Francusko - nemački odnosi raspadaju se u konstelaciji koja je funkcionisala čak sedam decenija, a to je činjenica koja predstavlja veliku pretnju evropskom poretku i evropskoj bezbednosti, piše u najnovijoj analizi „Forin polisi".
Situacija je toliko loša da je u oktobru otkazan tradicionalni sastanak ministara obeju država u jeku najveće krize koja potresa takozvani Stari kontinent. Francusko - nemačka trvenja bila su normalna u posleratnoj Evropi i to iz jednostavnog razloga. Pre evropskog ujedinjenja pedesetih godina 20. veka, Nemačka i Francuska su vodile tri velika rata: od 1870. do 1871, od 1914. do 1918. i od 1939. do 1945. u kojima je Evropa bila devastirana, a milioni ljudi su izgubili živote.
Zbog toga se koncept evropskog ujedinjenja fokusirao na upravljanje ambicijama te dve moćne zemlje. Sve do danas deo misije Evropske unije je da se osigura da Francuska i Nemačka svoje probleme rešavaju mirnim putem. Već od sedamdesetih godina prošlog veka dve države sa različitim političkim i ekonomskim kulturama retko se oko čega slažu, ali uprkos tome nisu ispalile nijedan metak jedna na drugu.
Duboka bolest u odnosima Francuske i Nemačke
To je tako funkcionisalo sedam decenija, a onda su okolnosti počele radikalno da se menjaju.
Evropska unija u ovom trenutku puca pod napetostima između Pariza i Berlina u očajnom pokušaju da napravi kompromis između dve sile oko doslovno svega - od energetske politike, bezbednosti, budžetskih problema i svih ostalih teškoća koje je inicirala ukrajinska kriza.
Do medija stiže sva težina diplomatske drame, cure pojedinosti pregovora, anonimne diplomate i političari okrivljuju jedni druge, padaju teške reči, ali opet i to je normalna praksa, prenosi „Jutarnji list". Sve to ukazuje i na to da su neki kompromisi nadohvat ruke.
Ali, postoji i dublja bolest koja zahvata samu srž posleratnog odnosa između Pariza i Berlina. Francuski ekonomist Žak Atali, bivši posebni savetnik predsednika Fransoa Miterana i prvi predsednik „Evropske banke za obnovu i razvoj" (EBRD), nedavno je napisao da se moderni sukob Pariza i Berlina ogleda u „razlici dugoročnih strateških interesa" koja se, po njegovom mišljenju, može razrešiti tek značajnijim evropskim iskorakom. Atali se plaši da je direktno sećanje na francusko - nemačke ratove izbledelo, a da sadašnji lideri nisu u stanju da razumeju posledice tog fenomena.
Kao rezultat toga, piše Atali, „rat između Francuske i Nemačke ponovo postaje moguć".
Nemci kao najveći pacifisti
Trenutno razilaženje Francuske i Nemačke preti da demontira osnovnu operativnu funkciju Evropske unije: sprečiti Nemačku da ponovo postane dominantna. Mirno zauzdavanje ovakvih ambicija Berlina do sada je bilo zapanjujuće uspešno. Sedamdeset godina od evropskog ujedinjenja Nemci su postali najveći svetski pacifisti. Nemačka vojska - Bundesver, notorno je slabo finansirana. Zato se često kaže da se sami Nemci više boje nemačke moći nego svi ostali Evropljani zajedno. Ovo objašnjava i zašto strategija „Wandel durch Handel", to jest. promena kroz trgovinu - odgovara mnogim građanima Nemačke.
U takvoj konstelaciji Francuska se našla slobodnom da preuzme vođstvo u evropskoj spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici.
Foto: AP/Photo
Šolc i Makron se ne slažu po mnogim pitanjima, ali za sada se trude da sve izgleda ok
Ovakva podela je godina odgovarala obema državama, ali i EU. Francuska i Nemačka su se nadopunjavale dopuštajući jedna drugoj da se partikularno usredsrede na ono što su radile najbolje. Nemačka je mogla da zanemari geopolitiku i koncentriše se na trgovinu. Francuska, kao jedina nuklearna sila u EU sa ozbiljnom armijom i stalnim mestom u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, brinula se za spoljnu i odbrambenu politiku.
Od početka ruske specijalne operacije u Ukrajini ova idealna simbioza dobila je radikalni zaokret. Zbog ukrajinske krize, Nemačka ima dva strahovita problema. Prvo, njihov model rasta je ugrožen zbog sankcija Rusiji i prekidom snabdevanja ruskim gasom koji je dugo funkcionisao kao kamen temeljac njihove ekonomije.
