ŠTA AKO JE SVE OVO TAKTIKA, PA I KAŠNJENJE SA KONTRAOFANZIVOM? Da li će Kijev iznenaditi, možda ali.... Putin će biti prisiljen na veliki rizik

Desetine američkih M-ATV-a pristižu u kolonama, ispred njih je policijski auto sa trepćućim svetlima, a iza njih mnoštvo blatnjavih civilnih vozila. Nejasno je gde su oklopna vozila otišla, ali su i dalje bež - boja koju bi imali za upotrebu u Iraku i Avganistanu - što sugeriše da su jedna doza spreja udaljena od toga da budu spremna za upotrebu na frontu.

Tokom pet nedelja izveštavanja duž južnih linija fronta, postalo je teško razumeti zašto ukrajinska kontraofanziva nije počela krajem aprila, piše CNN.

Nemilosrdno i precizno bombardovanje ruskih vojnih ciljeva; nagoveštaji ograničenih ukrajinskih iskrcavanja duž okupirane istočne obale reke Dnjepar; eksplozije koje pogađaju skladišta goriva i infrastrukturu unutar ruskih granica iu okupiranim gradovima – sve se to može smatrati pokazateljima. Takođe, helikopterski napad na rusku metu; stalni signali okupacionih zvaničnika o ukrajinskim istražnim napadima duž fronta u Zaporožju; i evakuaciju civilnog stanovništva na okupiranim teritorijama.

Prvi tragovi operacija

Znaci su se pojačali tokom aprila i prvi su znaci "operacija oblikovanja" za koje je visoki američki zvaničnik rekao za CNN da su počele prošle nedelje. Međutim, zvanično ukrajinska kontraofanziva tek treba da počne.

Imajući u vidu količinu američke i NATO opreme, saveta i obuke uložene u ovu operaciju – jedan visoki američki zvaničnik je nedavno rekao Kongresu da SAD podučavaju Kijev kako da „iznenade neprijatelja” – može se pretpostaviti da je ovo kašnjenje u početku napada je taktika, a ne proizvod ukrajinskog haosa, neorganizovanosti i relativno vlažnog aprila koji ostavlja zemlju previše mekom za hodanje.

Foto: Tanjug/AP

Najava početka je u potpunosti u rukama ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Kada izjavite da je operacija počela, sat odmah otkucava i traže se prvi rezultati. Ako kažete da operacija tek treba da počne, svi rastući gubici koje Rusija trpi samo su deo normalnog iscrpljivanja na liniji fronta. Tokom aprila, nejasni komentari Zelenskog da će se „prvi važni koraci“ operacije „dogoditi uskoro“ ili da će za to biti potrebno „malo više vremena“, zapravo su pojačali očekivanje u odnosu na prvobitno obećanje Kijeva da neće objaviti njen početak.

Moguće je da ćemo saznati da je kontraofanziva krenula tek kada se otkriju njeni prvi opipljivi rezultati. Mnogo toga što se dešava se ne prikazuje u javnosti. Cilj ove smicalice je očigledno da se Moskva zadrži van ravnoteže, nesposobna da proceni da li je svaki novi napad ukrajinskih snaga „pravi napad“ ili samo još jedan test snage.

Napadi oko Bahmuta

Nedavni napadi oko Bahmuta su dokaz za to. Šef ruske plaćeničke grupe Vagner, Jevgenij Prigožin, proveo je 10 dana dugo razgovarajući uglavnom sam sa sobom na Telegramu, upozoravajući na kolaps Vagnera bez snabdevanja artiljerijskim granatama. Gotovo da nije dobio zvaničan javni odgovor na svoje molbe, a nejasno je da li će rusko Ministarstvo odbrane promeniti snabdevanje.
Čudesno preživljavanje Prigožina, posle ovakvih javnih kritika ljudi iz Kremlja, izraz je i potrebe i straha. Putin se možda plaši reakcije koju bi Prigožinovo smenjivanje izazvalo, a takođe su mu potrebne Vagnerove snage da bi održao svoje pozicije. Možda mu je i dalje potreban Prigožin kao ravnoteža moćnoj vojsci. Uz toliko kremlinologije, istina je za sada nepoznata, ali ni toliko posledična.

