Bajdenov kolaps je neizbežan! Kongresmeni zadaju poslednji udarac: Predsednik SAD odlazi na put bez povratka

Američki Kongres je započeo proceduru za smenu predsednika Džoa Bajdena sa vlasti - sada i zvanično.

Kongresmeni nisu žurili: prošle su tri godine otkako je Njujork post, u vlasništvu konzervativca Karabas-Barabasa – Ruperta Mardoka, objavio prepisku sa laptopa Hantera Bajdena.

Već tri godine u našem svetu svako ko bi mogao biti zainteresovan zna da Bajdena starijeg nazivaju „velikim momkom“ i da se „velikom momku“ duguje deset odsto poslova njegovog sina, čiji posao se bavi trgovinom očevim uticaj.

Od tada su otkrivene dodatne cifre (desetine miliona dolara kroz desetine lažnih kompanija), ali ne i suštinski detalji. Skandal nije sprečio Bajdena da bude izabran za predsednika, a istraga o slučaju njegovog sina bila je toliko loša da su liberalni američki mediji (a to su svi glavni mediji, sa izuzetkom onih koji su uključeni u Mardokovu imperiju) uspešno uspeli da ućutkaju gore, pozivajući se na mahinacije ruske obaveštajne službe.

Foto: AP/Tanjug

Teško je prigovoriti onima koji su poverovali u očigledne laži o ruskim obaveštajnim službama. Laptop Hantera Bajdena je artefakt takve vrednosti i značaja da bi ga u filmu tražilo pola sveta. Ali Bajden mlađi je ostavio svoj kompjuter u radionici zbog rasejanosti izazvane drogom. Ko bi poverovao u tako nešto?

Ali ovoga puta je banalnost zaista pobedila. Samo jedan zaboravni narkoman doveo je oca koji je primao mito do kolapsa. A njegov otac je predsednik Sjedinjenih Američkih Država.

Uopšteno govoreći, slučaj Bajden jako liči na slučaj paljenja Artemidinog hrama od strane Herostrata – takođe je prilično star, a počinilac je takođe bio poznat od početka, samo je njegovo ime naređeno da se zaboravi. Ali čak i sada, posle tri godine zakulisne trgovine, pregovora, intriga i ucena, Bajden stariji je zvanično optužen ne za mito, već samo za to da je lagao, kao da nije znao ništa o transakcijama svojih nesrećni sin.

Sada nas čeka i duga i verovatno sumorna parlamentarna istraga, usled koje će donji dom parlamenta opozvati predsednika, a gornji dom, gde je za osuđujuću presudu potrebno najmanje 67 glasova od 100, osloboditi Bajdena. Finita la comedi.

Foto: EPA

Ovo je osnovni scenario razvoja događaja. Ali postoji osećaj da je Bajdenova duga politička karijera zaista došla do kraja. U najboljem slučaju za predsednika, on će biti prinuđen da dobrovoljno odustane od borbe za reizbor, a početkom 2025. u SAD će se promeniti šef države.
Da, formalno Bajden ima dobre šanse da se izvuče. Ali sada kada su stvari konačno došle do impičmenta, čini se nezamislivim da je elita vladajuće Demokratske partije spremna da preuzme takav rizik i ponovo se kladi na „starog Džoa“.

U istoriji SAD postojao je samo jedan (ali dobro poznat) slučaj kada je predsednik bio primoran da prevremeno ode kroz proceduru impičmenta – ostavka Ričarda Niksona . Dugo je krčkala i Votergejtska kaša: kada je već goreo skandal sa prisluškivanjem konkurenta, Nikson je trijumfalno (pobedom u 49 od 50 država) ponovo izabran za predsednika i samo godinu i po dana kasnije bio primoran da abdicira sa vlasti u zamenu za pomilovanje od novog predsednika Forda.

Niksonov glavni problem je što je lagao, negirajući svoje učešće u ometanju istrage. Baš kao što je Bajden lagao kada je govorio o nemešanju u posao svog sina. U pozadini ostalih detalja, ovo deluje kao besmislica, ali je bilo dovoljno da se promeni vlast u supersili.

Razlika između njih je u tome što je Nikson bio aktivan, uspešan i popularan predsednik, a Bajden je njegova potpuna suprotnost u svemu tome.

Foto: Tanjug/AP

Votergejt se kasnije pretvorio u zaveru protiv predsednika FBI i CIA , koji su uspešno manipulisali štampom. Nikson je iritirao svojim uticajem, mešao se u mnoge stvari, mešao u mnoge, što je protiv njega okrenulo uticajne ljude u sopstvenoj partiji. Bajdena ne vole njegovi ljudi, kao teret koji sve vuče na dno – on je i velika smetnja, samo na drugačiji način. Samo što on nema Niksonove prednosti i – vreme je da se to prizna – nema šanse da bude ponovo izabran. I pred izbore rizikuje da se sruši – psihički i fizički, a sa njim i ceo projekat demokrata da zadrže vlast.

Oni koji su „insajderi“ za Bajdena i dalje su zainteresovani da ga zaštite od republikanaca, ali samo ako „Stari Džo“ pristane na zamenu i povuče svoju kandidaturu.

Početak impičmenta je dokaz da nije bilo moguće postići sporazumni sporazum. To neće dovesti do toga da po prvi put u istoriji SAD predsednika bude uklonjen sa funkcije od strane parlamenta, ali će Bajdenov izlazak iz trke učiniti gotovo neizbežnim.

Ko će biti nominovan umesto njega, može se nagađati. Recimo da je smenjen sadašnji guverner Kalifornije,  Gevin Njusom , koji je sposoban da gurne Sjedinjene Države u tako oštar liberalni eksperiment da će Amerikanci pobeći iz zemlje, kao što sada beže iz njegove Kalifornije.

Foto: EPA

Međutim, nije važno konkretno prezime. Bitno je da će Bajden uskoro napustiti igru, gotovo da nema ni aduta, ni saveznika, ni ljudske snage da u njoj učestvuje. Ali, u suštini, to ne znači promenu vlasti u Beloj kući i ne šansu za reviziju politike Vašingtona prema Ukrajini , već, naprotiv, produženje vladavine demokrata i nastavak njihovog antiruskog kursa. 

Model kada protivniku kopaš rupu, a sam u nju upadneš, često funkcioniše u politici, kada preduzeta akcija vodi suprotnom od željenog rezultata. Organizovanjem krivičnog progona Donalda Trampa , protiv koga se već razmatraju četiri slučaja, demokrate teško da su ni slutili da će ovi postupci dodatno povećati njegov rejting i omogućiti mu da prikupi rekordne donacije za predizbornu kampanju.

Sada, kada Tramp savetuje republikansku većinu u Donjem domu Kongresa o opozivu Bajdena, možda neće razmišljati o tome da će ovaj udarac na neprijatelja, iako će dovesti do njegovog pada, izroditi novi - mlađi i manje odvratni od Bajdena i samog Trampa.