Panika! Rusija na nogama, ovo nije smelo da se desi! Stigla hitna reakcija Moskve, hoće li sprečiti katastrofu?!

Ruska centralna banka podigla je svoju ključnu kamatnu stopu kako bi zaustavila nagli pad rublje i rast inflacije, kao odgovor na sve veće finansijske troškove rata Moskve protiv Ukrajine.

Nedavni pad rublje odražava sve veću neizvesnost dok se Rusija bori s inflacijom, sve većom izolacijom i zapadnim sankcijama, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Na jučerašnjem vanrednom sastanku, ruska centralna banka je podigla kamatnu stopu sa 8,5 na 12 odsto, dan nakon što je rublja privremeno pala na najniži nivo u proteklih godinu i po dana.

Iako se tokom ponedeljka rublja donekle oporavila u iščekivanju odluke centralne banke, i dalje je slabija za gotovo četvrtinu ove godine, što ju je svrstalo među najlošije svetske valute, ističe Volstrit džurnal.

Mada je prošle godine zapala u recesiju, ruska ekonomija je uspela da prebrodi talas zapadnih sankcija zahvaljujući neočekivanim prihodima od nafte i gasa, velikim podsticajima vlade i brzom preusmeravanju trgovine iz Evrope u Aziju.

Međutim, nedavni pad rublje pokazatelj je da je period relativne stabilnosti u ekonomiji prošao i da je, kako smatraju stručnjaci, makroekonomska stabilnost zemlje "sada u ranjivijem položaju nego u bilo kojem trenutku od ranih faza rata".

Rusija je, ističe Volstrit džurnal, zaglavljena između brzog rasta inflacije i vlade koja mora da pozajmljuje i troši kako bi nastavila rat u Ukrajini, što je otrovna kombinacija za ekonomiju. Takođe se suočava sa sve većim efektom sankcija i drastičnim nedostatkom radne snage.

Brzi rast uvoza i sporiji izvoz ove godine, zajedno s odlivom kapitala i političkom neizvesnošću nakon prekinute pobune plaćeničke grupe Vagner u junu, gurnuli su rublju naniže poslednjih sedmica.

Dugotrajne sankcije takođe znače da će ruski međunarodni lanci snabdevanja ostati u prekidu, što će povećati pritisak na cene, piše Volstrit džurnal i ukazuje da su sve veće cene dodatna briga za vladu uoči predsedničkih izbora zakazanih za mart.

Nestabilnost valute takođe je pružila redak uvid u napetosti između vlade i centralne banke oko toga kako upravljati ekonomijom, ističe list.

Foto: Pixabay

Pad ruske valute na čak do 102 rublje za dolar povećao je zabrinutost zbog inflacije, ali i kritike ruskim finansijskim institucijama, piše Njujork tajms.

Maksim Oreškin, ekonomski savetnik predsednika Vladimira Putina, napisao je u ponedeljak, u kolumni za rusku državnu novinsku agenciju TASS, da je "glavni izvor slabljenja rublje i ubrzanja inflacije labava monetarna politika", i da ruska centralna banka ima "sve potrebne alate za normalizaciju situacije u bliskoj budućnosti".

Prošle nedelje je komentator na ruskoj televiziji Vladimir Solovjov takođe komentarisao slabljenje rublje rekavši da je pad njene vrednosti predmet globalnog izrugivanja.

Godišnja stopa inflacije u Rusiji dostigla je 4,3 odsto u julu, a centralna banka prognozira da bi do kraja godine mogla porasti na čak šest odsto.

Uprkos ovim izazovima, ruska ekonomija je, prema objavi vlade, u periodu od aprila do juna porasla 4,9 odsto u poređenju s prethodnom godinom, što je rezultat bolji od očekivanog.

U julu je Međunarodni monetarni fond povisio prognozu ekonomskog rasta Rusije u 2023. godini s 0,7 na 1,5 odsto. U 2022. godini bruto domaći proizvod Rusije zabeležio je pad od 2,1 odsto.

Ipak, zabrinutost oko rublje i inflacije najnoviji su talas finansijske nestabilnosti izazvane Putinovim ratom protiv Ukrajine, naglašava Njujork tajms, dodajući da sve veći deficit državnog budžeta takođe izaziva zabrinutost oko održivosti ruske intenzivne potrošnje na rat.

Pad rublje je ubrzan poslednjih nedelja, čime se povećava ekonomski pritisak na Moskvu nakon što su zapadne sankcije ograničile priliv kapitala, a evropske zemlje se odvikle od ruskih energenata, smanjujući prihode Moskve, ukazuje Fajnenšl tajms.

Domaća privreda opterećena je državnom potrošnjom za odbranu i socijalnim obavezama kao što su isplate koje primaju porodice vojnika poginulih u Ukrajini.

Međutim, to je povećalo budžetski deficit, gurajući valutu niže, navodi londonski list i dodaje da je nagli porast potrošnje doveo do povećanja godišnjeg uvoza od 20 odsto u prvoj polovini ove godine.