RUSIJA JE DOBILA RAT! AMERIČKI BANKARSKI SISTEM PRED PUCANJEM, SAD ne mogu da štampaju dolare, za dva dana izbrisano 465 milijardi!

U sad je više od 1.000 milijardi dolara neosiguranih depozita, američki bankarski sistem ne samo što je pred pucanjem, već neće moći da štampa dolare, samo za dva dana izbrisano 465 milijardi dolara globalnih finansijskih akcija...

Američka vlada je u nedelju zatvorila drugu banku nakon sloma „Silikon veli benk"(SVB), „Signačer benk". Zajedničko za obe jeste da su imale ogromne depozite klijenata koji nisu bili osigurani od strane Federalne korporacije za osiguranje depozita (FDIC), piše „Biznis insajder".

Sistem doveden do tačke pucanja

FDIC osigurava depozite u američkim bankama do 250.000 dolara kako bi sprečio juriš na banke - kada veliki broj klijenata istovremeno pokušava da povuče sredstva u strahu da banka neće moći da im vrati depozite u potpunosti i na vreme - kao i druge propuste.

Međutim, propast SVB i „Signačer benk" doveli su ovaj sistem do tačke pucanja, konstatuje „Biznis insajder".

U nedelju su Ministarstvo finansija SAD, Federalne rezerve i FDIC u zajedničkom saopštenju naveli da će svi klijenti SVB biti osigurani do ponedeljka (danas) i time pokazali da „potpuno ignorišu činjenicu da FDIC osigurava depozite samo do 250.000 dolara".

Ipak, ne treba da čudi kršenje sopstvenih pravila i promena pravila igre preko noći, jer je situacija toliko ozbiljna da mnogima „miriše" na finansijsku krizu iz 2008.

O tome govori i podatak da od 173 milijarde depozita koje je imao SVB, oko 88% nije bilo osigurano. To znači više od 150 milijardi dolara dodatnih depozita koje je FDIC iznenada odlučio da osigura.

Isto je obećano i u slučaju „Signačer benk", gde je od 89 milijardi depozita, 90 odsto bilo neosigurano, što znači dodatnih 79 odsto milijardi koje FDIC treba da nadoknadi da bi sprečio kolaps sistema.

- Osiguravajući sve depozite u SVB i 'Signačer benk', nadležni su procenili da je rizik od lančanih reakcija na druge banke i ekonomiju veći od 'moralno problematičnog' povećanja FDIC limita - objasnio je Rič Falk-Volas, izvršni direktor kompanije za analizu podataka „Arkana".

Sigurno je da Americi ovakav postupak nije moralno problematičan, ali ekonomija, ipak, nije etika.

„Biznis insajder" je analizirao izveštaje 15 velikih američkih banaka i utvrdio da je u njima krajem 2022. bilo više od 1.000 milijardi neosiguranih depozita!

Uprkos obećanjima koje dolaze od nadležnih američkih službi i pokušajima da se spreči prelivanje krize na kompletan bankarski sektor i celokupnu ekonomiju, čini se da je kula od karata već počela da se ruši.

Glavno pitanje je, svakako, gde naći 1.000 milijardi dolara, u ekonomiji koja je i sama opterećena globalnom ekonomskom i energetskom krizom, kao i slanjem pomoći Ukrajini.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova poručila je da nije teško shvatiti za koje metode će se odlučiti u Vašingtonu i da će se Amerikanci opredeliti da prosto odštampaju više zelenih novčanica.

- Zašto čekati do večeri. Svako dete može bojicama i papirom da objasni kako će američke vlasti 'održavati stabilnost bankarskog sistema'. Štampaće još više neosiguranih dolara, što će izazvati još više problema u svetu - napisala je ona na Telegramu, komentarišući predstojeće obraćanje američkog predsednika Džozefa Bajdena na temu zaštite američkog bankarskog sistema.

SAD više neće moći da štampaju dolare

Istovremeno, antiruske sankcije dovode do odustajanja mnogih zemalja od dolara, zbog čega Vašington gubi sposobnost da projektuje svoju moć na međunarodnoj sceni, piše kolumnista Njujork posta, Džej Njumen.

- Napuštanje dolara zadalo bi snažan udarac američkoj poziciji na međunarodnoj političkoj sceni. Era kada je bilo moguće štampati neograničen broj dolara može doći do kraja a time i naša mogućnost da jeftino kupujemo stranu robu ostaće u prošlosti - piše autor.

