Iza Sunca postoji planeta - potpuni dvojnik Zemlje? Ruski naučnik tvrdi da za to ima i dokaze!

Naša planeta ima blizanca, svoju tačnu kopiju. I to ne negde u dubinama svemira, već u „komšiluku" - u Sunčevom sistemu. Od kraja 90-ih godina prošlog veka u to nas uveravaju entuzijasti na čelu sa Kirilom Butusovim, astrofizičarem, profesorom Sankt Peterburškog državnog univerziteta, članom Međunarodnog udruženja planetologa.

Ta kopija se najčešće naziva „Anti-Zemlja" a Butusov joj je dao ime "Glorija".

On tvrdi da Ani-Zemlja nije vidljiva zato što deli istu orbitu sa Zemljom, a još se kreće istom brzinom, ali se nalazi na drugoj strani Sunca - direktno suprotno od naše planete. Dakle, ne vidi se -  zaklanja je Sunce.

Ova hipoteza postala je popularna širom sveta, stekla je već milione pristalica. Ali, potvrđena tek pre neki dan, ali ne u potpunosti, već - u principu.

Vizuelne dokaze su obezbedili astronomi velikog međunarodnog tima koji je radio u Evropskoj južnoj opservatoriji u Čileu (The European Southern Observatory - ESO). Objavila je preko članice svog tima Olge Balsalobre-Ruza (Olga Balsalobre-Ruza), astrofizičarke u Centru za astrobiologiju u Španiji:

- Teoretski, dve planete iste mase mogu biti u istoj orbiti oko svoje zvezde. Ali, to još niko nije video. Mi smo prvi. To su dve planete u istoj orbiti u zvezdanom sistemu PDS-70. Zvezdani sistem PDS-70 se nalazi 370 svetlosnih godina od Zemlje. Prethodno su u njemu bile otkrivene dve planete - PDS-70b i PDS-70c. A sada smo uspeli da razaznamo i treću - koja se nalazi u istoj orbiti kao i PDS-70b. Planete su mlade, možda u procesu formiranja, ali postoje. I to ne hipotetički, već realno. One orbitiraju približno istom brzinom, iako ne sasvim na suprotnim stranama svoje zvezde".

Otkriveni blizanac  Anti PDS-70b nalazi se na jednoj od Lagranž-tačaka tog sistema. U tački L5 gde je gravitaciona interakcija između planete i antiplanete minimalna.

Prema Butusovu, Anti-Zemlja bi se takođe mogla nalaziti na tački L5 sistema Zemlja-Sunce, ali je nekada zauzimala tačku L3 - na drugoj strani Sunca.

U sistemu Zemlja-Sunce postoji pet Lagranž-tačaka, nazvanih po matematičaru koji je izračunao njihove koordinate. U tim tačkama sile privlačenja zvezde i planete uravnotežuju jedna drugu. To znali da dve planete mogu da se prilično dobro slažu u istoj orbiti - kao pravi rođaci.

Hipoteza o Gloriji se potvrdila. Doduše, zasad - indirektno.

Kopija sistema Sunca, Zemlje i Anti-Zemlje postoji znatno bliže od PDS-70. To je Saturnov sistem.

Ako gasovitog giganta zamislimo kao sunce, a njegove velike satelite kao planete, onda se ispostavlja da se njih dva nalaze u istoj orbiti na suprotnim stranama Saturna - Epitemije i Janus.

Nekoliko puta se činilo da je Glorija čak viđena dok  je „virila iza Sunca".

Butusov smatra da je upravo ona bila „nepoznato nebesko telo u blizini Venere", koje su u svojim spisima pominjali evropski astronomi prošlosti - Đovani Kasini, Džejms Šort, Johan Majer, Džozef Luj Lagranž.

On pretpostavlja da Glorija s vremena na vreme ima mali uticaj na svoje komšije - Veneru , koja odjednom počinje da misteriozno ubrzava, i Marsa, koji tada usporava. I jedno i drugo je suprotno „kosmičkim pravilima", ali ako se u njihov krug ubaci Glorija - sve dolazi na svoje mesto.

Povrh svega, sa potvrdom hipoteze o Anti-Zemlji, verovanje u vanzemaljce dobija smisao. Jer, kopija Zemlje može biti naseljena - njeno mesto naspram Sunca nije ništa gore od našeg. I tu mogu da žive inteligentna bića.

Ako je tako, onda su vanzemaljci u blizini, a ne negde u dubini kosmosa, dokle se ne može stići ni za hiljadu godina. Niti su oni do nas, niti mi do njih. Možda su Glorijanci ili anti-Zemljani dugo ovde ili nas možda posmatraju, kako tvrde ufolozi.

Foto: Pixabay

 

I šta sada?

Po proračunima Butusova, Glorija se može videti sa rasstojanja 15 puta većeg od udaljenosti zemlje od Meseca. A tada bi još trebalo znati i - kuda gledati...

Ovako sve vidi Kiril Butusov. Ako je u pravu, neće nam biti potrebna natprirodna tehnologija da letimo oko Sunca. Mogli smo da pokušamo i dosad. Da je postojala takva ambicija.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.