Udarno! Ukrajinci pokušali da likvidiraju generala FSB: Bomba bila postavljena u mobilnom telefonu

General-major ruske službe bezbednosti FSB teško je ranjen nakon eksplozije u njegovoj kući u Lugansku.

Jurij Afanaševski (64) i njegov sin su u kritičnom stanju u bolnici.

Eksploziv je navodno postavila ukrajinska diverzantska grupa u mobilni telefon koji je predat Afanaševskom.

Ruski izvori okrivljuju ukrajinsku tajnu službu SBU za napad na Lugansku Narodnu Republiku koju su okupirali Rusi.

Afanaševski je bio šef carine u oblasti ukrajinskog Luganska, koju su snage Vladimira Putina anektirale 2014. i prošle godine tvrdile da će ga priključiti Rusiji.

Sankcionisale su ga Britanija, EU, Kanada, Švajcarska i Japan.

Pokazalo se da general-major ima finansijske interese na Britanskim Devičanskim ostrvima.

Žena je privedena i pod istragom je zbog pokušaja ubistva i predaje eksplozivne naprave službeniku FSB.

Dala mu je „mobilni telefon sa eksplozivnom napravom koja je aktivirana nakon što je telefon aktiviran. Napadač je priveden, već je priznala“, saopštio je ruski Istražni komitet.

Istražitelji su "saslušali širok spektar ljudi" i "zaplenili predmete od interesa" tokom eksplozije.

U izveštaju informativnog kanala Russia Todai navodi se da je supruga zvaničnika FSB takođe povređena u eksploziji.

Foto: Društvene mreže/east2west news

U saopštenju ruskog istražnog komiteta navodi se: „Čovek i njegov sin su zadobili višestruke povrede. Trenutno su u medicinskoj ustanovi.'

Izveštaji o napadu na Afanaševskog stigli su samo nekoliko dana nakon što je drugi visoki ruski oficir ubio dron u Rusiji dok je kosio travnjak na njegov slobodan dan.

Alekseja Černih, zamenika šefa lokalnog ogranka antikorupcijske policije, razneo je dron u svojoj kući u ruskom selu Ščetinovka, navodi se u izveštaju.

Selo se nalazi samo jednu milju od granice Rusije sa Ukrajinom u Belgorodskoj oblasti, koja je poslednjih meseci bila izložena čestim napadima dronova pošto je Ukrajina pojačala svoje prekogranične napade.

Telegram kanal Baza, koji ima veze sa ruskim bezbednosnim službama, saopštio je da je dron bacio bombu na Černihovo imanje u nedelju, 27. avgusta.
„Ukrajinski dron bacio je municiju na njegovu lokaciju u Ščetinovki“, objavio je Telegram kanal. Pisalo je da je „bio slobodan dan i kosio [svoj] travnjak“.

Potpukovnik policije bi napunio 40 godina na dan kada je navodno ubijen, prema informacijama na njegovom nalogu na društvenim mrežama.

Guverner Belgoroda Vjačeslav Gladkov optužio je Ukrajinu da stoji iza napada dronom u regionu istog dana, rekavši da je ubila „civila“.

On je optužio Ukrajinu da je bacila "eksplozivnu napravu iz drona" koja je pogodila civila koji je u to vreme "kosio travu na svojoj vikendici".

Gladkov je rekao da je muškarac preminuo od gelera.

Foto: MVD Belgorod

On nije imenovao osobu koja je ubijena u napadu.

Ukrajina, koja tek treba da postigne veliki uspeh u svojoj letnjoj kontraofanzivi, udarila je duboko u Rusiju poslednjih meseci, uključujući napad na Kremlj u maju i brojne napade dronovima na civilne ciljeve u Moskvi.

Ukrajina obično ne komentariše ko stoji iza napada na rusku teritoriju, iako su zvaničnici javno izrazili zadovoljstvo zbog njih.

Ako se potvrdi smrt Černiha, on bi postao najnoviji visoki ruski zvaničnik koji je dočekao kraj otkako je Vladimir Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu.

Ruski izvori su potvrdili da je najmanje šest generala ubijeno od februara 2022. (uključujući četvoricu koji su imali čin general-majora i dva general-potpukovnika), a Ukrajina tvrdi da je pravi broj 15.

Bilo kako bilo, broj ruskih generala poginulih u sukobu je bez presedana od Drugog svetskog rata.

Broj se pripisuje višim komandantima koji su lično izašli na teren kako bi se pozabavili poteškoćama u komandi, slabim performansama ruskih snaga na linijama fronta, nesigurnim komunikacijama i prikupljanjem američkih obaveštajnih podataka.

Krajem jula, general-potpukovnik Oleg Cokov, 51, poginuo je u napadu za koji se veruje da je izveden korišćenjem projektila Storm Shadov koji su isporučili Britanci.

Cokov je bio lično poznat Putinu i bio je sankcionisan od Britanije i EU zbog svoje uloge u ratu protiv Ukrajine.

Foto: EPA-EFE/ALEXANDER KAZAKOV / SPUTNIK / KREMLIN POOL POOL PHOTO

U međuvremenu, ukrajinski parlament je danas odobrio smenu Aleksija Reznikova sa mesta ministra odbrane i smenu Rustema Umerova sa mesta šefa glavne agencije za privatizaciju, otvarajući put Umerovu da preuzme dužnost od Reznikova.

Predsednik Volodimir Zelenski rekao je u nedelju da smenjuje Reznikova i predložio Umerova da ga zameni.

Da bi to uradio, zahtevao je od parlamenta da odobri njihovu smenu sa trenutnih funkcija i da podrži imenovanje Umerova za ministra odbrane.

Parlament je danas završio prvu fazu procesa u dva odvojena glasanja i očekuje se da će podržati imenovanje Umerova na sutrašnjem glasanju. Reznikov je u ponedeljak podneo ostavku.

Ovi potezi predstavljaju najveći potres ukrajinskog odbrambenog establišmenta u 18 meseci rata sa Rusijom.

Reznikov je bio na čelu lobiranja Kijeva za zapadno oružje za borbu protiv ruske invazije, ali se ne očekuje da će njegov odlazak nakon višemesečnih optužbi za korupciju protiv njegovog ministarstva imati veliki uticaj na vojne operacije.

Potvrđujući da je parlament glasao za smenu Reznikova, Ministarstvo odbrane je pozdravilo njegov rad i navelo neka od oružja koje je Ukrajina dobila od ruske invazije u punom obimu.

„Ovu kancelariju je obavljao 22 meseca i učinio nemoguće mogućim tako što je obezbedio velike zalihe oružja za #UAarmi iz slobodnog sveta“, navodi se na društvenoj medijskoj platformi Ks.

Dodaje se da će borbeni avioni F-16, koje Kijev do sada nije dobio, „učiniti pobedu Ukrajine neizbežnom“.

Ishod glasanja za smenu Umerova sa sadašnje funkcije potvrdilo je nekoliko poslanika koji su prisustvovali sednici parlamenta.

Umerov, 41, je krimski Tatar i bivši poslanik koji je od 2020. bio član vladine radne grupe koja radi na strategiji za okončanje okupacije Krima, koji je Rusija zauzela i anektirala 2014. godine.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.