Henri Kisindžer, dobitnik Nobelove nagrade i moćni diplomata čija je služba za vreme dvojice predsednika ostavila neizbrisivi trag na američkoj spoljnoj politici, preminuo je u sredu u stotoj godini, saopštila je njegova firma za geopolitički konsalting Kisindžer asošijejts (Kissinger Associates Inc).
Kisindžer je umro u svom domu u Kontektikatu, saopštila je firma, ne navodeći više detalja.
Biće sahranjen u krugu porodice, a kasnije će u Njujorku biti održana javna komemorativna služba.
Kisindžer je bio aktivan i nakon što je proslavio stoti rođendan. Prisustvovao je sastancima u Beloj kući, objavio knjigu o liderskim stilovima i svedočio pred senatskim odborom o nuklearnoj pretnji koju predstavlja Severna Koreja. U julu 2023. je iznenada posetio Peking da bi se sastao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, podseća Glas Amerike.
Kao državni sekretar 1970-ih je u administraciji Ričarda Niksona, učestvovao u ključnim globalnim događajima te decenije. Njegovi napori su doveli do diplomatskog otvaranja Kine, istorijskih razgovora SAD i Sovjetskog Saveza o kontroli naoružanja, proširenja veza između Izraela i njegovih arapskih suseda i Pariskog mirovnog sporazuma sa Severnim Vijetnamom.
Foto: Reuters
Henri Kisindžer
Kisindžerova vladavina kao glavnog tvorca američke spoljne politike je prestala kada je Nikson podneo ostavku zbog afere Votergejt. Pa ipak, ostao je diplomatska sila za vreme Niksonovog naslednika, predsednika Džeralda Forda, i nastavio da iznosi snažna mišljenja do kraja života.
Dok su mnogi veličali Kisindžera zbog briljantnosti i širokog iskustva, drugi su ga opisivali kao ratnog zločinca, zbog podrške anti-komunističkim diktaturama, posebno u Latinskoj Americi. Kasnijih godina, putovanja su mu bila ograničena zbog pokušaja drugih nacija da ga uhapse zbog ranije američke spoljne politike, napominje Rojters.
Nobelova nagrada
Nobelova nagrada za mir 1973 - koja je dodeljena Kisindžeru i lideru Severnog Vijetnama Le Duk Tou, koji je odbio da je primi - bila je jedna od najkontroverznijih u istoriji, ocenjuje britanska agencija. Dvoje članova Nobelovog komiteta je podnelo ostavku zbog tog izbora, a postavljena su i pitanja o američkom tajnom bombardovanju Kambodže.
Ford je Kisindžera nazvao "super državnim sekretarom", ali je takođe pominjao njegovu osornost i samouverenost, koje su kritičari bili skloniji da zovu paranojom i egoizmom.
Foto: EPA
Henri Kisindžer
Alfred Kisindžer rođen je u Furtu u Nemačkoj 27. maja 1923. i preselio se u Sjedinjene Države sa porodicom 1938, pre nego što su nacisti krenuli u kampanju istrebljenja evropskih Jevreja. Ime je "amerikanizovao" u Henri i postao naturalizovani državljanin SAD 1943. Služio je u američkoj vojsci u Drugom svetskom ratu, i dobio stipendiju Harvardskog univerziteta, gde je magistrirao 1952, i doktorirao 1954. godine. Predavao je na Harvardu narednih 17 godina.
U to vreme je služio kao konsultant vladinih agencija, a 1967. je bio posrednik Stejt departmenta u Vijetnamu. Iskoristio je svoje veze sa administracijom predsednika Lindona Džonsona da Niksonovom timu dostavi informacije o mirovnim pregovorioma. Kada je Niksonu obećanje da će okončati Vijetnamski rat donelo pobedu na predsedničkim izborima 1968. godine, poveo je Kisindžera u Belu kuću, kao svog savetnika za nacionalnu bezbednost.
Međutim, proces "vijetnamizacije" - kada je teret rata sa pola miliona američkih vojnika prebačen na vojsku Južnog Vijetnama - bio je dug i krvav, a obeležili su ga veliko američko bombardovanje Severnog Vijetnama, miniranje luka severa i bombardovanje Kambodže.