Drugi problem je činjenica da nije Francuska ta koja Evropu štiti od spoljnih pretnji nego NATO. Nemci sada shvataju da Evropi hitno treba bezbednosna i odbrambena politika i da se u pogledu odbrane ne mogu osloniti na Francusku. Francuski predsednik Emanuel Makron ima zanimljive ideje o evropskoj „strateškoj autonomiji", ali je nejasan u tome šta to konkretno znači i pod čijim vođstvom bi ona trebalo da se oblikuje. Zbog toga je novi prioritet nemačkog kancelara Olafa Šolca poboljšanje odnosa sa Vašingtonom. Šolc sve karte baca na atlantsku solidarnost iako je dobro svestan činjenice da nisu Ukrajina ili Evropa te koje kreatore politike u Vašingtonu drže budnim, nego - Kina.
Francuska se zbog toga oseća omalovaženo. Ukrajinska kriza je pokazala, između ostalog, njena brojna ograničenja. Kao što je napisao francuski kolumnista Luk de Baroše: „Makron jedva da je uspeo da pošalje 15 tenkova u Ukrajinu". Posledica toga je da je Berlin pod paljbom pariskih frustracija. Zašto je Berlin ove godine naručio američke borbene avione F-35, a ne francuske rafale? Zašto je Šolc putovao u Kinu? Zašto Berlin sada menja paradigmu, a godinama nisu odgovarali na Makronove inicijative?
Rešenje - evropska vojska?
Činjenica da Nemačka iznenada preduzima jednostrane inicijative bez koordinacije s Francuskom remeti osetljivu ravnotežu između Pariza i Berlina.
Oni oprezniji gledaju u istoriju. I u prošlosti su velike geopolitičke promene isprovocirale francusko-nemačke ratove.
Lideri su svojevremeno rešili ta trvenja iskorakom u evropske integracije. To se dogodilo, na primer, nakon pada Berlinskog zida 1989. godine kada su se Istočna i Zapadna nemačka ujedinile, a Francuska se iznenada suočila s prevelikim partnerom. Čelnici dve zemlje, Fransoa Miteran i Helmut Kol tada su uspeli da uvere 10 država članica EU da je potreban takozvani reset evropskog projekta . To resetovanje, između ostalog, dovelo je do stvaranja zajedničke evropske valute evra.
Foto: nowtheendbegins.com
Evropska vojska je projekt koji za sada ne ide baš kako treba
Neki Evropljani, svesni ovih istorijskih događaja, zagovaraju novo veliko resetovanje. Atali, na primer, predlaže rešavanje francusko - nemačkih briga evropeizacijom odbrane kontinenta. EU je, međutim, sada puno veća nego 1989. godine. Da li će Makron i Šolc moći da se slože u vezi sa potrebom za jednim velikim evropskim projektom i pritom uvere 25 država članica u nužnost zajedničke odbrambene politike?
Ni Francuska ni Nemačka nisu više toliko premoćne u odnosu na ostatak evropske zajednice i to bi moglo da se pokaže kao veliki, nerešivi problem, preneo je „Jutarnji list".
Komisija EU i visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj predložili su novi akcioni plan za vojnu mobilnost čiji je cilj poboljšanje sposobnosti bloka da brzo prebaci velike količine vojne tehnike i trupa na istočne granice. Istovremeno, list Le Figaro piše da francuski predsednik Emanuel Makron sprema zemlju za mogući rat
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Komisija EU i visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj predložili su novi akcioni plan za vojnu mobilnost čiji je cilj poboljšanje sposobnosti bloka da brzo prebaci velike količine vojne tehnike i trupa na istočne granice. Istovremeno, list Le Figaro piše da francuski predsednik Emanuel Makron sprema zemlju za mogući rat
Aleksandar Vučić, nosilac liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" govorio je u intervjuu za RT Balkan o blokadama i pritiscima sa kojima se suočavao prethodnih godina, posebno tokom poslednje dve godine.
Ruske snage izvele su novu seriju udara na Kijev, Harkov, Lavov i Zaporožje, dok je ukrajinska vojska priznala da nije imala nikakve informacije o lansiranju šest balističkih raketa koje su pogodile prestonicu.
Aleksandar Vučić, prvi na listi ''Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija'', posetio je selo Izvor, odakle je najavio velika ulaganja u škole i vrtiće širom zemlje.
