Henri Kisindžer, dobitnik Nobelove nagrade i moćni diplomata čija je služba za vreme dvojice predsednika ostavila neizbrisivi trag na američkoj spoljnoj politici, preminuo je u sredu u stotoj godini, saopštila je njegova firma za geopolitički konsalting Kisindžer asošijejts (Kissinger Associates Inc).
Kisindžer je umro u svom domu u Kontektikatu, saopštila je firma, ne navodeći više detalja.
Biće sahranjen u krugu porodice, a kasnije će u Njujorku biti održana javna komemorativna služba.
Kisindžer je bio aktivan i nakon što je proslavio stoti rođendan. Prisustvovao je sastancima u Beloj kući, objavio knjigu o liderskim stilovima i svedočio pred senatskim odborom o nuklearnoj pretnji koju predstavlja Severna Koreja. U julu 2023. je iznenada posetio Peking da bi se sastao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, podseća Glas Amerike.
Kao državni sekretar 1970-ih je u administraciji Ričarda Niksona, učestvovao u ključnim globalnim događajima te decenije. Njegovi napori su doveli do diplomatskog otvaranja Kine, istorijskih razgovora SAD i Sovjetskog Saveza o kontroli naoružanja, proširenja veza između Izraela i njegovih arapskih suseda i Pariskog mirovnog sporazuma sa Severnim Vijetnamom.
Foto: Reuters
Henri Kisindžer
Kisindžerova vladavina kao glavnog tvorca američke spoljne politike je prestala kada je Nikson podneo ostavku zbog afere Votergejt. Pa ipak, ostao je diplomatska sila za vreme Niksonovog naslednika, predsednika Džeralda Forda, i nastavio da iznosi snažna mišljenja do kraja života.
Dok su mnogi veličali Kisindžera zbog briljantnosti i širokog iskustva, drugi su ga opisivali kao ratnog zločinca, zbog podrške anti-komunističkim diktaturama, posebno u Latinskoj Americi. Kasnijih godina, putovanja su mu bila ograničena zbog pokušaja drugih nacija da ga uhapse zbog ranije američke spoljne politike, napominje Rojters.
Nobelova nagrada
Nobelova nagrada za mir 1973 - koja je dodeljena Kisindžeru i lideru Severnog Vijetnama Le Duk Tou, koji je odbio da je primi - bila je jedna od najkontroverznijih u istoriji, ocenjuje britanska agencija. Dvoje članova Nobelovog komiteta je podnelo ostavku zbog tog izbora, a postavljena su i pitanja o američkom tajnom bombardovanju Kambodže.
Ford je Kisindžera nazvao "super državnim sekretarom", ali je takođe pominjao njegovu osornost i samouverenost, koje su kritičari bili skloniji da zovu paranojom i egoizmom.
Foto: EPA
Henri Kisindžer
Alfred Kisindžer rođen je u Furtu u Nemačkoj 27. maja 1923. i preselio se u Sjedinjene Države sa porodicom 1938, pre nego što su nacisti krenuli u kampanju istrebljenja evropskih Jevreja. Ime je "amerikanizovao" u Henri i postao naturalizovani državljanin SAD 1943. Služio je u američkoj vojsci u Drugom svetskom ratu, i dobio stipendiju Harvardskog univerziteta, gde je magistrirao 1952, i doktorirao 1954. godine. Predavao je na Harvardu narednih 17 godina.
U to vreme je služio kao konsultant vladinih agencija, a 1967. je bio posrednik Stejt departmenta u Vijetnamu. Iskoristio je svoje veze sa administracijom predsednika Lindona Džonsona da Niksonovom timu dostavi informacije o mirovnim pregovorioma. Kada je Niksonu obećanje da će okončati Vijetnamski rat donelo pobedu na predsedničkim izborima 1968. godine, poveo je Kisindžera u Belu kuću, kao svog savetnika za nacionalnu bezbednost.
Međutim, proces "vijetnamizacije" - kada je teret rata sa pola miliona američkih vojnika prebačen na vojsku Južnog Vijetnama - bio je dug i krvav, a obeležili su ga veliko američko bombardovanje Severnog Vijetnama, miniranje luka severa i bombardovanje Kambodže.
Kisindžer je 1972. proglasio da je "mir na domak ruke", ali je pariski mirovni sporazum u januaru 1973. bio samo uvod u konačno komunističko preuzimanje Južnog Vijetnama dve godine kasnije.
Foto: EPA
Henri Kisindžer
Pored uloge savetnika 1973. godine za nacionalnu bezbednost imenovan je za državnog sekretara - zbog čega je dobio neprikosnoveni autoritet u spoljnopolitičkim pitanjima. Zbog sve snažnijeg arapsko-izraelskog konflikta, Kisindžer je krenuo u svoju prvu misiju "šatl diplomatije" - vrste vrlo lične i energične diplomatije vršenja pritiska, po kojoj je bio poznat. Trideset dva dana putovanja između Jerusalima i Damaska pomogli su Kisindžeru da postigne dugotrajni sporazum između Izraela i Sirije na Golanskoj visoravni koju je okupirao Izrael.
