(VIDEO) PANIKA ZBOG GASOVODA! NEMCI I NORVEŽANI POSLALI MORNARICU U SEVERNO MORE?! Moskva čeka, ovo bi moglo da sruši NATO, Berlin zabranio da se istina obelodani!

Nemački i norveški brodovi pojačali su patrole oko izvora prirodnog gasa u Severnom moru, dan pošto su danski istražitelji potvrdili da su havarije na tri od četiri cevi gasovoda Severni tok 1 i 2 prouzrokovale eksplozije koje su izazvale potres snage 2,3 stepena Rihterove skale

Rusi i dalje bez pristupa mestu na kojem su uništeni gasovodi. Norveška uhapsila ukupno sedam ruskih državljana koji su osumnjičeni da su upravljali dronovima

Šveđani i Danci su u razmaku od nedelju dana ustanovili da su havarije na tri od četiri cevi gasovoda Severni tok 1 i 2 izazvale snažne eksplozije, posle kojih je Norveška, preko noći, postala najveći evropski snabdevač prirodnog gasa.

Mesec dana posle eksplozija u kojima je uništeno bezmalo 50 metara gasovoda, čekaju se rezultati istrage koju vode nemačke vlasti, te odgovor na pitanje zbog čega je jedna od dve cevi Severnog toka 2 ostala netaknuta.

Dok su Danci i Šveđani objavili delove istrage, nemačke vlasti su, uprkos početnoj odlučnosti da razotkriju krivce za udar na evropski energetski sistem i obećanju da će privesti pravdi odgovorne za ovu sabotažu, odlučile da ne objavljuju informacije vezane za ovu istragu.

- Posle pažljivog razmatranja, došli smo do zaključka da je, zbog dobrobiti države, transfer informacija nemoguć, čak ni pod naznakom strogo poverljivo - navele su nemačke vlasti, pošto je detalje istrage zatražila grupa poslanika Bundestaga.

Tajnovitost istrage u priličnoj je meri iznenadila nemačke medije, posebno jer su vlasti u Berlinu sabotažu Severnog toka, prvobitno, nazivale "ozbiljnim i agresivnim napadom na tok snabdevanja energentima".

Gotovo istovremeno, opozicija je zatražila da vlasti objave koji su brodovi članica NATO-a bili u okolini gasovoda Severni tok 1 i 2 u trenutku eksplozije, kao i da li su se u blizini nalazili ruski ratni brodovi.

Hapšenje navodnih ruskih špijuna

Norveške vlasti su, u poslednjih nedelju dana, uhapsile najmanje sedam ruskih državljana, kojima se na teret stavlja da su bez dozvole upravaljali dronovima na teritoriji te države.

Za sada, međutim, nisu objavljeni dokazi koji bi mogli navesti na zaključak da se zaista radi o špijunima, iako su norveške vlasti, posle eksplozija na "Gaspromovim" gasovodima dramatično pojačale obezbeđenje platformi na Severnom moru, posebno posle serije prijava da su u njihovoj blizini viđane bespilotne letelice.

Za većinu ovih slučajeva, navela je norveška policija, ustanovljeno je da se, u stvari, radi o lažnim prijavama ili naprosto greškama, jer su ljudi udaljene brodove ili čak zvezde videli kao bespilotne letelice.

Ratni brodovi, nemački i norveški, pojačali su patrole oko platformi tek kada su u blizini uočeni ruski brodovi, posebno kada su tamošnje obaveštajne službe upozorile da je "teško razlikovati ratne i civilne brodove" te države.

Ruska ambasada u Oslu je te navode, kao i hapšenja, nazvala "paranojom".

Nemačka se sprema da patrole pojača izraelskim dronovima "heron", kako je od ratnog vazduhoplovstva zatražio Bundestag, smatrajući da vitalne infrastrukturne objekte valja zaštititi od mogućih ruskih sabotaža.

"Heroni" su u Nemačku stigli još 2016. godine u sklopu dugoročnog ugovora kojim je pet ovih dronova iznajmljeno za oko milijardu evra. Posle početka ruske ofanzive na Ukrajinu, parlament u Berlinu je dozvolio da te letelice budu naoružane projektilima.

Prema nemačkim zakonima, upotreba ovih letelica nije dozvoljena u vazdušnom prostoru Nemačke, ali kako piše "Zidojče cajtung", probni letovi će uskoro početi u vazduhoplovnoj bazi Buhel na zapadu zemlje.

Raspad zajedničke istrage, Rusi skrajnuti

Zajednički tim istražitelja iz Nemačke, Švedske i Danske prestao je da postoji i pre nego što je počela objedinjena istraga događaja koji su doveli do havarije gasovoda Severni tok 1 i 2, javljaju nemački mediji pozivajući se na izvore iz vlade.

Zajednički istražni tim, koji su nakratko činili stručnjaci iz Švedske, Nemačke i Danske, više ne postoji pošto su, prvo Šveđani, a ubrzo zatim i Danci istupili iz tela zamišljenog kao međunarodni mehanizam za sprovođenje istraga.

Razlog raspada zajedničke istrage je odbijanje Švedske da deli poverljive informacije sa drugim državama, što bi, prema odredbama Evropske agencije za saradnju na polju krivičnog prava, bila obaveza vlade u Stokholmu.

Pre tačno deset dana, ruske vlasti zatražile su objašnjenja od Danske, Švedske i Norveške zbog čega vlasti u Moskvi i kompanija "Gasprom" nisu uključeni u istragu o eksplozijama u kojima su onesposobljeni gasovodi Severni tok 1 i 2.

- Rusija, naravno, neće priznati kvazirezultate takve istrage, ukoliko ne budu uključeni ruski stručnjaci - saopštilo je rusko ministarstvo spoljnih poslova nakon sastanka da diplomatama iz ove tri države.

Ruska reakcija je usledila pošto su danske vlasti obavestile kompaniju "Nord strim AG", koja je vlasnik gasovoda, da neće moći da pošalje istražitelje do okončanja zvaničnih istraga.

Nemački Špigl je objavio da su SAD letos upozorile nekoliko evropskih zemalja da postoji mogućnost napada na Severni tok 1 i 2, ali su ta upozorenja bila neodređena i iz njih se nije moglo zaključiti ko bi to mogao učiniti.

Rad gasovoda "Severni tok" obustavljen je krajem avgusta zbog problema sa remontom "Simensovih" turbina, ali su cevi ostale napunjene gasom. Druga trasa ovog gasovoda, "Severni tok 2", vredna 11 milijardi dolara, izgrađena je prošle godine, ali zbog niza političkih razloga nikada nije puštena u komercijalnu upotrebu.

Ruski "Gasprom" je platio polovinu troškova izgradnje, dok su ostatak finansirali britanski Šel, austrijski OMV, francuski Anži, te nemačke kompanije Uniper i Vinteršel DEA.