Kisindžer je 1972. proglasio da je "mir na domak ruke", ali je pariski mirovni sporazum u januaru 1973. bio samo uvod u konačno komunističko preuzimanje Južnog Vijetnama dve godine kasnije.
Foto: EPA
Henri Kisindžer
Pored uloge savetnika 1973. godine za nacionalnu bezbednost imenovan je za državnog sekretara - zbog čega je dobio neprikosnoveni autoritet u spoljnopolitičkim pitanjima. Zbog sve snažnijeg arapsko-izraelskog konflikta, Kisindžer je krenuo u svoju prvu misiju "šatl diplomatije" - vrste vrlo lične i energične diplomatije vršenja pritiska, po kojoj je bio poznat. Trideset dva dana putovanja između Jerusalima i Damaska pomogli su Kisindžeru da postigne dugotrajni sporazum između Izraela i Sirije na Golanskoj visoravni koju je okupirao Izrael.
U nastojanju da smanji sovjetski uticaj, okrenuo se glavnom komunističkom rivalu Sovjeta - Kini, i dva puta posetio tu zemlju, uključujući tajnu posetu tokom koje se susreo sa premijerom Žuom Enlajem. Rezultat je bio Niksonov istorijski samit u Pekingu sa Mao Cetungom, i kasnije uspostavljanje formalnih odnosa dve zemlje.
Afera Votergejt, koja je primorala Niksona da podnese ostavku, jedva da je okrznula Kisindžera, koji nije bio povezan sa zataškavanjem, i nastavio je da radi kao državni sekretar kada je Džerald Ford stupio na dužnost u leto 1974. Međutim, Ford ga je smenio sa položaja savetnika za nacionalnu bezbednost u želji da čuje više ideja o spoljnoj politici.
Kasnije te godine, Kisindžer je sa Fordom otputovao u Vladivostok u Sovjetskom savezu, gde se predsednik sastao sa sovjetskim liderom Leonidom Brežnjevom i dogovorio okvire pakta o strateškom naoružanju. To je bila kruna Kisindžerovih napora da se smanje tenzije u odnosima SAD i Sovjetskog Saveza. Međutim, Kisindžerove diplomatske veštine su imale limit - 1975, nije uspeo da ubedi Izrael i Egipat da pristanu na drugu fazu povlačenja na Sinaju.
Foto: EPA
Henri Kisindžer
U ratu Indije i Pakistana 1971, Nikson i Kisindžer su žestoko kritikovani zbog naklonosti prema Pakistanu. Kao i Nikson, plašio se širenja levičarskih ideja po zapadnoj hemisferi, a potezi koje je povukao izazvali su duboku sumnjičavost prema Vašingtonu u brojnim zemljama Latinske Amerike godinama kasnije.
Godine 1970. kovao je planove sa CIA-om kako da destabilizuje i smeni markističkog, ali demokratski izabranog predsednika Čilea Salvadora Aljendea, a u memorandumu uoči krvavog puča u Argentini 1976. godine rekao je da bi trebalo podržati vojne diktatore. Kada je Ford izgubio izbore od Džimija Kartera, demokrate, 1976, Kisindžerovi dani moći su bili u najvećoj meri završeni.
Sledeći republikanac u Beloj kući, Ronald Regan, distancirao se od Kisindžera, za koga je smatrao da ne odgovara njegovom konzervativnom biračkom telu. Kada je napustio vladu, Kisndžer je formirao skupu, moćnu konsultantsku firmu u Njujorku, koja je nudila savete svetskoj korporativnoj eliti. Bio je član bordova brojnih kompanija i raznih spoljnopolitičkih i bezbednosnih foruma, pisao je knjige i postao redovni medijski komentator za međunarodna pitanja.
Posle napada 11. septembra 2001, predsednik Džordž Buš je izabrao Kisindžera da predvodi istražnu komisiju, ali je zbog protivljenja demokrata, koje su videle konflikt interesa zbog brojnih klijenata njegove konsultantske firme, bio je primoran da se povuče iz komisije.
