POBUNA U KONGRESU SAD! NE IDEMO KA POBEDI, A AKO POBEDA NIJE CILJ, ŠTA ONDA UOPŠTE RADIMO U UKRAJINI?! Kijev u problemu, a Putin...

Razmirice između Kijeva i Vašingtona su sve veće, a neslaganje je naročito bilo izraženo po pitanju načina borbe za grad Bahmut, piše Politiko.

Godinu dana nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, Sjedinjene Američke Države, glavni saveznik Ukrajine, počele su da pokazuju sve više kontradiktornosti u pogledu ciljeva rata i vremena završetka neprijateljstava, upozorio je Politiko u analizi.

Sve je jasnije da SAD više ne podržavaju dugoročnu pomoć Ukrajini, barem na način na koji je to bilo na samom početku ruske invazije, što je nedavno eksplicitno najavio republikanski predsednik Predstavničkog doma Kevin Makarti.

Posle njega, Majkl Mekol, šef komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma, takođe iz Republikanske partije, takođe je rekao da američka administracija nema jasan cilj u ratu u Ukrajini.

- Možda žele da produže sukob? Dakle, to je upravo ono što Vladimir Putin želi. Da li je ispravno dati Ukrajincima dovoljno resursa da prežive, ali nedovoljno za pobedu? Ne vidim da idemo ka pobedi. A ako pobeda nije cilj, šta onda uopšte radimo? - pita se Mekol.

Prema Politiku, čak i među američkim zvaničnicima u administraciji Džoa Bajdena već dugo postoji rastuća nelagodnost zbog isporuke oružja Ukrajini. Dvojica zaposlenih u Beloj kući rekli su novinarima da administracija američkog predsednika razume tešku situaciju u Kijevu, ali neki među njima nisu zadovoljni stalnim zahtevima ukrajinskog rukovodstva za pomoć i „nedovoljnom zahvalnošću" ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Na to je upozorio i kongresmen Majkl Mekol, prema kome je sve očiglednije da američki zvaničnici ne mogu da se dogovore koje će naoružanje isporučiti Ukrajini.

- Mislim da je državni vrh SAD podeljen, a podeljen je i Savet za nacionalnu bezbednost - rekao je on.

Drugi razlog za nesuglasice između SAD i Ukrajine, prema Politiku, bila je odbrana Bahmuta, ukrajinskog grada oko kojeg se borbe vode od leta 2022. godine.

Ukrajinska vojska veruje da će odbrana Bahmuta omogućiti njihovim oružanim snagama da iscrpe rusku vojsku i dobiju vreme za pripremu rezervi. S druge strane, Amerikanci su procenili da će gubici među vojnicima i prekomerna potrošnja municije na kraju uticati na sposobnost ukrajinskih oružanih snaga da pokrenu dugo najavljivanu ofanzivu.

Politiko takođe ukazuje na nedavni izveštaj Njujork tajmsa, prema kojem američke obaveštajne agencije veruju da bi iza eksplozija Severnog toka mogla da stoji „proukrajinska grupa", iako se kaže da obaveštajne agencije nemaju informacije o umešanosti ukrajinskog rukovodstva u onome što se dogodilo. Uostalom, i Volodimir Zelenski je posle objave NIT istakao da Ukrajina nema nikakve veze sa eksplozijama.

Politiko, međutim, skreće pažnju na saopštenje kao još jedan primer mogućih nesuglasica između Kijeva i Vašingtona. Tu je i odbijanje Pentagona da Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu preda američke obaveštajne službe koje potvrđuju činjenice ruskih ratnih zločina u Ukrajini.

Kako piše Njujork tajms, Ministarstvo odbrane SAD strahuje da bi takva saradnja mogla da bude presedan zbog kojeg će sud ubuduće moći da goni Amerikance. I to ljuti Ukrajince jer bi procesuiranje Rusije predstavljalo veliku političku pobedu za njih. Istovremeno, mnogi stručnjaci ne veruju da su se pojavile ozbiljne protivrečnosti između Sjedinjenih Država i Ukrajine posle godinu dana punog rata.

Šelbi Magid, zamenik direktora Evroazijskog centra Atlantskog saveta, rekao je: „Vidim male razlike u mišljenjima, ali one su postojale i pre i posle velike invazije u februaru. Zelenski je ranije davao oštre primedbe o Sjedinjenim Državama i Beloj kući je izrazio protivljenje - javno i privatno - ali to nije promenilo niti ugrozilo ukupnu podršku i partnerstvo SAD."