Bliži se veliki rasplet, Ukrajina jedino ovako može pobediti Rusiju! Objavljena detaljna analiza o glavnom cilju kijevskih snaga!

Ove nedelje su se desili veliki ukrajinski napadi na Krim u kojima su gađani ruski ratni brodovi i rakete. Pričinjena šteta procenjuje se u milijardama evra i otvara se pitanje da li se Ukrajina sprema da povrati Krim koji je Rusija anektirala 2014.

Kako piše BBC, Krim je ruska tvrđava i važno je ne zanositi se.

 Strategija ima dva glavna cilja – uspostaviti dominaciju u severozapadnom delu Crnog mora i oslabiti ruske logističke mogućnosti za njihove odbrambene linije na jugu, blizu Tokmaka i Melitopolja – rekao je Oleksandr Musijenko iz Centra za vojne i prave studije Kijeva.

Drugim rečima, operacije na Krimu idu ruku uz ruku sa ukrajinskom kontraofanzivom na jugu.

- Zavise jedna od drugih – rekao je Musijenko.

Protekle nedelje desila su dva velika napada.

Napad u Sevastopolju

U sredu su dugodometne krstareće rakete, koje su Ukrajini isporučile Velika Britanija i Francuska, zadale težak udarac izvikanoj ruskoj Crnomorskoj floti u njenoj matičnoj luci Sevastopolj. Satelitske slike južnog lokaliteta Sevmorzavoda pokazuju dva zacrnjena broda.

U petak je britansko Ministarstvo odbrane reklo da je “Minsk”, veliki amfibijski desantni brod, “gotovo sigurno funkcionalno uništen”. Pored njega “Rostov na Donu”, jedna od ruskih dizel-električnih podmornica klase “kilo” korišćena za lansiranje krstarećih raketa “kalibr” stotinama kilometara u Ukrajinu, verovatno je pretrpela katastrofalnu štetu, navodi se.

 

 

Možda je jednako važno što će suvi dokovi – ključni za održavanje čitave Crnomorske flote – verovatno biti van upotrebe “mnogo meseci”, reklo je britansko Ministarstvo.

Ukrajina je u subotu iznela nove detalje, piše BBC. Rekla je da su njene specijalne snage odigrale ključnu ulogu koristeći čamce i neodređena “podvodna sredstva za isporuku” da dođu do obale, pre nego što su upotrebile “specijalna tehnička sredstva” da pomognu u identifikaciji i gađanju plovila.

Napad kod Jevpatorije

Jedva da su se požari ugasili u Sevastopolju, tokom noći došlo je do još dramatičnijih eksplozija nakon što je Ukrajina raznela jedan od najmodernijih ruskih sistema protivvazdušne odbrane, S-400, oko 64 kilometra severno kod Jevpatorije.

Ovo je bila još jedna sofisticirana operacija koja je koristila kombinaciju dronova i projektila “neptun” ukrajinske proizvodnje da zbune i unište ključnu komponentu ruske PVO na Krimu, navodi BBC, dodajući da su ruski pokušaji da upotrebe upravo ovu tehniku na Kijevu generalno propali, uveliko zahvaljujući prisustvu američkog sistema “patriot” za presretanje raketa.

 

 

U četvrtak je drugi put za manje od mesec dana Ukrajina oborila raketni sistem zemlja-vazduh S-400 na poluostrvu, nakon što je 23. avgusta kod Olenivke, na zapadnom delu poluostrva Tarkhankut, Ukrajina uspela da uništi još jedan lanser i obližnju radarsku stanicu.

Smatra se da Rusija nema više od šest lansera S-400 na Krimu, a sada je izgubila dva.

Ostale operacije Ukrajine

Ali, to su samo neke od nedavnih operacija Ukrajine.

U drugima su uništeni ruski radarski položaji na priobalnim gasnim platformama i, prema Kijevu, korišćeni su eksperimentalni pomorski dronovi za napad na nosač raketa na hoverkraftu na ulazu u luku Sevastopolj.

Foto: Printscreen Twitter

Sa svojim vazdušnim bazama, koncentracijom trupa, poligonima za obuku i Crnomorskom flotom, Krim je bio ključna meta od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022.

- Na Krimu još uvek imaju mnogo zaliha, sa artiljerijskim granatama i drugim vrstama naoružanja. A to im je glavna logistička linija snabdevanja – rekao je Musijenko.

"Kad dobijemo ATACMS pokušaćemo da upotrebimo sve u jednom napadu"

U proteklim mesecima operacije Kijeva su postale sofisticiranije, od napada dronom u avgustu 2022. u kojem je uništeno oko devet ruskih letelica u vazdušnoj bazi Saki, do današnjih kombinovanih napada dronovima i raketama. Sa naprednijim naoružanjem na redu, Musijenko očekuje da će Ukrajina pokrenuti još sofisticiranije operacije.

- Kad dobijemo ATACMS (taktičke balističke projektile) od SAD, mislim da ćemo pokušati da upotrebimo – u jednom napadu – balističke projektile, krstareće rakete i takođe dronove. A to će biti ozbiljan problem za ruski PVO sistem. Pokušamo da ih zaslepimo – rekao je on.

 

 

Svaki uspešan napad, kako je dodao, olakšava onaj sledeći.

- Čistimo put i postaje sve jednostavnije – rekao je Musijenko.

Poslednji izveštaji iz Vašingtona ukazuju da se administracija predsednika Džoa Bajdena bliži odobravanju sistema ATACMS nakon višemesečnog ukrajinskog lobiranja.

Da li išta od ovog znači da se Kijev bliži oslobađanju Krima?

- Bližimo se, ali ima još mnogo toga da se uradi. Treba da oslobodimo obalu Azovskog mora i presečemo kopneni koridor – rekao je penzionisani ukrajinski kapetan Andrij Riženko, odnoseći se na sporu ukrajinsku ofanzivu na jugu.

Tu je i Kerčki most.

Ukrajina je skoro godinu dana udarala na ključnu liniju snabdevanja ali se teška ruska oprema i dalje kreće vitalnom prugom. Iako je sada mnogo bolje branjen, most je i dalje na meti Kijeva.

- Kad zatvorimo Krimski most, to će biti logistički problem za njih (Ruse) – rekao je Riženko.

Foto: Shutterstock

Odsecanje Krima bila bi katastrofa za Rusiju, dok bi Ukrajina dobila podsticaj u jeku teške ofanzive na jugu.

Da li je sve ovo uvod u pokušaj povraćaja Krima?

- Mislim da bi ovo mogla da bude priprema za oslobađanje Krima. Ali razumem da će trebati vremena za to. Ono što trenutno pokušavamo da uradimo je da očistimo put do Krima – rekao je Musijenko.

U subotu je ukrajinski sekretar Nacionalnog bezbednosnog i odbrambenog saveta Oleksij Danilov rekao da Ukrajina koristi sva sredstva na svom raspolaganju da primora Ruse da napuste Krim.

- Izgleda da ćemo, ako Rusi sami ne napuste Krim, morati da ih isteramo van – rekao je on.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.