PANIKA KOD REPUBLIKANACA! OTKUD SE ON POJAVIO? Povratak Baraka Obame u politiku, po svaku cenu održava Bajdena na vlasti!

Demokrate očekuju da će prisustvo bivšeg predsednika u izbornoj kampanji doneti prevagu u borbi sa Republikancima

Barak Obama pokušava da uradi nešto što nije mogao u dva navrata kao predsednik, a to je da pomogne demokratama da pobede na izborima za Kongres 8. novembra, prenose američki mediji.

Mediji ocenjuju da je Obama sada mnogo popularniji nego što je bio kao predsednik, kao i da će kongresni izbori biti referendum za njegovog potpredsednika i aktuelnog predsednika SAD, Džozefa Bajdena.

Obama se priključio kampanji u Džordžiji, za vikend putuje u Mičigen i Viskonsin, a potom u Nevadu i Pensilvaniju, prenosi AP.

Demokrate se trude da održe tesnu većinu u Predstavničkom domu Kongresa, kao i u Senatu gde imaju 50 mesta. Bajdenov rejting je nizak, oko 40 odsto, a u vreme inflacije politički stratezi demokrata smatraju da Obama može da dopre do više birača.

"Obama zauzima posebno mesto u današnjoj politici, ima veliki uticaj na demokrate, ali ga vole i neopredeljeni birači", kaže Dejvid Akselrod koji je bio u Obaminoj kampanji za predsednika.

Kada je sišao sa vlasti 2017. Obamin rejting je bio 59 odsto, a Galupovo istraživanje pokazalo je da je posle godinu dana narastao na 63 odsto. To je mnogo više nego njegovi rejtinzi 2010. kada su demokrate izgubile većinu u donjem domu Kongresa, a potom su Republikanci uzeli i Senat.

Liz Smit, koja radi političku strategiju za Demokrate, kaže da je Obama u boljoj poziciji od Bajdena da se obrati Amerikancima koji još nisu rešili za koga će i da li će glasati, zbog trenutne inflacije i ekonomske situacije.

Obama je, kaže Smit, 2008. i 2012. uspeo da dobije glasove i belaca iz radničke klase, koji se ne smatraju nužno delom "Obamine koalicije".

To ne mora da se desi i na ovim kongresnim izborima, ali Obama sada nije predsednik i analitičari očekuju da može više da se distancira od zakona koje je donela Bajdenova administracija - o smanjenju inflacije i pomoći tokom pandemije - za koje republikanci tvrde da su odgovorni za visoku inflaciju, prenosi Glas Amerike.

Smit i Akselrod kažu da Obama može da podseti i birače na zakon o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti (Obamaker) donet za vreme njegovog mandata, koji je sada deo sistema zdravstvenog osiguranja u Americi.

U Džordžiji, Obama će pokušati da pomogne prvom afroameričkom senatoru u istoriji Džordžije, Rafaelu Vornoku, i prvoj guvernerki crnkinji u toj državi, Stejsi Ejbrams. Vornok je u opasnosti da izgubi mesto od republikanca Heršla Vokera, dok Ejbrams staje na crtu aktuelnom guverneru Brajanu Kempu.

U Mičigenu, Obama će stajati uz guvernerku Grečen Vitmer koja se trka sa republikancem Tjudorom Diksonom, a u Viskonsinu će podržati kandidata za Senat Mandelu Barnsa, koji pokušava da smeni republikanca Rona Džonsona.

Obama će otići i u Filadelfiju, gde je demokratama potrebna velika izlaznost Afroamerikanaca kako bi pobedili u trkama za mesta senatora i guvernera.

Budući da demokrate u Senatu imaju 50 mesta, koliko i republikanci, važno je da zadrže svako mesto ako žele da imaju većinu. Najtešnje trke za senatska mesta su u Džordžiji, Viskonsinu i Pensilvaniji - gde je za demokrate ključno da crnci izađu i glasaju.

Analitičari ukazuju da su skoro svi predsednici, sa potencijalnim izuzetkom Trampa, bili popularniji kada su sišli s vlasti.

Bivši predsednik Bil Klinton imao je ključnu ulogu u Obaminom reizboru 2012, jer je u periodu kada su republikanci nizali izborne uspehe, uticao na umerene birače. Takođe se smatra da je njegova podrška bila presudna kada je Obama bio u tesnoj trci sa republikancem Mitom Romnijem.

"Klinton je za nas bio MVP 2012.", kaže Akselrod.

Dodaje da Obama i Klinton imaju sličan pristup biračima.

"Obojica imaju tu sposobnost da kolokvijalizuju komplikovane političke teme i da o njima govore zdravorazumski. Oni su pripovedači", zaključuje Akselrod.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.