NOVO OTKRIĆE O TITATNIKU MENJA ISTORIJU?! Kako je čuveni brod stvarno potonuo? Ekspert uz pomoć 3D snimaka tvrdi: Nije svojom stranom udario u ledeni breg (VIDEO)

Titanik leži na morskom dnu kao srušeni neboder okružen desetinama izgubljenih cipela i neotvorenim bocama šampanjca.

Neverovatna nova digitalna skeniranja otkrivaju najpoznatiju svetsku olupinu broda u celosti, sačuvanu u ledenim atlantskim vodama, prvi put posle više od jednog veka. Izuzetno detaljne fotografije, snimljene iz podmornica na daljinsko upravljanje, rezultat su više od 200 sati pregleda olupine i digitalnog spajanja više od 700.000 snimaka kako bi se napravila precizna 3D rekonstrukcija.

A rezultati su podstakli nove tvrdnje o tome kako je luksuzni brod tragično završio na svom prvom putovanju u Njujork 1912. godine.

Na snimcima se vidi da su pramac i deo za sidrenje izuzetno dobro očuvani. Takođe su očuvane ograde na palubi. Krma je sada bezoblična metalna masa. Luksuzne palube su nabijene jedna na drugu kad se zadnji deo broda zabio u morsko dno dok je tonuo. Statue i ukrasi su razbacani po brodu, a na jednoj fotografiji se može videti i serijski broj na jednom od džinovskih propelera Titanika.

Veliko stepenište, koje je sa palube vodilo dobrostojeće goste do raskošnog trpezarijskog salona, sada je zjapeća rupa. Deo šetališta na kome je osmočlani bend svirao dok je Titanik polako tonuo nalazi se u ponoru.

Mnogi više nego ikada veruju da će pomoću živopisnih snimaka konačno biti utvrđeno koji je deo broda udario u ledeni breg koji je doveo do potonuća. Titanik je potonuo 15. aprila 1912. godina kad je nekih 650 kilometara od Njufaunlenda uplovio u ledeno polje, a nastradalo je 1.517 putnika i članova posade.

Samo 706 ljudi je preživelo katastrofu iako je 20 brodskih čamaca za spasavanje bilo u proseku popunjeno samo 60 odsto. Mnogi su preminuli u roku od nekoliko minuta nakon što su završili u vodi čija je temperatura bila 2 stepena ispod nule.

Istraživač Titanika Parks Stivenson (65) veruje da će 3D snimanje "otvoriti vrata" za otkrivanje mesta na kome je ledeni breg udario u brod.

- Imam sve više dokaza da Titanik nije udario u ledeni breg duž svoje strane kao što je prikazano u filmovima - navodi Stivenson za Sun.

Stručnjak smatra da je Titanik svojim dnom zakačio vrh ledenog brega koji se nalazilo ispod površine vode.

- To je bio prvi scenario koji je objavio londonski časopis 1912. godine. Možda još nismo čuli pravu priču o Titaniku - dodaje Stivenson.

Godinama se verovalo da je Titanik potonuo u jednom komadu. Bilo je i planova da se izvuče na površinu, ali kad je 1985. godine olupina konačno pronađena 3.800 metara ispod površine otkriveno je da je presečena na dva dela.

Do sada su slike olupine bile veoma loše zbog mutne vode i mrklih uslova.

Foto: EPAIMAGES

Gerhard Sifert iz kompanije za mapiranje dubokog mora "Magelan" koja je zabeležila nove fotografije navodi da je snimanje ostataka Titanika predstavljalo veliki izazov.

- Dubina od skoro 4.000 metara predstavlja izazov. Struje su jake na tom mestu. Nismo smeli ništa da diramo da ne bismo oštetili olupinu - rekao je Sifert.

Endru Gefen iz dokumentarne kuće "Atlantik prodakšn" koja je takođe organizovala podvodno snimanje navodi da će biti potrebno mnogo vremena da se prođe kroz sve detalje.

- Mnogi istraživači su bili na Titaniku, ali su snimali sa kamerama zaista niske rezolucije i mogli su samo da spekulišu o tome šta se dogodilo. Sada imamo snimljenu svaku zakovicu Titanika i svaki detalj. Možemo to iskoristiti da prvi put vidimo šta se tačno dogodilo. Biće potrebno mnogo vremena da se prođu kroz sve te detalje, ali bukvalno iz nedelje u nedelju postoje nova otkrića - rekao je Gefen.

Mikrobi koji jedu gvožđe su zaposeli brod. Još 2006. godine je procenjeno da će se u roku od 50 godina Titanikov trup u potpunosti urušiti, a da će ostati samo izdržljiviji unutrašnji elementi.

- Ima još mnogo toga da se nauči iz olupine koja je u suštini poslednji preživeli očevidac katastrofe. Olupina može mnoge priče da ispriča - dodao je Stivenson.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.