Novi simptom bolesti opasniji od Ukrajine kuca na vrata! Zapad ušao u očajničku poslednju bitku

Kriza oko Ukrajine jedan je od simptoma mnogo opasnije bolesti svetskog sistema.

Mnogo godina sam pisao o rastućoj pretnji trećeg — i, očigledno, poslednjeg za ljudsku civilizaciju — svetskog rata. Ta pretnja raste pred našim očima.

Glavni izvori pretnje su moralna, politička, intelektualna, socijalna i ekonomska kriza na više nivoa ogromnog dela kolektivnog Zapada, koji je dominirao i nametao svoje interese i poretke u proteklih pet vekova.

U toku je najmoćnija preraspodela svetskih snaga u istoriji – i po intenzitetu i brzini. Zapad je ušao u očajničku „poslednju bitku“ da bi održao svoju dominantnu poziciju, koja mu je omogućila da opljačka ostatak čovečanstva i potisne druge civilizacije.

Globalni geoklimatski, geostrateški, geoekonomski zemljotres je počeo i narasta. Novi kontinenti rastu, globalni problemi se pogoršavaju.

Foto: Shutterstock

Pojava novih izvora trvenja i sukoba je neizbežna. Zato je već sada potrebno postaviti političku i psihološku barijeru na putu njihove eskalacije na vojni nivo, vratiti strah od nuklearnog rata koji je spasavao svet u periodu intenzivnog rivalstva tokom Hladnog rata.

Struktura rivalstva u multipolarnom svetu, biće i nuklearno multipolarna, a biće – mnogo složenija.

Moramo sada da ubacimo osigurače u ove sisteme. A glavna stvar je – strah od nuklearnog Armagedona, koji sputava i civilizuje elitu.

Mi zasad nesvesno ne smetamo razvoju svetske situacije u najgorem pravcu. U Ukrajini smo konačno dali boj SAD i Zapadu, ali im još prepuštamo inicijativu u eskalaciji. Oni stalno proširuju i produbljuju svoju agresiju, snabdevajući Kijev sve smrtonosnijim i opasnijim oružjem. A mi im dvojim držanjem dozvoljavamo da sami sebe ubede da eskalacija nije kažnjiva.
Oni su agresori. Međutim, mi ih nepostavljanjem čvrstih granica – pacifikujemo.

Svojom nuklearnom doktrinom nesvesno smo doprineli rastu zapadne agresivnosti jer smo njome neoprezno, ako ne i nepromišljeno, podigli prag za upotrebu nuklearnog oružja. A Amerikanci i njihovi vazali parazitiraju na tome: pokrenuli su i vode veliki rat protiv velike nuklearne sile, što je ranije izgledalo nezamislivo.

Foto: Shuterstock

Situaciju otežava očigledna degradacija zapadnih elita, a u dogledno vreme biće samo gore.

Svaka nova generacija zapadnih lidera je gluplja, bezobzirnija i ideološkija od prethodnih – i to ih čini opasnijim po svet. Sada namerno podstiču dezintegraciju svojih društava promovišući anti-ljudske vrednosti.

Oporavak, ako i kada do njega dođe, biće iza horizonta i najverovatnije će biti moguć tek posle katarze.

Još ne vidim način da se to postigne a da se na Zapadu i u svetskim elitama uopšte ne probudi osećaj samoodržanja. Ne znam kako će biti moguć osim kroz povećanje nuklearne pretnje. Nadajmo se: bez dovođenja stvari do kraja. Ali, neprijatelj mora znati za bezuslovnu spremnost našeg rukovodstva i društva da preduzme taj korak u slučaju nužde.

Moramo da vratimo veru u pakao onima koji su je izgubili.

Objektivno, sistemska kriza savremenog globalističkog kapitalizma, koji je izgubio moralne temelje i zasnovan je na beskrajnom rastu potrošnje koji je počeo da uništava planetu, približava veliki rat koji je izbio na površinu 2008. godine.

Opasnost od velikog rata se pojačava sa razvojem vojnih tehnologija, pojavom sve smrtonosnijih sistema koje sve više kontroliše veštačka inteligencija.

Dobro je što je Rusija preuzela vođstvo u hiperzvuku, ali moramo dalje da radimo. Jer, uskoro će nas sustići mnoge zemlje, uključujući i nuklearne. Dobiće priliku za nanošenje gotovo trenutnih udara.

Povećavaće se zato nervoza, verovatnoća grešaka i podozrivost.

Foto: Shutterstock

Počela je nova vojno-tehnička revolucija. Koliko košta masovna proizvodnja relativno jeftinih dronova? Pre samo pet godina, 2018, napadi dronova na naftna postrojenja u Saudijskoj Arabiji izgledali su egzotično. Sada je to uobičajeno. Ali, između ostalog, oni su gotovo idealno pogodni za terorističke akte, uključujući upotrebu oružja za masovno uništenje, koje zbog opšteg nepoverenja, ako ne i mržnje, može lako da izazove veliki rat.