U nastojanju da smanji sovjetski uticaj, okrenuo se glavnom komunističkom rivalu Sovjeta - Kini, i dva puta posetio tu zemlju, uključujući tajnu posetu tokom koje se susreo sa premijerom Žuom Enlajem. Rezultat je bio Niksonov istorijski samit u Pekingu sa Mao Cetungom, i kasnije uspostavljanje formalnih odnosa dve zemlje.
Afera Votergejt, koja je primorala Niksona da podnese ostavku, jedva da je okrznula Kisindžera, koji nije bio povezan sa zataškavanjem, i nastavio je da radi kao državni sekretar kada je Džerald Ford stupio na dužnost u leto 1974. Međutim, Ford ga je smenio sa položaja savetnika za nacionalnu bezbednost u želji da čuje više ideja o spoljnoj politici.
Kasnije te godine, Kisindžer je sa Fordom otputovao u Vladivostok u Sovjetskom savezu, gde se predsednik sastao sa sovjetskim liderom Leonidom Brežnjevom i dogovorio okvire pakta o strateškom naoružanju. To je bila kruna Kisindžerovih napora da se smanje tenzije u odnosima SAD i Sovjetskog Saveza. Međutim, Kisindžerove diplomatske veštine su imale limit - 1975, nije uspeo da ubedi Izrael i Egipat da pristanu na drugu fazu povlačenja na Sinaju.
Foto: EPA
Henri Kisindžer
U ratu Indije i Pakistana 1971, Nikson i Kisindžer su žestoko kritikovani zbog naklonosti prema Pakistanu. Kao i Nikson, plašio se širenja levičarskih ideja po zapadnoj hemisferi, a potezi koje je povukao izazvali su duboku sumnjičavost prema Vašingtonu u brojnim zemljama Latinske Amerike godinama kasnije.
Godine 1970. kovao je planove sa CIA-om kako da destabilizuje i smeni markističkog, ali demokratski izabranog predsednika Čilea Salvadora Aljendea, a u memorandumu uoči krvavog puča u Argentini 1976. godine rekao je da bi trebalo podržati vojne diktatore. Kada je Ford izgubio izbore od Džimija Kartera, demokrate, 1976, Kisindžerovi dani moći su bili u najvećoj meri završeni.
Sledeći republikanac u Beloj kući, Ronald Regan, distancirao se od Kisindžera, za koga je smatrao da ne odgovara njegovom konzervativnom biračkom telu. Kada je napustio vladu, Kisndžer je formirao skupu, moćnu konsultantsku firmu u Njujorku, koja je nudila savete svetskoj korporativnoj eliti. Bio je član bordova brojnih kompanija i raznih spoljnopolitičkih i bezbednosnih foruma, pisao je knjige i postao redovni medijski komentator za međunarodna pitanja.
Posle napada 11. septembra 2001, predsednik Džordž Buš je izabrao Kisindžera da predvodi istražnu komisiju, ali je zbog protivljenja demokrata, koje su videle konflikt interesa zbog brojnih klijenata njegove konsultantske firme, bio je primoran da se povuče iz komisije.
Henri Kisindžer razveo se od svoje prve supruge En Flajšer 1964, sa kojom je imao dvoje dece, a zatim se oženio Nensi Magins, saradnicom guvernera Njujorka Nelsona Rokfelera 1974.
Oružani sukobi koji su u toku u različitim delovima sveta su, između ostalog, istakli značajnu ulogu dronova u savremenom ratovanju. Bespilotne letelice na daljinsko upravljanje postale su prilično čest prizor na bojnom polju, dok svetske sile poput Rusije i Sjedinjenih Država istražuju vojnu primenu podvodnih dronova.
Kisindžerov odnos prema Jugoslaviji je oduvek bio sadržajan, ali dosadan. Iako je u njegovoj eri, tokom Niksonovog i Fordovog predsednikovanja, bilo najviše konkretnih koraka u odnosima dveju zemalja, Kisindžer se nije mnogo bavio Jugoslavijom.
Prilikom nedavnog napada na Kijev i nekoliko gradova centralne i severne Ukrajine, ruska vojska je po prvi put upotrebila nove dronove-kamikaze, pod nazivom "Geran".
Ruska Federacija je izgubila mesto u Izvršnom savetu Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OZHO) na osnovu rezultata glasanja održanog tokom 28. Konferencije država članica organizacije.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Oružani sukobi koji su u toku u različitim delovima sveta su, između ostalog, istakli značajnu ulogu dronova u savremenom ratovanju. Bespilotne letelice na daljinsko upravljanje postale su prilično čest prizor na bojnom polju, dok svetske sile poput Rusije i Sjedinjenih Država istražuju vojnu primenu podvodnih dronova.
