Kasno su ukapirali! Panika u Vašingtonu, ako im Rusi ne daju ključni element ode sve dođavola!

Povećana zavisnost od nuklearnog goriva izaziva veliku zabrinutost u Beloj kući. Bajden je od Kongresa zatražio više od dve milijarde dolara za proizvodnju sopstvenog obogaćenog uranijuma. Zadatak nije lak: u Sjedinjenim Državama nuklearna industrija je propala tokom poslednjih nekoliko decenija. Ako Moskva iznenada obustavi izvoz, reaktori će morati biti isključeni.

U oktobru Kongres nije odobrio budžet za 2024. godinu (usvojili su privremeni, na 45 dana, kako bi izbegli gašenje). Od zakonodavaca je zatraženo da uzmu u obzir dodatne troškove - šest milijardi za održavanje "nacionalne energetske bezbednosti". Konkretno, Bajden traži 2,2 milijarde za obogaćeni uranijum.

Povećati proizvodnju

Govorimo o „proširenju dugoročnih domaćih kapaciteta za obogaćivanje" za male modularne nuklearne reaktore koji se razvijaju u zemlji. Bela kuća je istakla da je to prioritet nacionalne bezbednosti, pošto je nemoguće bilo šta zavisiti od Moskve.

Podsetimo, Rusija obezbeđuje gorivo za 50 odsto reaktora u svetu. Udeo američkog uvoza uranijuma iz Rusije je više od 30 odsto. Ostalo je iz Evrope.

Međutim, stručnjaci sumnjaju da će to pomoći. Industriji je potrebno 17 hiljada tona uranijuma godišnje, a proizvodnja je manja od 100 tona. Jedan od glavnih razloga ove tužne situacije je promašena energetska politika.

Osamdesetih godina prošlog veka, vlasti su odbile da stimulišu domaću proizvodnju nuklearnog goriva, radije kupujući ga u inostranstvu. Sadašnja generacija američkih političara mora da se nosi sa greškama svojih prethodnika, primećuje Leonid Hazanov, nezavisni industrijski stručnjak.

- Vašington i Moskva su 1993. ušli u Veliki dogovor sa uranijumom. U okviru programa od megatona do megavata, Rusija se obavezala na razgradnju i ponovnu preradu 500 tona uranijuma za oružje, a Sjedinjene Države su obećale da će kupiti nisko obogaćeno gorivo. Ugovor je bio na 20 godina. Za to vreme, američka nuklearna industrija je propala. Neefikasna postrojenja za obogaćivanje su zatvorena. Nakon toga, umesto da investiraju u nadogradnju centrifuga, uzastopne administracije su nastavile da uvoze uranijum - objašnjava on.

Ništa nije ostalo

Nijedna američka kompanija se ne bavi obogaćivanjem uranijuma. Tačnije, u Novom Meksiku je ostao samo jedan komercijalni pogon, u vlasništvu Urenco Ltd. - Britansko-nemačko-holandski konzorcijum.

- Sjedinjene Države su nekada dominirale tržištem, ali je vrtlog istorijskih faktora, uključujući dogovor sa Rusijom nakon raspada SSSR, omogućio Moskvi da monopolizuje polovinu svetskog tržišta - navodi Njujork tajms.

Zemlja ima 93 reaktora, koji proizvode petinu ukupne energije. Četvrtinu kritičnog goriva isporučuje Rosatom. To košta milijardu dolara godišnje.

Prekasno su shvatili

Ako se nešto ne preduzme, Rusija će "nastaviti da kontroliše globalno tržište uranijuma na štetu američkih saveznika i partnera", zabrinuta je Bela kuća. 

Posmatrači naglašavaju da je gotovo nemoguće obnoviti ono što je uništavano decenijama. Biće potrebne godine da se stvori novi lanac snabdevanja. I naravno, za ovo će biti potrebno mnogo više vladinih sredstava nego što je to trenutno slučaj.

Foto: Shutterstock/Zhukova Oksana

Evropa takođe zavisi od Moskve, mada u manjoj meri. Rusija je i dalje jedini svetski proizvođač visokoobogaćenog goriva (HALEU), neophodnog za savremene reaktore.

Naglo zaustavljanje izvoza predstavlja ozbiljnu pretnju. Zapad se toga plaši jer, kako podseća NIT, "Rusija često koristi energiju kao geopolitičko oruđe".

Jaz između ponude i potražnje za gorivom će naglo povećati cene, a elektrane će izgubiti profitabilnost. Jednostavno ćete morati da isključite reaktore.

- Dok raspiruju histeriju oko Rusije, SAD i dalje sede na uranijumskoj igli i ne mogu da skoče sa nje - gašenje nuklearni elektrana će lišiti struje stambene zgrade i industrijska preduzeća - ističe Hazanov.