Pred vratima je užas od kojeg drhti Evropa, Nemačka pod hitno mora nešto da uradi!

Senka straha nad Nemačkom - istorija se ponavlja?

Krajem 1923. hiperinflacija je nemačku valutu učinila toliko bezvrednom da je jedna žena upotrebila nekoliko milijardi nemačkih maraka da napravi karnevalsku haljinu od novčanica. Haljina je deo izložbe u Istorijskom muzeju u Frankfurtu koja izaziva nelagodu među Nemcima koji sada pate od najvećeg poskupljenja od ponovnog ujedinjenja zemlje, zbog ruskog napada na Ukrajinu.

- Nismo mogli da zamislimo da će to biti toliko relevantno - rekla je Natali Angersbah, kustos izložbe "Inflacija 1923. Rat, novac, trauma".

- Ne želimo inflaciju, ali pažnja koju sada imamo čini nas srećnim - dodala je ona. Kao hit za mlade i stare, izložba je dobila pohvale Filipa Lejna, glavnog ekonomiste Evropske centralne banke (ECB) sa sedištem u Frankfurtu, koja se bori da smanji rast cena u 20-članoj evrozoni nazad na 2 odsto.

Za Nemačku, uprkos nedavnom naletu inflacije, koja doduše nije bila ni blizu 29.000 posto ili više i brzo je uništila štednju domaćinstava pre jednog veka, izazovi koje je izložila ne treba potcenjivati. Rastući troškovi energije pomogli su u pokretanju recesije koja je razotkrila ekonomske slabosti. U međuvremenu, povećana nejednakost podstiče oživljavanje krajnje desnih političkih snaga.

Nakon što je prošlog oktobra dostigla vrhunac od 11,6 odsto, inflacija u najvećoj evropskoj ekonomiji mogla bi da se spusti na 6,4 odsto ovog meseca, prema Blumbergu. Ipak, rastuće cene svega, od benzina do putera, zajedno sa neviđenim povećanjem stopa koje je ECB pokrenula kao odgovor, su bolne. A kako se bliži kraj, možda će se to vreme i produžiti.

Foto: EPA

 

Luk i tri šargarepe

Tradicionalna odbojnost Nemaca prema inflaciji, ukorenjena u iskušenju 1920-ih, ponovo je oživela prošle godine nakon blagog popuštanja u prethodnom periodu, pokazale su ankete.

Kao i pre jednog veka, ekonomske poteškoće koje su usledile pokazale su se kao plodno tlo za populizam. Podrška nemačkoj AfD porasla je na rekordno visok nivo poslednjih meseci, pozicionirajući krajnju desničarsku stranku ispred Socijaldemokrata (SPD) levog centra kancelara Olafa Šolca. Simpatizeri AfD-a su posebno nezadovoljni svojim životima i ekonomijom, kaže Marsel Fračer, koji vodi istraživački institut DIV. Kako nemačka proizvodnja stagnira, stvari bi mogle postati još gore.

Kod siromašnih, skok inflacije posebno je bio izražen kod troškova hrane – koji čine veći udeo u njihovoj potrošnji od imućnijih domaćinstava – čije su cene rasle duplo brže od ukupnih cena.

U Frankfurtu, u senci nebodera u kojima se nalaze neke od najvećih evropskih banaka, banka hrane Frankfurter Tafel je iz prve ruke videla katastrofu. Zahtevi za pomoć su toliko porasli da je dobrotvorna organizacija bila prinuđena da zaustavi dalji priliv korisnika. Iako ima dovoljno prostora za skladištenje, donacije nisu pratile potražnju.

- Jednom je ostao samo jedan luk i tri šargarepe, a čekale su još četiri porodice, koje su onda počele da se svađaju oko svega - rekla je portparolka Nilab Alokuzaj-Kizinger , gledajući prazne police u magacinu.

Na jednom distributivnom mestu, smeštenom u latinoameričkom noćnom klubu, ljudi stoje u redu svakog petka ujutru, čekajući kese pune svega, od povrća do kobasica i jogurta. Jedna penzionerka kaže da njena penzija ne pokriva hranu ili kiriju jer su cene porasle.

Inflacija bi mogla dodatno da se uspori, ali je malo verovatno da će cene pasti.

- Postoji percepcija da se glavna inflacija smanjuje - rekao je predsednik Bundesbanke Joakim Nagel prošle nedelje za TV Blumberg.

- Često je slučaj da je potrebno više vremena da se bazna inflacija spusti. To bi mogao biti mogući scenario. Ali moramo sačekati septembarske brojke - dodaje on.

Foto: Tanjug/AP

 

Šolc prkosan

Istovremeno, vlada smanjuje mere podrške koje su pomogle građanima da zadrže svoje račune za grejanje na niskom nivou nakon što je rat u Ukrajini doveo do skoka cena energije.

Šolc je optimista da se inflacija može prevazići, ocenivši da je Nemačka "savršeno sposobna da prevaziđe probleme našeg vremena". Inicijative uključuju brzu instalaciju terminala za tečni prirodni gas kako bi se smanjili troškovi energije i ulaganja u zelenu tranziciju kako bi električna energija ostala jeftina za industrijski sektor koji je ranije postao zavisan od jeftinog gasa iz Rusije.

Kancelar je takođe veoma prkosan kada je u pitanju uspon AfD-a.

- Nećemo moći da izbegnemo da zauzmemo stav i kažemo da branimo demokratiju i slobodu koje smo postigli - rekao je Šolc ranije ovog meseca.

U frankfurtskom muzeju posetioci saznaju o opasnostima štampanja novca, a među njima je i Klaus Mur, penzioner koji kod kuće drži kutiju sa milionima obezvređenih maraka svog dede.

- Nadam se da neće biti tako loše kao tada. Imam dobru penziju, ali mogu da zamislim da mnoge porodice, posebno one sa decom, teško podnose današnja poskupljenja - zaključuje Mur.

Foto: EPA

 

Fašizam postaje normalnost

Fašizam je na putu da postane normalan u istočnoj Nemačkoj zbog glasača koji u znak protesta podržavaju krajnje desničarsku stranku AfD, upozorio je Bodo Ramelov, premijer savezne države Tiringije, gde AfD trenutno ima 33 odsto glasova, daleko ispred svih svojih rivala.

Naime, rekao je da „postoje ljudi koji žele da vrate istoriju unazad”.

Tokom govora u hotelu Elephant, Hitlerovom omiljenom mestu gde ga je navijačka publika nekada slušala sa balkona, rekao je:

- Postoje ljudi koji žele da iznerviraju Berlin i Zapadnu Nemačku i moraju da urade nešto zaista zastrašujuće o čemu će cela republika pričati i onda će svi pomisliti da je cela Tiringija nacistička.

Ramelov je inače veliki rival Bjorna Hekea , lidera ogranka AfD u Tiringiji, koji je poznat po igranju nacističkim jezikom i toliko je politički ekstreman da je nemački sud presudio da se legalno može nazvati "fašistom".

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.