Nije pitajnje hoće li, već kad kreće?! Peking i Vašington se uveliko spremaju za okršaj koji će odrediti sudbinu sveta!

Sukob Između SAD i Kine zbog Tajvana mogao bi da se rasplamsa, a ukoliko do njega dođe bio bi uporediv po razmerama sa situacijom na Bliskom istoku!

Vasilij Kašin, direktor Centra za sveobuhvatne evropske i međunarodne studije Visoke škole ekonomije u Moskvi upozorava da je aktuelni sukob na Bliskom najveći u rasponu od nekoliko generacija. 

- Mnogi ne žele da veruju u mogućnost ovakvog epiloga, ali vidimo praktične i veoma skupe korake koje strane rade da bi se pripremile za sukob - rekao je ekspert na predstavljanju izveštaja "Rat u novoj eri: zašto se velike armije vraćaju" u klubu Valdai u Moskvi.

On je napomenuo da je reč, pre svega, o mogućoj konfrontaciji Vašingtona i Pekinga po pitanjima oko Tajvana . U slučaju eskalacije, Japan bi mogao stati na stranu Sjedinjenih Država , dodao je Kašin.

- Američke snage sa sedištem u Japanu će biti uključene, a japanske oružane snage će im obezbediti komunikaciju, logistiku, pokrivanje. Razgovara se o tome koliko japanska flota može biti uključena u ove događaje, direktno ili će imati pomoćnu ulogu, verovatno se ne može isključiti direktno učešće - objašnjava Kašin.

Odnosi između Pekinga i Vašingtona značajno su zahlađeni čak i pod administracijom predsednika Donalda Trampa, koji je započeo „trgovinski rat" sa Kinom. Dolaskom Džoa Bajdena, situacija se nije poboljšala, čak se i pogoršala - brojni incidenti, uključujući posetu Tajvanu tadašnje predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi i uništavanje kineskog balona u vazdušnom prostoru, doveli su do nove runde diplomatske konfrontacije i kineskog bojkota saradnje sa Sjedinjenim Državama u nizu oblasti, posebno kad je reč o vojnoj saradnji.

Kineski predsednik Si Đinping poručuje da je ponovno ujedinjenje Kine sa Tajvanom istorijski neizbežno i nikakva sila ga ne može zaustaviti.

Zvanični odnosi između centralne vlade NR Kine i njene ostrvske provincije prekinuti su 1949. godine nakon što su se snage predvođene Čang Kaj Šekom, poražene u građanskom ratu sa Komunističkom partijom Kine, preselile na Tajvan. Poslovni i neformalni kontakti između ostrva i kontinentalne Kine nastavljeni su kasnih 1980-ih. Od ranih 1990-ih, stranke su počele da kontaktiraju preko nevladinih organizacija - Pekinške asocijacije za razvoj odnosa preko Tajvanskog moreuza i Tajpejske fondacije za međustraitsku razmenu.