Ova Putinova pobeda za Ameriku je smrtna presuda! Svaka treća zemlja UN krenula putem dedolarizacije!

Epidemija sankcija naterala je mnoge države da razmisle o svojoj zavisnosti od dolara. Pojedinačne inicijative čuju se odavno, ali izgleda da su posebno uzele maha 2023. godine - svaka treća zemlja UN odlučila je da se fokusira na razvoj nacionalnih sredstava za plaćanje, pokazuje analiza RIA Novosti.

Naime, na osnovu analize izjava zvaničnika 193 zemlje UN u međunarodnim i ruskim medijima ispostavilo se da predstavnici 68 zemalja nedvosmisleno podržavaju dedolarizaciju ili preduzimaju mere u tom pravcu.

Pozivi da se objavi rat dolaru

Oni najhrabriji otvoreno sa govornica pozivaju na borbu protiv dolara. Pre svega, reč je o dugogodišnjim članovima jakih regionalnih organizacija poput ASEAN-a ili BRIKS-a. Na primer, predsednik Brazila Luis Iasio Lula da Silva redovno predlaže da se stvori alternativna valuta dolaru za obračune u okviru saveza. Sličnog je mišljenja i ministar finansija Južnoafričke Republike Enoh Godongvana koji se zalaže za kreditiranje u nacionalnim valutama.

Kako kaže šef analitičkog odeljenja BKF banke Maksim Osadči, dedolarizacija je jedna od posledica prelaska na multipolarni svet.

- Ona se intenzivirala zbog antiruskih sankcija koje su jasno pokazale rizik zavisnosti nacionalne ekonomije od američke valute. Dedolarizacija smanjuje potražnju za dolarom i, shodno tome, doprinosi njegovoj devalvaciji - ocenjuje ekspert.

Pritom, mnoge zemlje su shvatile da je dolar opasan ne samo kao sredstvo plaćanja, već i kao instrument štednje. Izrael je najavio da će smanjiti udeo dolara u deviznim rezervama u korist juana, dok je Vijetnam zabranio dugoročne depozite u stranoj valuti.

Najviši zvaničnici i političari sa Afričkog kontinenta i Latinske Američke najčešće upućuju neustrašive pozive da se objavi rat američkoj valuti. Na primer, kenijski predsednik Vilijam Ruto zatražio je od lokalnih lidera da preduzmu prve korake ka odustajanju od dolara u korist plaćanja kroz panafrički platni sistem.

Neke zemlje svoju otvorenu retoriku protiv dolara potkrepljuju konkretnim akcijama. Na primer, Gana aktivno razrađuje mogućnost kupovine nafte zlatom umesto dolarom, dok je premijer Laosa Soneksaj Siphandon odlučio da oteža obračune u američkoj valuti tako što je potpisao dekret kojim se zahteva obavezna kontrola takvih plaćanja.

Foto: Reuters/AP/Pixabay/Fotomontaža

Istovremeno, većina predstavnika koji se zalažu za korišćenje nacionalnih valuta ipak deluju opreznije i ne izjašnjavaju se otvoreno, ali istovremeno podnose zahteve za članstvo u različitim ekonomskim savezima koji sprovode dedolarizaciju. Tako je niz zemalja, među kojima su Alžir, Bahrein, Etiopija i mnoge druge, zainteresovan za članstvo u BRIKS.

Alternative valutama

I neke druge zemlje se uzdržavaju od smelih izjava, ali svoja plaćanja organizuju tako da nema sumnje da je dedolarizacija u toku. Na primer, Bangladeš je u trgovini sa Indijom u potpunosti prešao na rupije. Tu valutu u međusobnoj trgovini preferiraju i Mauricijus i Šri Lanka. U zemljama u razvoju podjednako je popularan i UAE dirham.

I rublja aktivno osvaja svet. Za nju se posebno interesuju zemlje koje blisko sarađuju sa Rusijom, pre svega Evroazijska ekonomska zajednica.

Međutim, apsolutni kralj u celom svetu među alternativnim valutama dolaru je kineski juan - gotovo cele prošle godine međubankarski sistem Svift, preko kojeg se odvija većina globalnih plaćanja, beležila je njegove vrtoglave uspehe.

Krajem novembra udeo transakcija u juanima kroz Svift dostigao je istorijski maksimum od 4,61 odsto.

Uprkos naporima zemalja širom sveta usmerenim na dedolarizaciju, američka valuta za sada ostaje zadržava liderstvo. Na kraju novembra više od 47% svih obračuna kroz Svift realizovano je u dolaru.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.