Henri Kisindžer razveo se od svoje prve supruge En Flajšer 1964, sa kojom je imao dvoje dece, a zatim se oženio Nensi Magins, saradnicom guvernera Njujorka Nelsona Rokfelera 1974.
Oružani sukobi koji su u toku u različitim delovima sveta su, između ostalog, istakli značajnu ulogu dronova u savremenom ratovanju. Bespilotne letelice na daljinsko upravljanje postale su prilično čest prizor na bojnom polju, dok svetske sile poput Rusije i Sjedinjenih Država istražuju vojnu primenu podvodnih dronova.
Kisindžerov odnos prema Jugoslaviji je oduvek bio sadržajan, ali dosadan. Iako je u njegovoj eri, tokom Niksonovog i Fordovog predsednikovanja, bilo najviše konkretnih koraka u odnosima dveju zemalja, Kisindžer se nije mnogo bavio Jugoslavijom.
Prilikom nedavnog napada na Kijev i nekoliko gradova centralne i severne Ukrajine, ruska vojska je po prvi put upotrebila nove dronove-kamikaze, pod nazivom "Geran".
Ruska Federacija je izgubila mesto u Izvršnom savetu Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OZHO) na osnovu rezultata glasanja održanog tokom 28. Konferencije država članica organizacije.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Oružani sukobi koji su u toku u različitim delovima sveta su, između ostalog, istakli značajnu ulogu dronova u savremenom ratovanju. Bespilotne letelice na daljinsko upravljanje postale su prilično čest prizor na bojnom polju, dok svetske sile poput Rusije i Sjedinjenih Država istražuju vojnu primenu podvodnih dronova.
Dok se preko tajkunskih medija lažno predstavljaju kao nekakva hrabra "studentska lista" koja menja Srbiju, blokaderi su na prvom ozbiljnom testu i pred kamerama Informera pokazali svoje pravo, preplašeno lice.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je za Informer TV, gde je poslao snažnu poruku javnosti i otkrio svoju veliku odluku vezanu za predstojeću parlamentarnu kampanju.
Ministar bez portfelja Usame Zukorlić i ministarstvo na čijem je čelu (za pomirenje, saradnju i društvenu stabilnost) isplatio je više od 11 miliona blokaderskom udruženju "Urban-in" iz Novog Pazara, saznaje Informer.
Bivši predsednik Srbije, lider minorne Socijaldemokratske stranke Srbije (SDS), dao je svoj doprinos opozicionom brlogu, pošto je svoje blokadere skupa sa tradicionalnom opozicijom nazvao amaterima.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u ekskluzivnoj izjavi za Informer ogolio je do srži jezivo lice blokadera i prokomentarisao zastrašujući snimak iz Subotice koji je šokirao celu Srbiju.
Jezivo nasilje, divljaštvo i totalno pomračenje uma uličnih siledžija na delu. Dok se preko tajkunskih medija lažno predstavljaju kao nekakva "kultura" i "borci za prava", bolesna mržnja blokadera danas je kulminirala jezivim incidentom u Subotici.
Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Ana Brnabić oglasila se na društvenoj mreži Iks i potpuno raskrinkala lidera Novog DSS-a Miloša Jovanovića.
U najnovijoj epizodi emisije „Na merama“ videćete šta je to rastužilo perjanicu Đilasove stranke Borka Stefanovića, gde voli da boravi propali političar Srđan Milivojević, kuda se to zaputio samozvani revolucionar Aleksandar Jovanović Ćuta, kako vreme provodi bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić...
U prethodnoj epizodi emisije "Na merama" videli ste gde najviše voli da “dokoniše” blokaderski profesor Jovo Bakić, kako penzionerske dane provode blokaderi Dušan Petričić i Žarko Korać, o čemu “pripoveda” blokaderski analitičar Cvijetin Milivojević, zašto je samozvani revolucionar Predrag Voštinić teški licemer, sa kime je to u društvu bila glumica blokaderka Anđelka Prpić...