Foto: Shutterstock

Kako je primetio analitičar, više od stotinu zemalja nije podržalo antiruske mere Zapada, zbog čega nastaju ekonomske koalicije koje koriste druge valute za prodaju robe. Novinar je takođe primetio da se odsustvo alternative dolaru o čemu su govorili zapadni analitičari, pokazalo iluzornim.

Trgovinski odnosi između zemalja koje koriste nacionalne valute dovode do smanjenja potražnje za dolarom i kao rezultat, njegove vrednosti. Kao rezultat, objasnio je Njumen, uslediće postepeno povećanje cena.

Zbog pada dolara, zaključio je novinar, SAD će izgubiti težinu na političkoj sceni, a i rizikovati da se nađu u „dužničkoj rupi". Da bi to izbegao, Vašington može da smanji broj strateških protivnika i „jednom zauvek dovede sopstvenu ekonomiju u red".

Zapadne zemlje suočene su sa rastom cena energenata i naletom inflacije zbog uvođenja sankcija Moskvi i politike napuštanja ruskog goriva.

U kontekstu poskupljenja goriva, pre svega gasa, industrija u Evropi je u velikoj meri izgubila svoje konkurentske prednosti, što je uticalo i na druge sektore privrede. Takođe, SAD i evropske zemlje suočavaju se sa rekordnom inflacijom u poslednjih nekoliko decenija.

Za dva dana izbrisano 465 milijardi dolara

Agencija Blumberg piše kako je tržišna vrednost globalnih finansijskih akcija za dva dana opala je za 465 milijardi dolara zbog toga što investitori, nakon kolapsa SVB banke, brinu hoće li uspeti da povrate svoja sredstva.

Gubici su se i danas povećali, a MSCI azijsko-pacifički indeks pao je čak 3,1 odsto, odnosno na najniži nivo od 29. novembra. Akcije „Micubiši UFJ fajnanšel grup" oslabile su za 8,6 odsto u Japanu, dok je južnokorejska „Hana fajnenšl grup" izgubila 3,9 odsto vrednosti, a deonice „Australija AHZ grup holdings"  manje su za 1,5 odsto.

Problem je i što bi zabrinutost zbog SVB-a mogla da utiče i na ulaganja finansijskih kompanija u obveznice i druge instrumente. Prinosi na obveznice su se pokolebali jer se očekivalo da će Federalne rezerve obustaviti podizanje kamatnih stopa zbog previranja u bankarskom sistemu.

- Finansijska tržišta se kreću po oštrici noža. Zaista moramo da znamo kakav će tačno uticaj sve ovo imati na šire tržište. Mislim da će FED verovatno pauzirati s tim pošto podizanje kamatnih stopa u velikoj meri utiče i na rizik od nelikvidnosti - rekao je Džon Vuds, glavni investicioni direktor „Kredit Svis grupe" za Aziju i Pacifik u intervjuu za televiziju „Blumberg".

Ukupna tržišna vrednost kompanija uključenih u globalni indeks akcija MSCI i indeks MSCI emerdžing market indeks (prati finansijske performanse ključnih kompanija u zemljama koje se brzo razvijaju) od petka je pala za oko 465 milijardi dolara.

Američke regionalne banke su među najteže pogođenima, pošto je KBV regionalni bankarski indeks potonuo za 7,7 odsto, što je najveći pad od juna 2020.

A najveći gubitnik na „MSCI vorld fajnenšels" skali, zasad je američka Prva republička banka čije su akcije pale za gotovo 73 odsto u tri.

Kao i američke, oslabile su i akcije evropskih banaka i osiguravača, pa su se tako deonice „Kredit Svis grupe" srozale za 9,6 odsto i došle na rekordno nizak nivo zbog straha od finansijske zaraze koju je pokrenuo kolaps SVB-a.

Foto: Fotoilustracija/Clipart

U međuvremenu, kompanija je rano jutros izvestila da je identifikovala „materijalne slabosti" u svojim prethodnim izveštajima i da usvaja plan sanacije.

Što se tiče velikih banaka u severnoj Aziji, one uglavnom imaju „minimalni rizik od iznenadnog pada depozita koji su zgužvali SVB banku" s obzirom na njihove solidne depozite, mešavinu sredstava i likvidnost, tvrdi analitičar „Blumberg intelidžensa" Frensis Čen.

- Manji zajmodavci mogu da kriju rizike likvidnosti i kredita koji se lako mogu prevideti - dodao je on.

Prema podacima o oko 130 azijsko-pacifičkih kreditora sa imovinom od preko pet milijardi dolara koje je prikupio „Blumberg", u ovom regionu najugroženije su japanske banke.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.