Foto: Tanjug/AP

Ono što je ključno je rezultirajući prikaz zapanjujućeg nejedinstva u Putinovim redovima – nezamisliv u februaru 2022. Prigožinov ispad je do sada rezultirao samo malim teritorijalnim promenama u kontroli oko simboličnog grada Bahmuta. Ali otkrio je seizmičku razliku u tome kako funkcionišu ratne mašine Rusije i Ukrajine.

Kijev je do sada uspevao da drži u tajnosti svoje namere, pripreme i moguće lažne startove. Čini se da Ukrajinci imaju strpljenja i sposobnosti da svoj plan drže dovoljno poverljivim da ga metodično sprovedu. Umesto toga, Moskva je potpuno paradirala svojom nefunkcionalnošću. Ovo će biti od ključnog značaja u narednim nedeljama – čini se da Moskva veoma slabo podnosi negativne vesti javno.

Do sada smo većinu informacija o ukrajinskim operacijama dobijali od proruskih okupacionih zvaničnika i vojnih blogera. Ponekad to može biti namerna dezinformacija.

Da li dolazi još zabune?

Kada su ruski izvori ovog leta upozorili da su ruske trupe opkoljene u Limanu, verovatno je to bila prevara osmišljena da odvrati pažnju od mirnog ruskog povlačenja. Ali u drugim slučajevima, njihova onlajn diskusija o politici i nedostacima projektuje haos u redove kojima to očigledno nije potrebno. Povlačenje Rusije iz Hersona bio je još jedan upečatljiv primer oprečnih poruka visokih zvaničnika.

Ipak, kao i sa previranjima oko Vagnera i Bahmuta, neurednost njihovih poruka ne može se uvek racionalno objasniti kao namerna magla dezinformacija. Niko ne želi da izgleda tako neuredno kada moral na prvoj liniji mora biti veoma nizak.

U narednim nedeljama verovatno ćemo videti još više zabune oko toga šta Ukrajina namerava. Napadi na specifične i važne ruske ciljeve, dublje unutar okupirane teritorije, mogli bi da ubrzaju tempom i žestinom, kao što je slučaj sa očiglednim raketnim napadima na velike zgrade unutar Luganska.

Takođe smo mogli da vidimo još očiglednije lažne ukrajinske napade duž fronta od 1.000 kilometara. Na zapadu, Ukrajina mora učiniti da okupirani Herson i dalje izgleda podložan velikom amfibijskom napadu preko reke Dnjepar; a na istoku se mora činiti da je Bahmut još uvek u opasnosti da bude okružen obnovljenim ukrajinskim napredovanjem. A između ova dva boka, ogromni južni front Zaporožja koje je okupirala Rusija takođe mora ostati ranjiv za brzo napredovanje bolje opremljenih i preciznije obučenih armija NATO-a.

Moskva će biti suočena sa izborom

Moskva ne može sebi dozvoliti da izgubi na bilo kom od ta tri fronta. Međutim, ona će možda biti prinuđena da izabere – da odredi prioritete – i sa tim izborom će doći do prvog rizika od velikog strateškog poraza za Putina.

Ako se bilo koji od ovih dobitaka izgubi zbog okupacije, ceo projekat će izgledati još slabiji nego što je bio kada je Kremlj morao da prizna da su ga napali dronovi u srcu Moskve. Jedan javni strateški gubitak mogao bi da dovede ruske redove u opasnost od opšte panike i kolapsa.

Foto: Reuters

Najizrazitiji komentar Zelenskog o operaciji možda je bio njegov ponovljeni i eklatantni zahtev za više zapadnog oružja - rekao je da je pobeda osigurana, ali bez bolje opreme bi više ukrajinskih života bilo izgubljeno. Ovo je ključni princip dosadašnje kampanje Kijeva: svetost ukrajinskog života. Njihovi gubici su nesumnjivo značajni, ali manje prihvatljivi od neprijateljskih.

Potpuni frontalni napad na oslabljene ruske pozicije – gde su lanci snabdevanja, komanda i moral verovatno slabi – moguć je u bilo kom trenutku. Ali još nekoliko nedelja ruske konfuzije, prenaprezanja i javne samokritike verovatno će smanjiti krajnju ljudsku cenu Kijeva. Dok pomešane poruke Moskve mogu da najavljuju retke znake unutrašnjih pukotina, poruke Kijeva su znak cilja i odlučnosti.