Rešavanje problema rastućeg broja vojnika koji su odsutni bez prinude trebalo bi da bude prvi prioritet reforme mobilizacije u Ukrajini, rekao je bivši ministar odbrane Mihailo Fedorov tokom prenosa uživo u četvrtak, 7. avgusta.
Blokaderi su sastavili čak 39 strana dug ''dokument'' o političu Vladanu Đokiću, koji treba da bude rektor Univerziteta u Beogradu, a u kojem objašnjavaju zašto ga vetiraju sa blokaderske liste!
Na njihovoj "listi za odstrel" kao lice koje je ekspresno dobilo veto jeste i Milo Lompar - za koga su napravili obimni dosije u kom su do detalja raskrinkali sve njegove licemerne poteze i mutne poslove!
Sramne provocije i otrovni napadi na Srpsku pravoslavnu crkvu i pravoslavne vernike ne prestaju. Blokaderčina sa dna kace Goran Ješić otišao je korak dalje u svojoj bolesnoj mržnji i udario direktno na SPC.
Bivša ambasadorka Branka Latinović gostovala je u programu tajkunskih medija i javno priznala da dolazak predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog u Beograd predstavlja ogromno priznanje za Srbiju.
Najavljeni koncert Dina Merlina, zakazan za 5. septembar na Starom aerodromu u Kraljevu, izazvao je reakcije u javnosti. Nakon najave događaja, usledilo je negodovanje dela građana i udruženja koji traže da koncert bude otkazan.
Ministarka za zaštitu životne sredine Sara Pavkov danas je govorila o vodostaju Dunava, subvencijama za kupovinu električnih vozila i drugim bitnim ekološkim temama.
Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski posetila je danas Hercegovačku Gračanicu, gde se sastala sa gradonačelnikom Trebinja Mirkom Ćurićem.
Uz zvuke saborske himne "Sa Ovčara i Kablara" i podizanjem saborske zastave ispred Spomenika trubaču, svečano je otvoren 65. jubilarni Dragačevski sabor trubača, čime je i zvanično počela najveća svetkovina trube na Balkanu.
Turski državljanin K. E. (24), osumnjičen za ubistvo ruske državljanke Ljudmile Turkove Konstantinove (27), boravio je oko dva meseca u iznajmljenom stanu u Borči, gde je, kako se saznaje, živeo sa suprugom koja je nekoliko dana pre zločina otišla u Istanbul.
Ružica Mijajlović iz svrljiškog sela Pirkovac, snaja Jovana Mijajlovića (80) čiji je ubica Ljubisav Trifunović (83) danas osuđen na 14 godina zatvora, očekivala je strožu kaznu pa se nada da će se Više javno tužilaštvo žaliti na prvostepenu presudu.
Pripadnici SAJ-a i UKP-a munjevito su upali u objekat u mestu Vodanj, kod Smedereva, gde su razbili opasnu narko-grupu i zaplenili oko pola tone marihuane.
Dan nakon strašne tragedije na Novom Beogradu, u kojoj je sin Zoranu Ć. (57) ubio majku Milku Ćosović (82), oglasili su se iz Gradske organizacije slepih Beograda i otkrili da je Milka bila ugledni oftalmolog koji je lečio i slabovide osobe.
Istaknuti srpski glumac Jovo Maksić je proteran sa ognjišta tokom operacije "Oluja" kojom je izvršeno etničko čišćenje Srba sa prostora Krajine, te je sad progovorio o najtežem periodu u životu.
Posle dugog čekanja i brojnih glasina, poznato je kada se očekuje izlazak GTA VI, a otkriveni su i novi detalji o priči, glavnim likovima, mapi i platformama na kojima će igra biti dostupna.
Cvetni aranžmani sa venčanja Alise Amoroso postali su viralni zbog veoma neobičnog detalja. Kako bi smanjila troškove, pridtala je na kreativno rešenje svoje organizatorke venčanja koje je uključivalo karfiol i kupus.
Kupovne kore za pitu mogu postati jednako ukusne kao domaće uz samo jedan jednostavan trik. Saznajte kako da napravite sočnu, mekanu i savršeno ukusnu pitu, bez suvih kora i razočaranja.
Kaomi Dženigs (28) iz Irske bila je na putovanju iz snova sa svojim suprugom Oliejem na Tajlandu, gde su slavili njegov 30. rođendan. Međutim, idiličan odmor pretvorio se u noćnu moru kada su počeli da se javljaju neobični simptomi, za koje se ispostavilo da su znak terminalnog tumora na mozgu.
Mustafa Durdžić, otac rijaliti učesnika Asmina Durdžića javno je pružio podršku Hani Duvnjak i Neriu Ružanjiu nakon što se par žestoko sukobio sa Aneli Ahmić u emsiji "Narod pita".
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.