"Zašto Srbe uterati u mitsku državu Bosnu, koja nikada nije postojala": Da li je Kisindžer uvek bio na "našoj" strani, i zašto?

Kisindžerov odnos prema Jugoslaviji je oduvek bio sadržajan, ali dosadan. Iako je u njegovoj eri, tokom Niksonovog i Fordovog predsednikovanja, bilo najviše konkretnih koraka u odnosima dveju zemalja, Kisindžer se nije mnogo bavio Jugoslavijom.

To je prepustio „Kisindžerovom Kisindžeru“, Helmutu Zonenfeldu, a njegov tim je o Jugoslaviji kreirao ukupno jedan dokument, tvrde istoričari.

Međutim, kada je Jugoslavija postala poprište ratnog sukoba, do tada miran, Kisindžer je dobio teren za analizu međunarodnih odnosa. I na tom terenu mnoge je svojim pristupom iznenadio.

U svom dnevniku, koji je tek nedavno, posle 30 godina video svetlost dana, Milovan Đilas je pisao o tome da je jugoslovensko rukovodstvo priželjkivalo da u američkom pregovaračkom timu mesto dobije i Kisindžer.

Zašto to mesto nije dobio, pokazuju i brojni video-isečci iz intervjua koje je Kisindžer tokom ratova devedesetih godina davao, analizirajući prilike u ratom raspadnutoj Jugoslaviji.

„Moramo da definišemo jasno svoje ciljeve“, rekao je tokom jednog gostovanja na televiziji. „Mi se ponašamo kao da želimo da uteramo Srbe u nekakvu mitsku državu Bosnu, koja nikada nije postojala, koja je bila administrativna celina u okviru Jugoslavije u kojoj su živeli Hrvati, muslimani i Srbi. Dakle, ne postoji bosanski jezik ili bosanska kultura. Zašto bismo mi onda kršili svoje sopstvene principe da bismo ih naterali da žive u zemlji koja nikada nije postojala i zašto Srbe nazivamo separatistima? Od čega oni to žele da se odvoje“, rekao je Kisindžer.

Ti su njegovi stavovi bili prava retkost u zapadnim diplomatskim krugovima tih godina.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.