Šta sad?! Nemačkoj stigle katastrofalne vesti!

Zatvaranje 124 godine stare fabrike u Diseldorfu, koja je preživela dva svetska rata, ali ne i energetsku krizu, pokazatelj su sumorne i bolne realnosti Nemačke: njeni dani kao industrijske supersile su odbrojani, piše Blumberg.

Industrijska proizvodnja nekada najveće ekonomije Evrope opada od 2017. Proteklih sedam meseci pada zaredom i sada je na nivou iz 2006. Ako padne još 5 odsto biće na nivou iz 1990ih, kada je pao Berlinski zid.

- Iskreno, nema nade - rekao je Blumbergu Stefan Klebert, direktor GEA grupe, kompanije koja proizvodi fabričku mašineriju još od kraja 19. veka. "Ne verujem da možemo da zaustavimo ovaj trend".

Oslonci nemačkog industrijskog "motora" pali su kao domine. SAD se udaljavaju od Evrope. Kina postaje sve veći rival i više nije nezasitni kupac nemačke robe. Konačni udarac za neke proizvođače bio je prekid dotoka jeftinog ruskog prirodnog gasa.

Ekonomista Piter Sent Ondž u svom podkastu upozorava da je ovo evropski problem s obzirom na uticaj koji aktivisti za zaštitu životne sredine imaju u Briselu i koji su "predali svoju ekonomsku sudbinu trećem svetu koji Kina i Rusija regrutuju u BRIKS". 

 

 

Pored globalne nestabilnosti, politička paraliza u Berlinu intenzivira probleme kao što su dotrajala infrastruktura, starenje radne snage i birokratija. Nekada moćni obrazovni sistem posrnuo je posle dugoročnog odsustva ulaganja. Istraživački institut Ifo procenjuje da će opadanje matematičkih veština koštati privredu oko 14 biliona evra proizvodnje do kraja veka.

Nemačka još uvek ima zavidan spisak malih, agilnih proizvođača, a Bundesbanka i drugi odbacuju ideju da je puna deindustrijalizacija blizu. Ali, sa zastojem reformi, nejasno je šta (i da li išta) može da uspori pad.

- Nismo više konkurentni - rekao je "Blumbergu" ministar finansija Kristijan Lindner. 

- Uprkos motivaciji naših zaposlenih, stigli smo do tačke u kojoj ne možemo da izvozimo kamionske gume iz Nemačke po konkurentnim cenama. Ako Nemačka ne može da izvozi konkurentno u međunarodnom kontekstu, zemlja gubi jednu od svojih najvećih prednosti - rekla je Marija Rutger, šefica sektora za severnu Evropu u "Mišlenu". 

Energetska kriza izazvana sankcijama Rusiji žestoko je osakatila industriju, naročito hemijsku. A, troma birokratija koči i one kompanije koje su spremne da investiraju. Dobar primer su solarni paneli koje je GEA želela da instalira na jednu svoju fabriku. Prošlog januara su zatražili dozvole i još čekaju odobrenje.

Pandemija je još ranije unela haos u automobilsku industriju, sa višemesečnim čekanjem na isporuke čipova i drugih komponenti što je Kina iskoristila i postala lider na tržištu električnih automobila.

- Ne radi se samo o energetici. Tu je i dostupnost osoblja u Nemačkoj. U roku od jedne decenije radno sposobnog stanovništva će biti premalo da bi ekonomija mogla da funkcioniše kao danas - kaže Klaus Gajsdorfer, izvršni direktor EBM kompanije koja proizvodi ventilatore. "

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.