SMRT GORBAČOVA POGODILA ZAPAD, MNOGO VIŠE NEGO RUSIJU, RAZLOG JE REALAN! Henri Kisindžer rekao ono što je JAVNA TAJNA

Odlazak Mihaila Gorbačova, poslednjeg lidera Sovjetskog Saveza sa istorijske scene više je pogodila Zapad nego Rusiju, koja je smrt poslednjeg predsednika SSSR-a dočekala poprilično hladno i ne baš sa velikim zanimanjem

S druge strane mnogi zapadni lideri smatraju da je smrću Gorbačova, mnogo toga Rusija izgubila. Najviše da postane moderna država i demokratsko društvo. Mnogi su na temu Gorbačova tokom poslednjih 31 godinu dali svoj sud, a među njima bio je i diplomata Henri Kisindžer koji polako gazi prema 100 godini.

On je svoj sud o Gorbačovu dao u svojoj knjizi Diplomatija i to u drugom tomu. Ovde čemo prikazati ukratko šta je Kisindžer napisao o Miahilu Gorbačovu.

"Mihail Gorbačov, šesti svojetski vođa posle Lenjina, odrastao je u zemlji koja je uživala moć i ugled bez presedana, ali mu je sudbina dodelila da dođe na njeno čelo u vreme kada se imperija u čije temelje je ugrađeno more krvi i ogormno bogatstvo nalazila na izdisaju. Kada je 1985. stupio na dužnost Sovjetski Savez je bio nuklearna supersila u stadijumu privrednog i društvenog propadanja. Kada je 1991. smenjen, vojska je svoju podršku pružila njegovom rivalu, Borisu Jeljcinu, komunistička partija je stavljena van zakona, a imeprija koju su ne štedeći krv uvećavali svi ruski vlastodršci još od vrmena Petra Velikog doživala je raspad.

Foto: AP PHOTO

Marta 1985. kada je na položaj generalnog sekretara Komunističke partije došao Mihail Gorbačov, niko nije ni slutio šta će se dogodti. kao i kada su u pitanju bili svi ostali njegovi prethodnici, pojava novog generalnog sekretara podstakla je i strah i nadu. Strah, s obzirom na to da je došao na čelo supersile koja je delovala još zlokobije zbog tajanstvenog načina na kojoj se u njoj vladalo, a nadu stoga što bi novi čovek mogao konačno da se opredeli za dugoočekivani zaokret ka miru. Svaka njegova reč je analizirana ne bi li se otkrio bilo kakav znak da će zategnutost popustiti; kao i kada su u pitanju bili svi ostali Staljinovi naslednici, demokratske zemlje su emocionalno bile više spremne da u Gorbačovu vide svitanje nove ere.

Očekivanja Zapada prvi put, kako se ispostavilo, nisu izjalovila. Gorbačov je pripadao novoj generaciji kojoj Staljin nije skršio duh. Za razliku od svih prethodnih "proizvoda" nomenklature, on nije bio čevrstorukaš. Bio je inteligentan i ljubazan, pomalo je podsećao na apstraktne likove iz ruskih romana iz 19 veka, bio je podjednako kosmopolita i provincijalac, lucidan, ali nedovoljno koncentrisan, sklon razmišljanju, ali ipak nesposoban da shvati najvažnije pitanje.

Sve do 1991. Vašington je u Gorbačovu video partnera za izgradnju novog svetskog poretka- do te mere nezamenljivog da je predsednik Buš odbarao ukrajinski Parlament kao mesto na kojem će veličati njegove kvalitete i isticati značaj očuvanja Sovjetskog Saveza. Održavanje Gorbačova na položaju pretvorilo se u glavni zadatak evropskih državnika, uverenih da ni s jednom drugom ličnošću neće moći moći tako dobro da sarađuju. U vreme neobičnog puča avgusta 1991, koji je očigledno bio usmeren protiv Gorbačova lideri evropskih demokratskih zemalja svrstali su se na stranu "legitimiteta" tj podržali komunistički ustav na osnovu kojeg je Gorbačov postavljen na položaj.

Foto: printscreen

Gorbačov je najzagonetnije delovao kada se pojavio sa maskom pomirljivog lidera jedne ideološki nepomirljeve nuklearne sile kakvu je predstavljao Sovjetski Savez. Kako je politika koju je vodio postajala sve više konfuzna, a njen cilj sve manje jasan, Gorbačovljev ugled je počeo da opada. Pet meseci posle neuspelog komunističkog puča, bio je primoran da se povuče i prepusti položaj Jeljcinu i to u proceduri podjedanko nelegitimnoj kao ona što je nešto ranije izazvala buru gneva na Zapadu. .... Gorbačov je zaista pokrenuo jednu od najznajčajnijih revolucija svog vremena. on je razorio Komunističku partiju koja je bila organizovana isključivo radi toga da prigrabi i očuva vlast koja je praktično kontrolisala sve aspekte života u Sovjetskom Savezu. Gorbačov je za sobom ostavio ostatke raturene imeprije koja se uz ogromna odircanja gradila vekovima. Te, sada nezavisne države, još u strahu od ruske nostalgije za nekadašnjom veličinom pretvorile su se u novi elemnt nestabilnosti, istovremeno ugrožene od strane svjih bivših imeprijalnih gospodara i ostataka etničkih grupa često Rusa koje su za sobom na njihovoj teritoriji ostavili vekovi ruske dominacije... Gorbačov je želeo... svoju zemlju da modernizuje, ne da joj podari slobodu- a Komunističku partiju hteo je da poveže sa stvarnošću, umesto toga izazvao je slom sistema koji ga je formirao i kojem je dugovao sve što je postigao. Gorbačov koga vlastit naord krivi zbog katastrofe što ga je zadesila dok se nalazio na čelu države, koga su demokratske zemlje potpuno zaboravile kada se ispostavilo da nije sposoban da očuva moć, ne zaslužuje ni neumereno divljenje kojim je bio obasut, ni pogrde što su ga potom sustigle... U trenutku kad je došao na vlast, veličina sovjetskog debakla tek je počela da se nazire..", napisao je Kisindžer.