Snežana Paunović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave gostujući u Info jutru objasnila je zašto se našla na udaru različitih struktura na Kosovu i Metohiji, ali i u centralnom delu Srbije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će zaposleni u centrima za socijalni rad do kraja godine dobiti veće povećanje plata nego ostale kategorije zaposlenih u javnom sektoru.
Školjke, pesak ili kamenčići koje mnogi ponesu sa plaže kao uspomenu mogu napraviti ozbiljan problem na granici, jer su u pojedinim državama njihovo iznošenje i posedovanje zabranjeni, zbog čega turisti mogu biti kažnjeni i sa 3.000 evra.
Jedno od bezalkoholnih pića "Spritz Aperitivo alkoholfrei" italijanskog proizvođača La Cantina Pizzolato je povučen je sa tržišta Nemačke zbog moguće kontaminacije tokom flaširanja.
Ekspo karavan, kojim počinje predstavljanje specijalizovane izložbe Ekspo 2027 građanima širom Srbije, danas je stigao u Trstenik, prvu stanicu na turneji koja će u narednim mesecima obići više od 30 gradova i opština.
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu donelo je naredbu o sprovođenju istrage protiv P. J., O. M. i još jednog lica koje se nalazi u bekstvu, zbog sumnje da su učestvovali u brutalnom napadu na grupu mladih u novosadskom parku, u večernjim časovima 15. jula 2026. godine.
M. K. (21) i V. S. (21) iz Beograda uhapšeni su zbog sumnje da su 10. jula izvršili krivično delo nanošenje teške telesne povrede na štetu maloletnika.
U saobraćajnoj nesreći koja se dogodila kod Sente na licu mesta je stradao muškarac L.Đ. (84), dok je sedmoro ljudi povređeno, a prema prvim informacijama jedna žena ima teške povrede kostiju lica.
U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu saslušan je Blerim G. (43) iz Peći zbog postojanja osnovane sumnje da je 16. jula 2026. godine na teritoriji GO Palilula, pokušao da ubije B. A. i pri tome je doveo u opasnost i život D. I.
Katarina Vićentijević koja je stekla slavu ulogom Zagorke Zaze Patrnožić u seriji "Srećni ljudi" prisetila se saradnje sa kolegom Danilom Lazovićem koji je u pomenutoj komediji igrao Šćepana Šćekića.
Slavni holivudski vizionar Kristofer Nolan skoro ceo život sanja da snimi film uz pomoć revolucionarne IMAX tehnologije i da na velikom platnu oživi mitsku priču o kralju Itake, jedinom smrtniku koji je uspeo da nadmudri i porazi moćne bogove sa Olimpa.
U popularnoj srpskoj seriji "Selo gori, a baba se češlja", koja je osvojila srca gledalaca širom Balkana, mnogi nisu ni primetili da su originalne uloge bile napisane za potpuno drugačije glumce.
Dženifer Lopez još jednom je privukla sve poglede. Atraktivnim stajlingom i energičnim nastupom na modnom događaju izazvala je lavinu reakcija na društvenim mrežama.
Pakovanje za avion često prati strah od prosute kozmetike u koferu. Uz nekoliko jednostavnih trikova možete sprečiti neprijatna iznenađenja bez dodatnih troškova.
Ako ste primetili da se pas okreće u krug pre nego što obavi nuždu, niste jedini. Stručnjaci objašnjavaju da ovo ponašanje ima sasvim prirodno objašnjenje.
Reper Dragomir Despić Desingerica otkrio je detalje hapšenja u Crnoj Gori i otkrio kako je priveden odmah nakon nastupa i da je u pritvoru bio do pet ujutru.
Grčka i Turska tradicionalno su među omiljenim izborima Srba, ali i javnih ličnosti koje za odmor traže savršen spoj luksuza, privatnosti i dobrog provoda.
Crnogorska policija sprovela je akciju u klubu u Sutomoru, tokom koje je priveden Dragomir Despić Desingerica, zajedno sa još dvojicom državljana Srbije, a onda su i kažnjeni.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.