(VIDEO) Topi meso i proždire oklop! Rusko čudovište brutalno spaljuje Ukrajinu, svet drhti dok gleda horor scene sa fronta!

Od početka sukoba u Ukrajini i svog osnivanja 2014. godine, Donjecka Narodna Republika nastojala je da pokrene proizvodnju sopstvenih sistema naoružanja i druge vojne opreme. Iako su u početku to bile uglavnom jednostavne improvizacije, vremenom su konstruktori iz DNR uspeli da primenom iskustava sa fronta i upotrebom zaplenjene ratne tehnike, dizajniraju i naprave složene sisteme kakav je samohodni višecevni lanser raketa, odnosno teški bacač plamena "čeburaška".

Rad na razvoju autohtonih sredstava raketne artiljerije započet je još 2015. godine, a vodeću ulogu u tom procesu imala je "Državna kompanija za inovacije". Dodatnu podršku pružila su razna republička preduzeća i to proizvodnjom zasebnih komponenti i podsistema.

Već u narednoj godini, konstruisano je nekoliko različitih primeraka višecevnih lansera, koji su poslati na front radi obavljanja ispitivanja u realnim borbenim uslovima.

Uprkos nedostatku prethodnog iskustva konstruktora na izradi sličnih platformi, ograničenoj količini opreme i delova kao posledici ratnih uslova, ovi sistemi su se pokazali vrlo efikasni u borbi sa ukrajinskim snagama.

Komično ime i zaplenjeni kamioni  

Konačno na izložbi naoružanja održanoj devetog maja 2018. godine u Donjecku, prvi put su i zvanično predstavljeni višecevni lanseri domaće proizvodnje. Među glavnim eksponentima našla se i "čeburaška", a njeno specifično ime, koje inače vodi poreklo od lika iz animiranog filma sovjetske produkcije, odabrano je zbog greške jednog ukrajinskog vojnog zvaničnika.

Naime, 2015. godine ukrajinske vlasti optužile su  pripadnike Narodne milicije Donjecke Narodne Republike, da su u napadima koristili teške višecevne bacače plamena pod nazivom "čeburaška". Pomenuti zvaničnik je najverovatnije mislio na sličan sistem "buratino" ("pinokio" u prevodu sa ruskog jezika), odnosno čuveni TOS-1 (tяžёlaя ognemёtnaя sistema), pa su oružane snage DNR odlučile da zadrže taj komičan naziv.

Do sada je napravljeno svega nekoliko primeraka ovih platformi, a njihova upotreba zajedno sa sličnim lanserima ruske vojske, zabeležena je i više puta od početka Specijalne vojne operacije. U avgustu 2022. godine, dve modernizovane "čeburaške" ušle su u upotrebu operativno-borbene taktičke formacije "Kaskad" , jedinice pod upravom Ministarstva unutrašnjih poslova DNR.

Mobilnu komponentu "čeburaške" čini šasija teškog višenamenskog kamiona sovjetske proizvodnje KrAZ-260, koji su zarobljeni od ukrajinskih snaga u borbama ili zaplenjeni u vojnim skladištima na početku sukoba.

Na vozilo je montirano dva višecevna lansera, pa je ukupna težina sistema 21 t bez municije i posade, odnosno oko 26 tona u marševskom i borbenom položaju. Dužina platforme je 8,7 m, širina 2,7 m, dok je najveća visina 3,1 metar.

KrAZ-260 ima pogon 6h6, pokreće ga dizel motor jačine 288 konjskih snaga, pa može ostvariti najveću brzinu na putu od 80 km/h i maksimalan radijus kretanja od oko 850 km. Kamion se može kretati uz nagib od 60%, bočni nagib od 40% i savladavati vertikalne prepreke visine do 0,6 m, rovove širine do jednog metra i vodene prepreke dubine do 1,2 m.

Dva lansera i jedinstven kalibar raketa

Kao što je već pomenuto, "čeburaška" ima dva kutijasta lansera pozicionirana jedan iza drugog, pri čemu svaki ima 32 cevi, raspoređene u četiri reda po osam. Lanseri su postavljeni na rotirajuće platforme što im omogućava kretanje od 360 stepeni po azimutu i od 0 do +55 stepeni po elevaciji. Opremljeni su stanicom za daljinsko upravljanje, putem koje obavlja lansiranje raketa, a operater može birati da li će izvršiti dejstvo iz jedne ili više cevi uzastopno, odnosno istovremeno.

Zahvaljujući opisanoj konfiguraciji, lanseri se usmeravaju nezavisno jedan od drugog, pa je ovaj višecevni raketni sistem sposoban za simultano dejstvo po dva različita cilja. Takođe, po ukupnom kapacitetu od 64 rakete, proizvod iz DNR prevazilazi gotovo sve slične platforme, uključujući i TOS-1 i TOS-2. Pored specifičnog imena, uslova u kojima je nastala, broja lansera i količine municije u jednom punjenju, "čeburaška" se ističe i po jedinstvenom kalibru nevođenih raketa kalibra 217 mm.

Foto: Printscreen/Zvezda novosti

Pretpostavlja se da je pomenuta municija odabrana na osnovu dostupnih materijala i proizvodnih mogućnosti, a njen minimalni domet iznosi 1,5 km, dok je maksimalan oko 9,6 km što je znatno više od osnovne verzije TOS-1 i ekvivalentno najnovijoj verziji TOS-1A.

Dizajn je krajnje jednostavan, pa rakete imaju cilindrično telo bez spoljašnjih vertikalnih ili horizontalnih stabilizatora i mlazni motor na čvrsto gorivo sa iskošenim mlaznicama za podsticanje rotacije. Bojeva glava je termobarična, zbog čega se ovaj sistem i klasifikuje kao teški bacač plamena, poput gorepomenutih lansera TOS familije.

Zapaljivi projektili stvaraju masovne požare koje je izuzetno teško ugasiti. Oni su neverovatno vrući i mogu da unište vojnu opremu, kao i da progore meso.

Namenjena je za uništavanje žive sile i lakše oklopljenih neprijateljskih ciljeva, na otvorenim površinama ili u zaklonu, a snaga termobaričnog punjenja u određenoj meri kompenzuje manji domet u odnosu na klasične višecevne raketne lansere. Jedini ozbiljniji nedostatak "čeburaške" ogleda se u relativno maloj brzini paljbe, što se može zaključiti na osnovu snimaka dejstva u zoni Specijalne vojne operacije.

Imajući u vidu okolnosti pod kojim je konstruisan, ograničenja i nedostatak ozbiljnijih materijalnih sredstava, ovaj sistem pokazuje potencijal i značaj vojne industrije Donjecke Narodne Republike. Iako nisu proizvedene u velikom broju, "čeburaške" su od 2016. godine više puta pokazale svoj kvalitet i efikasnost u odbrani DNR, dok danas u okviru SVO, njihove posade rame uz rame sa pripadnicima Oružanih snaga Ruske Federacije rade na oslobađanju čitavog Donbasa.