Nakon što je juče javnost ostala u šoku zbog snimka na kom je treći sa blokaderske liste Željko Hubač mrtav pevao u fontani u Leskovcu i vitlao letvom i svađao se sam sa sobom, danas je isplivao novi snimak koji je do kraja ogolio razmere ovog blokaderskog cirkusa!
Šef odborničke grupe Srpske napredne stranke (SNS) u Skupštini grada Beograda Aleksandar Mirković poručio je da opozicija u Skupštini grada Beograda nije uspela da obezbedi dovoljan broj odbornika za održavanje sednice na kojoj je trebalo da se razmatra razrešenje gradonačelnika Aleksandra Šapića, iako je upravo ona tražila njeno zakazivanje.
Nebojša Zelenović, kopredsednik "Zajedno-Moramo", koja je u koaliciji sa Demokratskom strankom podržala blokadere, žestoko se izblamirao na društvenim mrežama.
Večeras je u Exatlonu Srbija, najvećem sportskom rijalitiju koji se emituje na televiziji Informer, održana još jedna uzbudljiva borba za luksuzni smeštaj, a pobedu je odneo Crveni tim.
Ministar zdravlja u tehničkom mandatu Zlatibor Lončar dodelio je danas u Palati Srbija 20 sanitetskih vozila za 15 opština u Srbiji, od čega pet vozila ide beogradskoj Hitnoj pomoći.
Nemački automobilski klub ADAC izdao je hitno upozorenje roditeljima nakon što su dva modela dečjih auto-sedišta pala na testu sudara zbog ozbiljnih sigurnosnih propusta.
Na budućoj petlji Ekspo na obilaznici oko Beograda, na deonici između petlje Surčin jug (Južni Jadran) i petlje Ostružnica od sutra do 23. oktobra izvodiće se radovi zbog čega će doći do izmena u saobraćaju, najavljeno je iz Puteva Srbije.
Lekari kragujevačke Hitne pomoći imali su izuzetno dinamičnih 24 časa, tokom kojih su obavile više od 50 terenskih intervencija i zbrinule desetine pacijenata u ambulanti, kako odraslih tako i dece.
Polovni automobil "ford fiesta" ponovo je hit na oglasima u Srbiji, zato što se može kupiti za 700 evra i obezbediti pouzdan prevoz od tačke A do tačke B uz minimalne troškove. Zbog performansi preporučuje se početnicima i dostavljačima.
Viši sud u Beogradu potvrdio je optužnicu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu protiv Saše Vukovića zbog sumnje da je 12. maja 2026. godine na podmukao način ubio Aleksandra Nešovića u restoranu "27", saznaje Informer.
Više javno tužilaštvo u Vranju oglasilo se zvaničnim saopštenjem povodom dramatične policijske potere koja se odigrala proteklog vikenda na ulicama tog grada, kada su dvojica mlađih maloletnika u "opel vektri" bežala od patrole, udarala u službena vozila, povredila četiri policijska službenika i izazvala opšti karambol pre nego što su konačno savladani i zaustavljeni.
Meštani valjevskog naselja Popare ostali su u dubokom šoku i neverici nakon vesti da je njihov komšija P. V. (53) u porodičnoj kući u Plitvičkoj ulici zverski usmrtio svoju nepokretnu i bolesnu majku, s obzirom na to da je godinama unazad važio za požrtvovanog sina.
Kruševljanin L. B. optužen da je 8. maja ove godine ubio dvadesetdvogodišnjeg Aleksandra Glišovića uskoro će ući u sudnicu. Kako nam je potvrđeno u Višem javnom tužilaštvu u ovom gradu, pripremno ročište u ovom postupku je zakazano, a L. B. se tereti za krivično delo ubistvo za koje je zaprećena kazna zatvora do 15 godina.
Policijski službenici Federalne uprave policije Bosne i Hercegovine u ponedjeljak su u Sarajevu sproveli akciju "Jezero" i uhapsili dve osobe, D. E. (28) i Đ. Z. (36) kod kojih je pronađena veća količina droge, oružja i municije.
Glumac Brajan Krenston oglasio se povodom smrti svog kolege iz popularne serije "Breaking Bad" ("Čista hemija"), Ar Džeja Mitija, koji je preminuo u 34. godini.
Nova serija "East of Eden" ("Istočno od raja"), snimljena prema čuvenom romanu američkog književnika Džona Stajnbeka, osvojila je publiku širom sveta i izbila na prvo mesto Netfliksove globalne liste najgledanijih serija.
Scenarista Meti Kamberi kaže da autobiografski roman "Grad bola", po čijim motivima se snima istoimena televizijska serija, nije pisao iz udobnosti, već iz surove realnosti.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.