VELIKI OBRT! Jermenija spremna da prizna Nagorno-Karabah kao deo Azerbejdžana!

Jermenija je spremna da prizna Nagorno-Karabah kao deo susednog Azerbejdžana ako vlasti u Bakuu garantuju bezbednost i prava lokalnog stanovništva, koje pretežno čine etnički Jermeni, izjavio je u ponedeljak premijer Jermenije Nikol Pašinjan.

Prema njegovim rečima, Jermenija je spremna da prizna teritorijalni integritet Azerbejdžana na površini od 86,6 hiljada kvadratnih kilometara, a jermenska strana veruje da je Azerbejdžan spreman da prizna teritorijalni integritet Jermenije na površini od 29,8 hiljada kvadratnih kilometara.

- Tih 86,6 hiljada kvadratnih kilometara (teritorija Azerbejdžana) uključuje i Nagorno Karabah. Ali mora se konstatovati i da pitanje prava i bezbednosti Jermena Nagorno Karabaha treba da se razgovara u formatu Baku-Stepanakert - rekao je Pašinjan na konferenciji za novinare.

On je dodao da je neophodno stvoriti garancije pod kojima neće biti nastavljena politika etničkog čišćenja i genocida nad Jermenima u Karabahu.

Jermenski premijer takođe je istakao da se vode intenzivni pregovori sa Azerbejdžanom i izrazio nadu u što skoriji dogovor o tekstu mirovnog sporazuma sa Azerbejdžanom, kao i njegovom potpisivanju.

Osim toga, Pašinjan smatra da mora doći do obostranog povlačenje snaga Jermenije i Azerbejdžana na osnovu mapa Generalštaba Oružanih snaga Jermenije iz 1975. godine. On je uveren da će to garantovati stabilnost u regionu.

Takođe je naveo da ne smatra realnim potpisivanje mirovnog sporazuma sa Bakuom tokom sastanka sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim u Moskvi 25. maja.

- Sastanak u Moskvi planiran je za četvrtak. Mislim da do tada neće biti realno da se potpiše mirovni sporazum - precizirao je Pašinjan.

Istovremeno, nije isključio „postizanje zajedničkog imenioca“ o otvaranju regionalnih saobraćajnih komunikacija.

Pašinjan je prošle srede izjavio da Jermenija i Azerbejdžan priznaju međusobni teritorijalni integritet unutar sovjetskih administrativnih granica. Jerevan i Baku su prošle godine, uz posredovanje Rusije, SAD i Evropske unije, započeli razgovore o budućem mirovnom sporazumu.

Početkom februara ove godine ministar spoljnih poslova Jermenije Ararat Mirzojan izjavio je da je Jermenija dobila nove predloge Azerbejdžana o mirovnom sporazumu i da ih proučava. Kasnije je Pašinjan rekao da je i Jerevan, sa svoje strane, podneo Bakuu predloge za mirovni sporazum.

Foto: AP Photo/Sergei Grits

Sukob u Nagorno-Karabahu

Krajem septembra 2020. u Nagorno-Karabahu obnovljena su borbena dejstva koja su bila nastavak dugogodišnjeg sukoba i u kome je stradalo mnogo civila. Baku i Jerevan međusobno su se optuživale za izbijanje sukoba. Strane su nekoliko puta pokušavale da postignu primirje, ali je uspešan bio pokušaj postignut 10. novembra 2020.
Lideri Rusije, Azerbejdžana i Jermenije, Vladimir Putin, Ilham Alijev i Nikol Pašinjan, potpisali su tada zajedničku izjavu o potpunom prekidu borbenih dejstava u Nagorno-Karabahu. Kako se navodi u izjavi, jedan deo regiona prelazi pod kontrolu Azerbejdžana, strane će razmeniti zarobljenike, a ruske mirovne snage biće raspoređene duž kontakt linije i duž Lačinskog koridora koji povezuje Karabah sa Jermenijom.
Avgusta prošle godine ponovo je došlo do eskalacije napetosti. Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su azerbejdžanske oružane snage prekršile primirje u zoni sukoba, u oblasti visoravni Saribaba.