće vam kako je blokader Ivan Bjelić umislio da je reinkarnacija Če Gevare, koja je omiljena aktivnost voditelja blokadera Zorana Kesića, gde smo to zatekli bivšeg fudbalera Ognjena Vranješa, kuda se kreće novinar Veran Matić...
Informer televizija od 16. maja donosi drugačiji vikend program za sve gledaoce koji žele da dan počnu uz najvažnije informacije, aktuelne teme i program uživo koji traje punih sedam sati.
Nova serija automobila "Ford kuga" potpuno je osvežena, moderna i dovoljno velika za prosečnu porodicu. Proizvođač je ovoga puta bacio akcenat i na ekonomičnost. Njegova cena u Srbiji kreće od od 26.990 evra.
Od sutra, 18. maja, Ulica gospodara Vučića biće zatvorena za saobraćaj zbog radova na redovnom održavanju, a tokom izvođenja tih radova GSP linije 46 i 55 saobraćaće izmenjenom trasom.
Na današnji dan, 17. maja 1395. godine, u bici na Rovinama poginuo je Marko Mrnjavčević, u narodu poznatiji kao Kraljević Marko, ličnost koja već više od šest vekova živi istovremeno u istoriji i legendi.
Puštanjem u rad brze pruge Beograd-Subotica Srbija je dobila jednu od najsavremenijih železničkih linija u regionu, zahvaljujući kojoj putnici za samo 79 minuta i po ceni od 1.220 dinara stižu do svog odredišta vozom "Soko", koji saobraća brzinom do 200 kilometara na čas.
Vozač automobila marke Audi, koji se kretao velikom brzinom iz pravca Bukovice ka Ivanjici, izgubio je kontrolu nad vozilom kod fabrike Javor, nakon čega je usledio pravi filmski scenario.
Ubrzo nakon dojave građana da je kod Bečmena pronađeno automobil "seat" kako pluta u jezeru, ekipe policije i vatrogasaca su pristigle na lice mesta, ali su potvrđene crne slutnje.
Šest osoba povređeno je u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u subotu oko podne, na auto-putu kod Begaljice, u smeru ka Beogradu, kada su se sudarila tri putnička vozila.
Glumac Milan Lane Gutović se jednom nije pojavio na snimanju serije "Bela lađa", a razlog nedolaska na set i danas se prepričava kao jedna od najvećih anegdota ove hit serije.
Vlastimir Đuza Stojiljković važi za jednog od najvećih glumaca srpske kinematografije, a za života je često pričao o svom teškom detinjstvu. Tokom jednog intervjua ispričao je da je išao bos, pešaka čak od Niša do Beograda.
Muzeje u Srbiji je tokom 2024. godine posetilo 2.125.437 ljudi, objavio je Republički zavod za statistiku povodom Međunarodnog dana muzeja koji se obeležava 18. maja.
Tamara Kalinić pojavila se na crvenom tepihu Kanskog festivala zajedno sa verenikom Filipo Testa, a njihov modni nastup privukao je pažnju zbog nenametljive elegancije i pažljivo uklopljenih detalja.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar