ONO ŠTO JE BERLIN I PARIZ DRŽALO ZAJEDNO 70 GODINA JE MRTVO, FRANCUSKO - NEMAČKI RAT OPET JE MOGUĆ! Šta reći, Srbijo ovo nije naivno!
Podeli vest
Francusko - nemački odnosi raspadaju se u konstelaciji koja je funkcionisala čak sedam decenija, a to je činjenica koja predstavlja veliku pretnju evropskom poretku i evropskoj bezbednosti, piše u najnovijoj analizi „Forin polisi".
Situacija je toliko loša da je u oktobru otkazan tradicionalni sastanak ministara obeju država u jeku najveće krize koja potresa takozvani Stari kontinent. Francusko - nemačka trvenja bila su normalna u posleratnoj Evropi i to iz jednostavnog razloga. Pre evropskog ujedinjenja pedesetih godina 20. veka, Nemačka i Francuska su vodile tri velika rata: od 1870. do 1871, od 1914. do 1918. i od 1939. do 1945. u kojima je Evropa bila devastirana, a milioni ljudi su izgubili živote.
Komisija EU i visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj predložili su novi akcioni plan za vojnu mobilnost čiji je cilj poboljšanje sposobnosti bloka da brzo prebaci velike količine vojne tehnike i trupa na istočne granice. Istovremeno, list Le Figaro piše da francuski predsednik Emanuel Makron sprema zemlju za mogući rat
11.11.2022
17:30
Zbog toga se koncept evropskog ujedinjenja fokusirao na upravljanje ambicijama te dve moćne zemlje. Sve do danas deo misije Evropske unije je da se osigura da Francuska i Nemačka svoje probleme rešavaju mirnim putem. Već od sedamdesetih godina prošlog veka dve države sa različitim političkim i ekonomskim kulturama retko se oko čega slažu, ali uprkos tome nisu ispalile nijedan metak jedna na drugu.
Duboka bolest u odnosima Francuske i Nemačke
To je tako funkcionisalo sedam decenija, a onda su okolnosti počele radikalno da se menjaju.
Evropska unija u ovom trenutku puca pod napetostima između Pariza i Berlina u očajnom pokušaju da napravi kompromis između dve sile oko doslovno svega - od energetske politike, bezbednosti, budžetskih problema i svih ostalih teškoća koje je inicirala ukrajinska kriza.
Do medija stiže sva težina diplomatske drame, cure pojedinosti pregovora, anonimne diplomate i političari okrivljuju jedni druge, padaju teške reči, ali opet i to je normalna praksa, prenosi „Jutarnji list". Sve to ukazuje i na to da su neki kompromisi nadohvat ruke.
Ali, postoji i dublja bolest koja zahvata samu srž posleratnog odnosa između Pariza i Berlina. Francuski ekonomist Žak Atali, bivši posebni savetnik predsednika Fransoa Miterana i prvi predsednik „Evropske banke za obnovu i razvoj" (EBRD), nedavno je napisao da se moderni sukob Pariza i Berlina ogleda u „razlici dugoročnih strateških interesa" koja se, po njegovom mišljenju, može razrešiti tek značajnijim evropskim iskorakom. Atali se plaši da je direktno sećanje na francusko - nemačke ratove izbledelo, a da sadašnji lideri nisu u stanju da razumeju posledice tog fenomena.
Kao rezultat toga, piše Atali, „rat između Francuske i Nemačke ponovo postaje moguć".
Nemci kao najveći pacifisti
Trenutno razilaženje Francuske i Nemačke preti da demontira osnovnu operativnu funkciju Evropske unije: sprečiti Nemačku da ponovo postane dominantna. Mirno zauzdavanje ovakvih ambicija Berlina do sada je bilo zapanjujuće uspešno. Sedamdeset godina od evropskog ujedinjenja Nemci su postali najveći svetski pacifisti. Nemačka vojska - Bundesver, notorno je slabo finansirana. Zato se često kaže da se sami Nemci više boje nemačke moći nego svi ostali Evropljani zajedno. Ovo objašnjava i zašto strategija „Wandel durch Handel", to jest. promena kroz trgovinu - odgovara mnogim građanima Nemačke.
U takvoj konstelaciji Francuska se našla slobodnom da preuzme vođstvo u evropskoj spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici.
Foto: AP/Photo
Šolc i Makron se ne slažu po mnogim pitanjima, ali za sada se trude da sve izgleda ok
Ovakva podela je godina odgovarala obema državama, ali i EU. Francuska i Nemačka su se nadopunjavale dopuštajući jedna drugoj da se partikularno usredsrede na ono što su radile najbolje. Nemačka je mogla da zanemari geopolitiku i koncentriše se na trgovinu. Francuska, kao jedina nuklearna sila u EU sa ozbiljnom armijom i stalnim mestom u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, brinula se za spoljnu i odbrambenu politiku.
Od početka ruske specijalne operacije u Ukrajini ova idealna simbioza dobila je radikalni zaokret. Zbog ukrajinske krize, Nemačka ima dva strahovita problema. Prvo, njihov model rasta je ugrožen zbog sankcija Rusiji i prekidom snabdevanja ruskim gasom koji je dugo funkcionisao kao kamen temeljac njihove ekonomije.
Drugi problem je činjenica da nije Francuska ta koja Evropu štiti od spoljnih pretnji nego NATO. Nemci sada shvataju da Evropi hitno treba bezbednosna i odbrambena politika i da se u pogledu odbrane ne mogu osloniti na Francusku. Francuski predsednik Emanuel Makron ima zanimljive ideje o evropskoj „strateškoj autonomiji", ali je nejasan u tome šta to konkretno znači i pod čijim vođstvom bi ona trebalo da se oblikuje. Zbog toga je novi prioritet nemačkog kancelara Olafa Šolca poboljšanje odnosa sa Vašingtonom. Šolc sve karte baca na atlantsku solidarnost iako je dobro svestan činjenice da nisu Ukrajina ili Evropa te koje kreatore politike u Vašingtonu drže budnim, nego - Kina.
Francuska se zbog toga oseća omalovaženo. Ukrajinska kriza je pokazala, između ostalog, njena brojna ograničenja. Kao što je napisao francuski kolumnista Luk de Baroše: „Makron jedva da je uspeo da pošalje 15 tenkova u Ukrajinu". Posledica toga je da je Berlin pod paljbom pariskih frustracija. Zašto je Berlin ove godine naručio američke borbene avione F-35, a ne francuske rafale? Zašto je Šolc putovao u Kinu? Zašto Berlin sada menja paradigmu, a godinama nisu odgovarali na Makronove inicijative?
Rešenje - evropska vojska?
Činjenica da Nemačka iznenada preduzima jednostrane inicijative bez koordinacije s Francuskom remeti osetljivu ravnotežu između Pariza i Berlina.
Oni oprezniji gledaju u istoriju. I u prošlosti su velike geopolitičke promene isprovocirale francusko-nemačke ratove.
Lideri su svojevremeno rešili ta trvenja iskorakom u evropske integracije. To se dogodilo, na primer, nakon pada Berlinskog zida 1989. godine kada su se Istočna i Zapadna nemačka ujedinile, a Francuska se iznenada suočila s prevelikim partnerom. Čelnici dve zemlje, Fransoa Miteran i Helmut Kol tada su uspeli da uvere 10 država članica EU da je potreban takozvani reset evropskog projekta . To resetovanje, između ostalog, dovelo je do stvaranja zajedničke evropske valute evra.
Foto: nowtheendbegins.com
Evropska vojska je projekt koji za sada ne ide baš kako treba
Neki Evropljani, svesni ovih istorijskih događaja, zagovaraju novo veliko resetovanje. Atali, na primer, predlaže rešavanje francusko - nemačkih briga evropeizacijom odbrane kontinenta. EU je, međutim, sada puno veća nego 1989. godine. Da li će Makron i Šolc moći da se slože u vezi sa potrebom za jednim velikim evropskim projektom i pritom uvere 25 država članica u nužnost zajedničke odbrambene politike?
Ni Francuska ni Nemačka nisu više toliko premoćne u odnosu na ostatak evropske zajednice i to bi moglo da se pokaže kao veliki, nerešivi problem, preneo je „Jutarnji list".
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
komentari
Normalac
pre 2 godine
Jadnici putlerovski, samo se nadajte. Pozdrav iz Hersona.
Zemlje NATO-a treba da zaustave slanje oružja Ukrajini i da se posvete postizanju mira sa Rusijom radi stabilizacije situacije u Evroazijij, jer od toga zavisi opstanak mnogih zemalja Evropske Unije, izjavio je indijski analitičar S. L. Kantan na društvenoj mreži X.
Komisija EU i visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj predložili su novi akcioni plan za vojnu mobilnost čiji je cilj poboljšanje sposobnosti bloka da brzo prebaci velike količine vojne tehnike i trupa na istočne granice. Istovremeno, list Le Figaro piše da francuski predsednik Emanuel Makron sprema zemlju za mogući rat
Izjave francuskog ministra spoljnih poslova Žan Noela Baroa o dozvoli ispaljivanja raketa dugog dometa na rusku teritoriju "nisu podrška Ukrajini, već njeno uništenje", izjavila je danas portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Ruske snage, kako se izveštava, napreduju u blizini pet naselja u Donjeckoj oblasti, izvestio je 23. novembra vebsajt za praćenje situacije na frontu, "Dip stejt".
Lider Socijaldemokratske stranke Srbije Boris Tadić ide po svetu da lobira protiv iskopavanja litijuma u našoj zemlji, ali dočekao ga je šamar realnosti u vidu izjave lidera Ekološkog ustanka i ekološkog talibana Aleksandra Jovanovića Ćute koji je javno priznao da je upravo vlast kojoj je Tadić pripadao i dovela Rio Zinto u Srbiju.
Na Trećem međunarodnom sajmu vina "Vinska vizija Otvoreni Balkan" u "Hali jedan" u Beogradu večeras je došlo do upućivanja jezivih pretnji i uvreda na račun predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Potpredsednica Vlade i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović izjavila je danas da provokacije, dobacivanja i uvrede kojima smo svedočili na Trećem međunarodnom sajmu vina su bez sumnje unapred dobro osmišljene i ciljano upućene na javnom događaju u pokušaju da se naruši ugled zemlje zarad ostvarivanja političkih interesa opozicije.
Profesor dr Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo i stručnjak za izborne kampanje Milan Stevanović Piksel bili su gosti Informerovog "Otvorenog studija". Govorili su o protestima u centru Beograda, kao i o globalnoj bezbednosti.
Rat u Ukrajini je poprimio potpuno novi oblik od trenutka kada je Kijevu dozvoljeno da koristi rakete dugog dometa, od toga trenutka Zapad je na nogama, ovu temu analizirali su gosti "Rata uživo" prof. dr Dragan Petrović, iz instituta za međunarodnu politiku i pilot Stevan Ignjatović.
Informer TV emitovao je specijalni program koji se bavio gorućim pitanjem u našoj državi - ko je oteo srpsko pravosuđe. Na ovu temu govorio je advokat i narodni poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović.
Siledžije iz redova opozicije izazvali su za kratko vreme juče novo nasilje širom Srbije, dok su građani bili sprečeni da obavljaju svoje obaveze i da se slobodno kreću! Na nekim mestima je došlo i do opšte tuče učesnika protesta.
Emisija "Rat uživo" na Informer televiziji ove večeri bavila se aktuelnim temama - specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini, pritiscima kolektivnog Zapada i pretnjama nuklearnim oružjem od kojih strepi svet.
Nastavljaju se dani u kojima magla otežava vožnju, sada i temperature oko nultog podeljka dodatno stvaraju teže uslove, a zbog mraza prisutna je opasnost od proklizavanja vozila, pa zato ne treba žuriti, već smanjiti brzinu i povećati odstojanje, saopštio je Auto-moto savez Srbije.
U manastiru Visoki Dečani danas se proslavlja ktitorska slava Stefana Dečanskog. Vernici koji su pohodili ovu svetinju odatle nose utiske koje rečima ne mogu da opišu a uvereni su da je to jedno od "čuda" moštiju Svetog kralja Stefana Dečanskog...
Jedna od dobitnika u finalnom izvlačenju igre "Uzmi račun i pobedi", Lidija Nikolić iz Pančeva, izjavila je za RTS da je skenirala račun od 65 dinara koji je dobila u pekari, kada je kupila hleb i dobila stan. Duško Knežević iz Beograda, dobitnik četvorosobnog dupleksa, ističe da je poslao više od 20.000 računa i poručuje da – ko igra, taj i dobija.
Na društvenim mrežama pojavila se objava u kojoj se oglasio razvedeni muškarac, povodom želje njegove bivše izabranice koja je zacrtala da uzme kuću u kojoj živi njegova majka, a njena bivša svekrva.
Vila u Šilerovoj, sedište zloglasnog zemunskog klana, vlasništvo Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma srušena je 14. marta 2003. godine, dva dana posle ubistva premijera Zorana Đinđića.
Misteriozni bezbednjak Žarko Ilić, koga u seriji "Sablja" kao tasta inspektora Borisa Rakića igra hrvatski glumac Zlatko Burić, zapravo je oličenje pokojnog Nikole Ćurčića (68) - jedne od najkontroverznijih ličnosti iz Državne bezbednosti s kraja devedestih prošlog i početka 21. veka.
Uroš Ristić Mali, koga u seriji "Sablja“ igra Lazar Tasić i kroz čiji lik je oslikano vreme uoči i posle ubistva premijera Zorana Đinđića, bio je sitan šraf u "zemunskom klanu" u koji je uvučen prisilom.
Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je uz saradnju građevinskih inspektora i policijskih službenika zatvorilo gradilište na Bežanijskoj kosi gde se gradio objekat bez prethodno izdate građevinske dozvole.
Novak Đoković je iznenadio tenisku javnost objavom da će ga u 2025. godini trenirati Endi Mari, njegov dugogodišnji rival i jedan od članova legendarne “velike četvorke”.
Košarkaši Marko Gudurić iz Fenerbahčea i Filip Petrušev iz Crvene zvezde priključili su se reprezentaciji Srbije i biće na raspolaganju selektoru Svetislavu Pešiću za sutrašnji meč protiv Danske.
Milvoki Baksi ove sezone igraju jako loše, pa se među fanove ekipe iz Viskonsina uvukao strah da bi prva zvezda tima Janis Adetokumbo mogla da se oproba na tržištu. Međutim, agent grčkog reprezentativca Jorgos Panu te je navode demantovao.
Festival koji se u Srbiji održava od 2022. godine, donosi neke od najpopularnijih filmskih naslova u Rusiji, koji će biti prikazani tokom 5 festivalskih dana u Beogradu, Novom sadu i Nišu.
Dvostruki oskarovac Kevin Spejsi pojavio se 2022. godine u filmu "Bilo jednom u Hrvatskoj", gde je tumačio lik prvog predsednika Hrvatske Franje Tuđmana.
Katarina Velika je ime koje mnogi prepoznaju, ali malo njih zaista poznaje život ove fascinantne žene. Ruska carica s pravom je zaslužila nadimak „Velika“, iako njena postignuća nisu uvek bila „dobra“.
Roker Mladen Vojičić Tifa, koji se nalazi na slavljeničkoj turneji s "Bijelim dugmetom" svojevremeno je ispričao sve o konzumiranju nedozvoljenih supstanci.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.