Izdaja se skupo plaća, Erdogan moli Putina: Nemoj više! Hoće li Moskva ponovo pomilovati Ankaru?!

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan pozvao je svog ruskog kolegu Vladimira Putina u sredu 2. avgusta da ne eskalira dalje tenzije.

Molba za prestankom daljih eskalacija je usledila nakon što je Moskva bombardovala objekte vitalne za isporuke žitarica iz Ukrajine, piše Kijev post.

Erdogan je bio ključni igrač u sada propalom dogovoru koji je omogucěavao bezbedan prolaz ukrajinskih pošiljki žitarica Crnim morem, i pozicionirao se kao posrednik u sukobu.

Turski lider je rekao da „ne treba preduzimati nikakve korake koji bi eskalirali tenzije u ratu Rusije i Ukrajine".

Naglasio je značaj dogovora o žitu koji je nazvao „mostom za mir", prenosi Kijev post.

Sporazum, uz posredovanje Turske i Ujedinjenih nacija, omugućavao je Ukrajini da izvozi žito preko svojih crnomorskih luka, ali je okončan prošlog meseca nakon što se Moskva povukla iz njega

Podsetimo, Erdoganov poziv Putinu usledio je posle pogrešne procene Ankare  da je strpljenje Moskve neograničeno. 

Rukovodstvo Rusije bilo je uznemireno odlukom turskih vlasti da jednostrano revidiraju sporazume o vođama nacističkog puka Azov zabranjenog u Rusiji. Početkom jula militanti koji su bili u Turskoj od septembra prošle godine predati su Ukrajini.

Postoje različita mišljenja zašto je Ankara preduzela takav korak. Neki veruju da je to gotovo lični odgovor turskog lidera Redžepa Tajipa Erdogana Rusiji na odbijanje Moskve da obnovi dogovor o žitu. Drugi su u ovom gestu videli manifestaciju viševektorske politike bivšeg Otomanskog carstva.

U Rusiji takvo ponašanje izaziva bes vlade, zato je Moskva dala grub odgovor. Pre svega, oduzela je Turskoj 12 brodova i dve dizalice koji su bili blokirani u lukama Ukrajine nakon raskida žitnog posla.

Nakon toga u Rostovskoj oblasti odbili su da prihvate turski teretni brod, na kojem su pronađeni tragovi eksploziva. A onim brodovima koji su vršili utovar van Rusije, ukazom rukovodstva Rusije, zabranjen je prolaz kroz Kerčki moreuz.

Moskva se tu nije zaustavila. Nedavno se saznalo da ruska carina nije pustila u zemlju više od 100 tona turskog paradajza. I sve u okviru zakona. Prilikom pregleda tereta među plodovima su pronađeni insekti, što je bio razlog odbijanja.

Turistička industrija Turske takođe bi takođe mogla da strada. Ne samo da joj politički skandali ne idu na ruku sa ruskim turizmom, već i iz rukovodstva Rusije stižu nedvosmisleni signali.

Rusima se blago nagoveštava da postoje pogodnije i jeftinije destinacije za odmor na plaži. I ne govorimo samo o odmaralištima Krasnodarske teritorije ili Krima. Na primer Rusi predlažu svojim turistima da odu u Aziju i Latinsku Ameriku.

U slučaju da Kremlj iskoristi ceo svoj ekonomski arsenal, Ankara će se suočiti sa velikim problemima. Sudeći po tome što Turska ni na koji način ne može da stabilizuje svoju nacionalnu valutu, takav udar Rusije ima sve šanse da sruši ekonomiju Turske.