(FOTO/VIDEO) Informer na najopasnijem mestu na svetu! Virtuelna poseta: Panmundžom - ovde je američki vojnik prebegao u Severenu Koreju!

Kolibe sa plavim krovovima, podignuta betonska ploča i malo nabijenog šljunka su sve što razdvaja rivalske Koreje u Panmundžomu, retkoj tački bliskog kontakta duž najnaoružanije granice na svetu. Najopasnije mesto na svetu i demilitarizovana zona u međuvremenu je postala i turistička meka!

Ove nedelje je američki vojnik Trevis King suočen sa mogućom vojnom disciplinskom kaznom prešao liniju, izazvavši međunarodni incident koji bi mogao da pogorša ionako neugodne odnose na Korejskom poluostrvu. King je u svakom slučaju u centar svetski dešavanja ponovo stavio granicu između dve Koreje. 

Virtuelno smo je uz pomoć Indian Expressa obišli za vas, pogledajte šta tamo ima i zašto turisti u hiljadama hrle na jedno od najopasnijih mesta u svetu!

Veći deo demilitarizovane zone široke četiri kilometra je divljina, zaštićena minama, ogradama od bodljikave žice, tenkovskim zamkama i borbenim trupama sa obe strane. Zajednički ga nadgledaju komanda UN predvođena Amerikancima i Severna Koreja.

Ali Panmundžom, nekada opskurno poljoprivredno selo unutar DMZ, koje sada ima "zajedničku bezbednosnu oblast", je drugačije. To je turističko mesto, iako jedno od najnadrealnijih na svetu.

Sedam decenija od kraja Korejskog rata podele su i dalje vidljive. Južnokorejski vojnici stoje na straži, prateći šta se dešava preko granice. Vojnici Severne Koreje su, takođe, tamo, ali manje vidljivi većinu dana.

Karnevalska atmosfera povremeno zavlada u oblasti oko Panmundžoma. Tu su prodavnice suvenira, restorani brze hrane i gomila turista, iako je Severna Koreja zatvorena za turizam zbog pandemije od početka 2020.

Južnokorejska strana ima zabavni park nedaleko od sela, a nekada je imao i lokal za piletinu Popajs.

Obilasci DMZ i Panmundžoma privukli su oko 100.000 posetilaca godinu dana pre pandemije, kada je Južna Koreja ograničila okupljanja kako bi usporila širenje COVID-a. Turneje su u potpunosti nastavljene prošle godine.

Turistička oblast je udaljena kratkom vožnjom od Seula, koja se nalazi u lakom dometu artiljerije Severne Koreje, koja je 70 odsto svojih trupa, ili 1,2 miliona vojnika rasporediola duž granice.

Postoje povremene verbalne razmene između američkih vojnika i njihovih severnokorejskih kolega. To su uglavnom razmene poslovne prirode na demarkacionoj liniji u selu.

Meseci i godine često prolaze bez incidenata, ali kada se nešto desi, to je nasilno.

Pre Kinga svet je 2019. godine mesecima pisao o sastanku Donalda Trampa i Kim Džong Una. Oni su se rukovali na granici, a Tramp je prešao preko betonske ploče, postavši prvi američki predsednik koji je kročio na teritoriju Severne Koreje.

Incident iz 1976. godine zamalo je doveo do rata Pjong Janga i Amerike! Tada su severnokorejski vojnici ubili dva oficira američke vojske, a Sjedinjene Države su odgovorile letenjem nuklearnih bombardera B-52 prema DMZ u pokušaju da zastraše Sever. 1984. godine, vojnici Severne Koreje i komande UN razmenili su metke kada je sovjetski građanin prebegao tako što je sprintao na južnu stranu. Poginula su tri severnokorejska vojnika i jedan južnokorejski vojnik. 2017. godine severnokorejski vojnik je sprintao preko granice, severnokorejski vojnici su pucali iz pištolja i pušaka pre nego što su vojnici juga mogli da odvuku ranjenog vojnika na sigurno. Južnokorejski vojnici nisu uzvratili vatru. Incidenata je bilo bezbroj...

Procenjuje se da je 30.000 ljudi iz Severne Koreje prebeglo na jug  od kraja Korejskog rata 1950-53. Oni su  uglavnom su koristili porozniju granicu između Severne Koreje i Kine.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.