Šok proročanstva za 2024. godinu! Indija je nova Kina, Saudijci kupuju Ligu šampiona, Kenedi u Beloj kući...

Bilo da se radi o novim ratovima, prekrajanju globalne mape energetskih resursa ili brzom napretku veštačke inteligencije (AI), svet se menja neverovatnom brzinom. Od situacije na Bliskom istoku do novih načina za lečenje gojaznosti, stvari izgledaju drastično drugačije nego pre samo godinu ili dve.

Vremenski obrasci su sve nestabilniji. Letnje temperature rastu, povećan je broj prirodnih katastrofa. Nova 2024. godina obećava da će biti puna drame, a ovo su neka od najšokantnijih predviđanja.

Multipolarni haos

Američki plan da se okrene ka Aziji skrenuo je sa koloseka zbog rata u Ukrajini, a sada i u Gazi. Rusija je takođe rastrzana na više strana. Zamrznuti sukobi se odmrzavaju, a lokalni hladni ratovi se zahuktavaju širom sveta. Nestabilnost u Sahelu raste. Svet se priprema za nove sukobe sada kada je okončan američki "unipolarni trenutak".

Кako je rast Кine usporen, tenzije rastu oko Tajvana, a Amerika nastavlja da ograničava kineski pristup naprednim tehnologijama. Retorika "novog hladnog rata" je ojačala i nastaviće da jača u 2024. Zapadne kompanije pokušavaju da smanje zavisnost svojih lanaca snabdevanja od Кine, ali to će biti lakše reći nego učiniti. U međuvremenu, oba tabora će se boriti da pridobiju "srednje sile" globalnog juga.

Foto: Tanjug/AP

Indija je nova Кina

Najmnogoljudnija zemlja na svetu trenutno doživljava brz ekonomski rast i ulazi u fazu urbanizacije, industrijalizacije i rastućih prihoda - slično kineskoj putanji rasta poslednjih decenija. S obzirom na svoju mladu populaciju, Indija će verovatno ostati najbrže rastuća privreda na svetu u narednih 10-20 godina, što je čini jednim od ključnih igrača.

Za razliku od Кine, Indija je najveća svetska demokratija, faktor koji može da utiče na strane investicije i međunarodne odnose. U međuvremenu, Кinu je u poslednje vreme mučila neizvesnost. Poslednjih godina su se pojavili izazovi u kineskoj ekonomiji, uključujući nestabilnost berzi, dužničke krize i druge ekonomske pritiske.

Analitičari kažu da će 2024. pitanje za izvršne direktore biti: "Кako napreduje vaš posao u Indiji?", a ne: "Кako ide vaš posao u Кini?"

"Ozempic" menja ekonomiju

"Ozempic" je lek koji se prvenstveno koristi za lečenje dijabetesa tipa 2. U stvarnosti, to je novi popularni lek koji mnogi ljudi koriste da bi izgubili suvišne kilograme. Navodno, "ozempic" smanjuje osećaj gladi i impuls za hranom.

Problem je u tome što je pojava univerzalnog sredstva za suzbijanje potražnje loša za ekonomiju. Ljudi na "ozempicu" jedu manje masne hrane, piju manje alkohola, prestaju da puše, pa su mnoge industrije su zabrinute. Nekoliko primera industrija na koje će se ovo verovatno negativno odraziti su maloprodaja, grickalice, brza hrana, duvan...

 

 

"Ozempic" takođe nije sam na tržištu. Upotreba ovih lekova se širi, konkurentski proizvođači sustižu zaostatak. Stručnjaci predviđaju da će 24 miliona ljudi, ili skoro 7% američke populacije, uzimati takve lekove do 2035. Godine 2022. tržište brze hrane u Americi je iznosilo 382 milijarde dolara, grickalica 110 milijardi, a duvana 83 milijarde. Smanjenje od 5% na ovim tržištima bi stvorilo rupu od 30 milijardi dolara u ekonomiji.

A to su samo efekti prvog nivoa. Takođe će lekari i psiholozi imati manje klijenata, teretane će se prazniti, reklamni biznis će biti u krizi… Već ove godine će početi da se osećaju posledice u celoj ekonomiji.

Radna nedelja od četiri dana

Postoji mnogo istraživanja koja pokazuju da ćemo verovatno biti mnogo produktivniji u narednim godinama zahvaljujući tehnologiji. To ne znači da ćemo uskoro dobiti univerzalni osnovni prihod, ali znači da ćemo u bliskoj budućnosti da preispitamo vreme koje izdvajamo za rad.

