SUROVIKIN VRAĆA CRNOMORSKU FLOTU U IGRU! Zapadne službe su omanule kada su prognozirale scenario za Odesu, a sada su primetile nešto u zalivu Balaklava - "general Armagedon" će ići do kraja?!

Ruska Crnomorska flota se vraća u rat. Povučena je nakon što je u aprilu potopljena glavna ruska krstarica Moskva. Sada je novoimenovani ruski glavnokomandujući Sergej Surovikin imenovao novog admirala da vrati flotu u rat, piše londonski Tajms

Od potonuća Moskve, komandanti ruske vojske nedovoljno su iskoristili svoje brodove, plašeći se da će protivnička strana sve gubitke pretvoriti u propagandni trijumf. Međutim, pod vođstvom novog komandanta ruskih snaga, generala Sergeja Surovikina, izgleda da je doneta odluka da se Crnomorska flota uključi u mnogo većoj meri nego poslednjih meseci. Dvanaest ratnih brodova i podmornica sa krstarećim projektilima se vraćaju u igru.

Povratak Crnomorske flote poklapa se sa imenovanjem generala Sergeja Surovikina za vrhovnog komandanta Rusije. Ovaj 56-godišnji general vazduhoplovstva istakao se se u vojnim akcijama u Siriji 2019.

Nakon gubitka broda Moskva, ruska crnomorska flota se vratila u matične luke ili se povukla u bezbednije vode. Sastoji se od dve fregate klase Grigorovič i četiri korvete klase Bujan-M, sve naoružane krstarećim raketama dugog dometa. Veruje se da je jedna od fregata Grigorovič opremljena sistemom za vertikalno lansiranje za ispaljivanje krstarećih raketa Kalibr.

Postoji i šest podmornica klase Kilo koje ispaljuju napredne krstareće rakete Kalibr, sa dometom do 1.500 milja. Podmornice su sa dvostrukim pogonom, dizel i električne.

U ranoj fazi rata, ruska vojska je skoro svakodnevno koristila svoje ratne brodove i podmornice, na primer 24. marta, kada je krstarećim raketama "Kalibr" uništeno vojno skladište goriva u blizini Kijeva. Sledećeg meseca, prvi put je raspoređena podmornica klase Kilo koja je iz Crnog mora ispalila rakete Kalibr na ukrajinske vojne ciljeve.

U Siriji je ruska mornarica ispalila gotovo stotinu projektila Kalibr na protivrežimske ciljeve. Međutim, posle potapanja Moskve, cela Crnomorska flota je ostala u drugom planu. Pored uspešnog napada na glavnu krstaricu Moskva, Ukrajinci su brojnim projektilima i dronovima bombardovali manje brodove ruske mornarice, potopivši nekoliko plovila.

Zapadne obaveštajne službe su očekivale da će ruska crnomorska flota sa sedištem na Krimu igrati ključnu ulogu u pružanju podrške za eventualni amfibijski napad na Odesu. Međutim, očekivani napad se nikada nije dogodio.

Foto: Reuters

Uspeh ukrajinske protivbrodske rakete Neptun i rakete Harpun, koje su dobili od Danske, bio je ponižavajući udarac za rusku mornaricu. Oni su koristili ove projektile da potope ruski brod za snabdevanje Spasatel Vasilij Bek u junu, dok je upravo potapanje Moskve i uvođenje projektila Zapadni harpun u ukrajinski arsenal preokrenulo vojne snage u toj oblasti i primoralo Moskvu da povuče brodove i isključi ih iz ofanzivnih operacija.

Zbog ovog neuspeha smenjen je komandant Crnomorske flote admiral Igor Osipov. Zamenio ga je viceadmiral Viktor Sokolov. Portal "Naval news" objavio je pre nekoliko dana da obaveštajni podaci pokazuju da Rusi pokušavaju da prošire i ojačaju svoje pomorske baze na Krimu.

Između ostalog, primećeno je da se ruska flota vraća u zaliv Balaklava na južnoj obali Krima, nedaleko od Sevastopolja. Zaliv sa prirodnom zaštitom visokih, okomitih stena bio je važan još u Hladnom ratu.

U bivšoj tajnoj bazi ruske mornarice u Crnom moru, pedesetih godina prošlog veka prokopan je podmornički tunel da bi se sakrile podmornice, ali nije korišćen nakon raspada Sovjetskog Saveza. Istovremeno, u toku su radovi u glavnoj ruskoj pomorskoj bazi u Sevastopolju. Oni su započeti pre ruske invazije na Ukrajinu i nije jasno da li će se završiti za nekoliko meseci.

Baza Sevastopolj je ranije bila dom patrolnih čamaca FSB, ruske tajne službe. Oni su od početka invazije intenzivno patrolirali severom Krima. Nejasno je da li će FSB ostati tamo nakon nadogradnje glavne ruske crnomorske vojne baze.