Kisindžer u tajnoj misiji u Pekingu, kakvu poruku nosi ministaru odbrane Li Šangfuu, Putinovom prijateljju i "smrtnom neprijatelju" SAD!

Bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer pozvao je Vašington i Peking da pronađu način da mirno koegzistiraju. 100-godišnji diplomata otputovao je u Kinu gde će se sastati sa ministrom odbrane Li Šangfuom!.

SAD i Kina treba da eliminišu nesporazume, da koegzistiraju mirno i izbegavaju konfrontaciju. Istorija i praksa neprestano dokazuju da ni Sjedinjene Države ni Kina ne mogu sebi priuštiti da tretiraju druge kao protivnika, rekao je Kisindžer nakon sastanka, a prenosi agencija Sinhua.

Kisindžer je pozvao obe strane da „budu mudre" i rade zajedno, ulažući sve napore da poboljšaju odnose i „i održe mir i stabilnost širom sveta".

Li je opisao odnose između Kine i SAD kao "lebde na niskoj tački od uspostavljanja diplomatskih odnosa" jer "neki ljudi na američkoj strani nisu uspeli da se kreću u istom pravcu kao i kineska".

Kina ostaje posvećena „izgradnji stabilnih, predvidljivih i konstruktivnih" odnosa sa SAD u skladu sa formulom „tri principa" predsednika Si Đinpinga o međusobnom poštovanju, miroljubivom koegzistenciji i saradnji u kojoj svi dobijaju, rekao je Li.

Foto: Printskrin video

Kisindžer, koji je nedavno napunio 100 godina, bio je državni sekretar (1973-1977) i savetnik za nacionalnu bezbednost (1969-1975) predsednika Ričarda Niksona i Džeralda Forda. Igrao je glavnu ulogu u pregovorima o okončanju rata u Vijetnamu, kao i normalizaciji odnosa sa Pekingom 1970-ih, sa ciljem da se Kina suprotstavi Sovjetskom Savezu tokom Hladnog rata. 

Njegov put u Peking usledio je nakon posete nekoliko visokih američkih zvaničnika, od državnog sekretara Entonija Blinkena do sekretara finansija Dženet Jelen. 

Administracija predsednika Džoa Bajdena je više puta rekla da ne traži „konfrontaciju" sa Kinom, dok šalje oružje na sporno ostrvo Tajvan i jača vojne saveze u Azijsko-pacifičkom regionu sa Australijom, Japanom i Južnom Korejom.

Prošle nedelje na samitu u Viljnusu, NATO je optužio Kinu da vodi „politiku prinude" koja je na neki način ugrozila interese bloka predvođenog SAD sve do Evrope. Peking je osudio izjavu NATO kao „klevetu" i „blaćenje", optužujući blok da je ostao zarobljen u hladnoratovskom mentalitetu.