Mnogi veruju se da ćemo 2024. početi da prelazimo na četvorodnevne radne nedelje, uglavnom zato što se taj trend već dešava širom sveta. Drugi razlog je očigledan, iako malo bezdušan. Prelaziće se na rad četiri dana u nedelji jer će mnogi ljudi biti otpušteni — 20% radnika će moći da zameni AI i samo će zaista važni ljudi ostati da vode kompanije. Postojaće dodatni podsticaj da se zadrže ti dragoceni ljudi i dovoljno prostora nakon svih otpuštanja i automatizacije da im se omogući dodatni slobodan dan.

Ovo godine će ljudi početi da budu uzbuđeni zbog četvorodnevne radne nedelje, a potom i brzo razočarani kada shvate da će se to ostvariti samo za šačicu odabranih.

Saudijci kupuju Ligu šampiona

Radikalno skretanje Saudijske Arabije od oslanjanja na naftu u pravcu turizma i zabave, dodatno je podstaknuto meteorskim porastom cena nafte. "Crno zlato" bi sredinom godine moglo da dostigne cenu od 150 dolara po barelu, pošto zelena transformacija počinje da usporava zbog rastućih troškova, a OPEC+ drži čvrst nadzor nad snabdevanjem.

Poslednjih godina, saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman, poznati fudbalski entuzijasta, unapredio je saudijsku Pro ligu u koju je doveo igrače svetske klase. Međutim, sa porastom prihoda od nafte, bin Salman bi mogao da ode korak dalje i, uz podršku FIFA, kupi UEFA Ligu šampiona.

Foto: EPA

Držeći jedno od najprestižnijih fudbalskih takmičenja, Saudijci bi mogli da ga transformišu u globalno klupsko takmičenje, a veliki broj utakmica bi se igrao u Rijadu.

Kraj kapitalizma u SAD

Sve neizvesnije geopolitičko okruženje bi moglo da primora američku vladu da poveća troškove odbrane, dok Federalne rezerve nastavljaju da pooštravaju finansijske uslove usred drugog talasa inflacije. Da bi izbegao socijalne nemire uoči izbora 2024, Кongres bi mogao da bude primoran da poveća fiskalnu potrošnju.

Potražnja za američkim trezorima ostaće niska zbog inflatornih pritisaka i stranaca koji vraćaju kapital u domovinu. Da bi normalizovao troškove pozajmljivanja, Vašington će prihode od državnih obveznica osloboditi poreza.

Ovaj dramatičan potez označava kraj kapitalizma, jer novac rotira iz privatnih korporacija u javnost, a držanje rizičnije imovine postaje skuplje.

Kenedi u Beloj kući

Na američkim predsedničkim izborima pobediće nezavisni kandidat Robert F. Kenedi Mlađi, čime počinje nova politička era u zemlji, predviđa "Sakso". Do dramatičnog napuštanja plutokratije dolazi usred zahteva birača za smanjenjem nejednakosti i nepravde, kao i za okončanje američkih večnih ratova.

Ankete pokazuju da Kenedija podržava oko 15% biračkog tela. Međutim, kako bi Amerika mogla da prođe kroz recesiju u proleće i leto, njegova podrška u anketama bi drastično rasla. Nezadovoljstvo aktuelnim demokratama bi eskalirala, dok bi se Кenedijeva populistička i izolacionistička poruka podjednako dopadala i manje imućnim Trampovim glasačima. Obe strane bi mogle da se pridruže Kenedijevim pristalicama, jer njegov "treći put" razbija stari obrazac podele na dve tradicionalne stranke.

Foto: Shutterstock

Na dan izbora 5. novembra, Кenedi bi mogao da pobedi na predsedničkim izborima u SAD sa 38 odsto glasova, dok bi Bajden i Tramp skoro ravnomerno podelili ostatak, piše Sakso. Pobeda elektorskog koledža je iznenađujuće dominantna, pošto Кenedi najbolje anketira u većem delu bivše Trampove zemlje. Počela bi nova era u američkoj politici nakon što bi politika Kongresa bila uzdrmana do srži - Kenedi bi uklonio disfunkciju jer bi svojom politikom bio u stanju da izgradi dvopartijske koalicije svojom politikom.