SRBIJA NIJE U TOJ PRIČI! KATASTROFA JE NEIZBEŽNA, DOKTOR PROPAST PONOVO ZALEDIO SVET! Banke ne mogu da ublaže dužničku krizu...

Ekonomista Nurijel Rubini, zbog svojih mračnih prognoza poznat kao „Doktor Propast", upozorio je da ćemo imati inflaciju još dugo, dugo.

Prema njegovim rečima, za to možemo kriviti ratove, revoluciju robota i niz drugih katastrofa koje će mučiti globalnu ekonomiju.

- Inflacija je naglo porasla tokom 2022. kako u naprednim ekonomijama tako i u tržištima u razvoju. Strukturni trendovi sugerišu da će problem biti istrajan, a ne prolazan - rekao je ekonomista u nedavnom tekstu za Project Syndicate.

Trendovi dolaze nakon teške godine za američku privredu, s cenama koje su dostigle 41-godišnji maksimum u 2022. i još lebde znatno iznad Fedovog cilja od 2 odsto. Prema Rubiniju, malo je verovatno da će centralni bankari širom sveta smanjiti inflaciju bez izazivanja ozbiljne recesije, što bi moglo predstavljati probleme za globalni finansijski sistem, s obzirom na to da su mnoga domaćinstva, banke i vlade jako zaduženi.

- Centralni bankari ne mogu da ublaže dužničku krizu bez smanjenja kamatnih stopa, što bi moglo pogoršati inflaciju. Taj ćorsokak mogao bi da zadesi globalnu ekonomiju majkom svih stagflatornih dužničkih kriza", upozorio je Rubini, opisujući finansijsku katastrofu koja za sobom povlači visoku nezaposlenost, visoku inflaciju, a u SAD nagli krah berze, preneo je Investitor.

Rubini, koji je 2008. govorio o recesiji i poznat po svojim predviđanjima na Vol Stritu, rekao je da je neka vrsta inflatorno-dužničke katastrofe neizbežna u ovom trenutku. To bi takođe moglo trajati godinama, upozorio je on, ukazujući na pet velikih problema u globalnoj ekonomiji koji bi mogli povećati cene i državnu potrošnju, pogoršavajući nadolazeći krah:

Ratovi

Ruska invazija na Ukrajinu poremetila je lance snabdevanja i već je potresla globalnu ekonomiju , ali bi se geopolitički sukob mogao proširiti svetom, rekao je Rubini. On je ukazao na tenzije između SAD i drugih velikih sila, poput Bliskog istoka, Irana i Kine, a prethodno je upozorio da je Treći svetski rat praktično već počeo.

Foto: Tanjug/AP

Tenzije izazivaju mnoge sile gradeći svoju bazu vojnih zaliha, uključujući NATO, Evropu i SAD. Taj teret za nacionalne budžete mogao bi da pogorša ionako visok nivo duga i inflaciju, produživši finansijsku krizu.

Klimatske promene

Globalna ekonomija takođe vodi rat protiv klimatskih promena, čije bi rešavanje moglo biti skupo.

- Ublažavanje klimatskih promena i prilagođavanje mogli bi koštati bilione dolara godišnje u narednim decenijama, a glupo je misliti da će sve te investicije podstaći rast - rekao je Rubini, dodajući da će nacije verovatno vremenom postati siromašnije.

- Značajan deo postojećeg kapitala moraće da se zameni, bilo zato što je zastareo ili zato što je uništen klimatskim promenama - dodao je.

Nepredvidive bolest

Širenje kovida 19 nije gotovo, kao ni pandemije. Rubini predviđa da će razne epidemije postati sve češće i veće u budućnosti, delom zbog posledica klimatskih promena. To bi moglo značajno da poveća državni dug dok lideri pokušavaju da se pozabave jednom krizom javnog zdravstva za drugom, istovremeno se suočavajući s troškovima za negu starijih.

Foto: Pixabay

Revolucija robota

Globalna ekonomija će biti pogođena „globotikom", kako je Rubini naziva, ili inovacijama koje proizlaze iz globalizacije i automatizacije. Dok neki tvrde da ti faktori podstiču ekonomski rast, oni predstavljaju veliku pretnju „plavim i belim okovratnicima", što znači da bi vlade mogle biti prisiljene da daju ogromne sume novca ako roboti, tehnologija veštačke inteligencije i drugi napredak izbace ljude sa radnih mesta.

- Troškovi bi mogli biti veliki - upozorio je Rubini.

On je procenio da bi SAD mogle izgubiti oko 20 odsto svog BDP-a ako vlada izdvoji osnovni prihod od 1.000 dolara po stanovniku mesečno.

Nejednakost bogatstva

Nedostaci u bogatstvu izazivaju nemir među mladima i srednjom i radničkom klasom, rekao je Rubini, što bi liderima država moglo da bude skupo da reše.

- Da bi sprečile populističke režime da dođu na vlast i sprovode nepromišljenu, neodrživu ekonomsku politiku, liberalne demokratije će morati da potroše celo bogatstvo da ojačaju svoje mreže socijalne sigurnosti - kao što mnoge već rade - rekao je.

 

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.