Ovo sve govori o Americi danas! Bajden angažovao CIA da reši stvar sa Hamasom, državni sekretar Blinken za to nije sposoban!

Američki predsednik Džo Bajden poslao je svog direktora CIA Vilijama Bernsa, koji je bio državni sekretar i zamenik državnog sekretara za vreme predsednika Baraka Obame, u inostranstvo da pokuša da posreduje u dogovoru između Izraela i Hamasa. Putovanje Vilijama Bernsa govori nešto o tome kako se gleda na kompetencije Antonija Blinkena i njegovog Stejt departmenta.

Još nisu poznati detalji o čemu je Berns razgovarao sa visokim diplomatskim i obaveštajnim zvaničnicima iz Egipta, Katara i Izraela. Međutim, izveštava se da najnoviji izraelski predlog poziva na 60-dnevnu pauzu u borbama u zamenu za postepeno oslobađanje više od 100 zatvorenika koje još drži Hamas, prvo žena i dece, zatim muških civila, vojnog osoblja i ostataka talaca. koji je umro u zatočeništvu.

Iako se šef CIA zaista sastao sa kolegama iz obaveštajne zajednice, njegovo prisustvo pokazuje stanje američke diplomatije i implicira nedostatak stručnosti u Stejt departmentu.

Treba napomenuti da američka vlada ima mnogo različitih kancelarija, biroa i odeljenja koji se međusobno takmiče za finansiranje i uticaj. Decenijama su CIA i Stejt department pokušavali da ostanu odvojeni. Na primer, Majls Koplend mlađi, osnivač CIA, primetio je da je Stejt department u početku bio nesklon nekim od njenih tajnih aktivnosti, kao što su agenti koji koriste diplomatske akreditive kao pokriće. Tokom Hladnog rata, rekao je Koplend, Stejt department ne samo da je odbijao da učestvuje u aktivnostima CIA, već nije želeo da bude obavešten o njima, kao u slučaju puča u Siriji 1960-ih.

U modernim vremenima, došlo je do približavanja ove dve agencije i drugih, što odražava prioritete uzastopnih administracija. Za vreme predsednika Džordža V. Buša, Kolin Pauel, vojnik, postao je prvi državni sekretar koji je bio šef Zajedničkog načelnika štabova. To je pokazalo da je Pauel, najviši diplomata Vašingtona, trebalo da bude blisko uključen u ratne napore SAD u Iraku i Avganistanu.

Tokom administracije bivšeg predsednika Donalda Trampa unapređen je Majk Pompeo. On je mesto direktora CIA zamernio funkcijom državnog sekretara. Spoljnopolitički stil Trampove administracije je tako prešao na mnogo agresivniji i subverzivniji pristup, oponašajući način na koji CIA radi svoj posao. Ovo je posebno bilo usmereno na podrivanje Kine, kao i na povećanje tenzija sa Rusijom.

Nasuprot tome, predsednik Džo Bajden je angažovao Vilijama Bernsa, dugogodišnjeg diplomatu, da bude njegov direktor CIA. 

Foto: Reuters

Prema rečima pukovnika Lorensa Vilkersona, bivšeg šefa kabineta Kolina Pauela, ovaj izbor je bio posledica Bernsove pouzdanosti, iskustva i integriteta - osobina koje su ga učinile diplomatom. Bajden očigledno nije želeo da neko ko ima iskustvo u CIA bude na čelu špijunske agencije, verovatno zato što su takvi ljudi skloni onome što je Pompeo opisao kao laž, varanje i krađu.

Možda zabrinjava činjenica da se direktor CIA tako direktno uključio u pregovore između Izraela i Hamasa, budući da je već bio deo novembarskog sporazuma koji je doveo do oslobađanja palestinskih i izraelskih talaca i jednonedeljnog prekida vatre. Moglo bi se protumačiti da SAD zapravo nisu zainteresovane za pravu diplomatiju, već za pokušaj da zaprete liderima Hamasa da se predaju u ime Zapadnog Jerusalima.

Iako ovo zaista može biti slučaj, budući da je izraelska vlada posvećena potpunoj vojnoj pobedi u Gazi i da Bajdenova administracija podržava Tel Aviv  gotovo bezuslovno, to dovoljno govori o činjenici da Stejt departmentu nedostaje neophodno vođstvo i znanje da rešiti ovu situaciju.

Dok je Berns vodio razgovore između Izraela i Hamasa, državni sekretar Antoni Blinken završio je posetu zapadnoj Africi za koju analitičari veruju da je pokušaj Vašingtona da ojača transatlantsku trgovinu u svetlu nestabilnosti na Bliskom istoku. Takođe se držao istog dosadnog scenarija u vezi sa Kinom.

Foto: Reuters

U međuvremenu, demonstranti su sedeli ispred Blinkenove kuće u Arlingtonu u Virdžiniji, zahtevajući prekid vatre u Gazi očigledno nesvesni da on čak nije ni onaj koji trenutno vodi diplomatske napore.

Blinkenov nedostatak vodstva je očigledan u ovom ključnom trenutku u sukobu u Gazi, sa američkim vojnicima koji ginu na Bliskom istoku i međunarodnom trgovinom ugroženom napadima Huta na brodove koji koriste Suecki kanal. Činjenica da je CIA morala da se umeša u ovom trenutku pokazuje žalosno stanje američke diplomatije, naglašavajući postepeni, ali neizbežni pad američke meke moći.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.