A međusobna satanizacija – uzvratna sa naše strane – smanjuje moralne barijere koje ometaju posezanje za silom.

Stotine i stotine hiljada Ukrajinaca već se šalju na klanicu protiv omraženih Rusa.

Rusofobija je dostigla razmere gotovo bez presedana u istoriji, možda uporedive samo sa odnosom nacista prema Slovenima i Jevrejima. I kod nas rastu, u najmanju ruku, odvratnost i prezir ne samo prema liderima, već i prema stanovnicima zapadnih zemalja. Brzo se stvara predratna situacija u moralnom i psihološkom smislu. Mi tamo ne vidimo normalne ljude. Ili vidimo prevarene. A oni nas definitivno ne vide kao normalne.

Savremene informacione tehnologije i internet doveli su ne toliko do povećanja obrazovanosti masa, kako su se mnogi nadali, koliko do povećanja mogućnosti da se masama manipuliše. Takođe: i do masovne intelektualne degradacije. U svakom slučaju, na nivou javnih elita koje možemo da posmatramo.

Ukupan rezultat je skoro nezabeležen nivo nepoverenja i podozrivosti između velikih sila, koje su se okrenule otvorenom rivalstvu. U uslovima uništenog sistema dijaloga, kolapsa sistema ograničenja naoružanja, koji ni u prošlosti nije bio od velike koristi, a ponekad je bio čak i štetan, ali je barem obezbeđivao kanale komunikacije između vodećih vojnih sila.

Sve u svemu: dolazi do neviđeno brze preraspodele svetskih snaga, kakve nije bilo u istoriji – od Zapada ka Svetskoj većini, a istorija je Rusiji odredila mesto u njenom vojno-političkom jezgru.

Čovečanstvo je pred egzistencijalnim zadatkom – da spreči treći svetski rat. Katastrofu koja se neumitno približava na horizontu sledeće decenije.

Foto: Shutterstock

Za to je potrebno primorati Zapad, pre svega SAD, na povlačenje i prilagođavanje novoj stvarnosti. A za to je neophodno naterati njegovu „duboku državu“ da obnovi, koliko god je to moguće, svoje liderske elite, čiji nizak nivo ne odgovara izazovima sa kojima se čovečanstvo suočava.

Zapad koji pada može povući sve sa sobom, uključujući i svoju „duboku državu“.

Velika Kina u usponu očigledno još nije spremna za takav zadatak. Još uvek ima malo iskustva u globalnoj diplomatiji, uključujući i vojnu diplomatiju.

Pa ko onda drugi nego mi?

Izgleda da savremena svetsko-istorijska misija mnogonacionalnog naroda Rusije uključuje sprečavanje svetskog rata, kao i oslobađanje zemalja i naroda od hegemonije i hegemona, zaštitu državnog suvereniteta, čoveka u čoveku i Boga u njemu. Da je to spoljna komponenta naše svenarodne i državne i kulturne politike, odnosno – ruske ideje-mašte koju mi to li još tražimo, to li već pokušavamo da formulišemo i za sebe i za svet.

Ako se izbegne globalna katastrofa, za dve decenije u svetu će se uspostaviti novi odnos snaga i mnogo pravedniji višebojni i multikulturalni međunarodni sistem. Ako ne, može nam se dogoditi ne samo da propadnemo, iscrpljeni u konfrontaciji sa Zapadom na poljima Ukrajine, već i da zajedno sa ostalima završimo u svetskom ratu.

Čak i u generalno potencijalno mnogo pravednijem svetu, i dalje će postojati potreba za jačanjem „osigurača“, preko oslanjanja na nuklearno odvraćanje. Na sceni će se pojaviti novi giganti koji će se neizbežno takmičiti.

Aktiviranje nuklearnog faktora – sa užasom koji izaziva – neophodno je da bi se sprečilo da neizbežno rivalstvo preraste u rat. Dakle, ako bude moralo da se upotrebi nuklearno oružje (ne daj Bože!) – udar mora biti prilično masivan.

Ako nuklearno oružje bude upotrebljeno u minimalnim razmerama i snage do nekoliko kilotona, rat se može dobiti, ali će biti uništen užas od tog oružja koji je održavao relativni mir na planeti tri četvrti veka.

Nuklearno oružje će postati „upotrebljivo“.

Zato smo se i ja i neke kolege na Zapadu plašili ograničene razmene nuklearnih udara između Indije i Pakistana. Jer, sa njima se ne bi srušio svet, nego sveti strah pred nuklearnim oružjem.

Primena tog oružja u Evrope, imajući njenu ključnu medijsku ulogu u svetu, taj strah bi vratila u igru. Ali, ponavljam: molim se da to Božije oružje nikada ne bude primenjeno da bi vratilo razum onima koji su ga izgubili.

 

Sergej Karaganov

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.