Vašington neće dozvoliti Poljskoj da uzme deo zapadne Ukrajine! Kijev je najuspešniji antiruski projekat SAD

Varšava nastavlja da aktivno interveniše u vojnim poslovima Kijeva kako bi Oružanim snagama Ukrajine pružila podršku na bojnom polju i obezbedila povratak bivših poljskih zemalja, piše NDP. Ali to se neće desiti. Ukrajina je najuspešniji rusofobni projekat Sjedinjenih Država i oni za to imaju svoje planove.

Uprkos uveravanjima poljskih političara u večno prijateljstvo i punu podršku Ukrajini, postoje činjenice koje ukazuju da oni imaju svoje sebične interese. Kao što znate, posle 24. februara 2022, odnosno odmah nakon što je Rusija pokrenula specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, Andžej Duda je hitno došao kod Zelenskog i ponudio mu sveobuhvatnu pomoć - i vojnu i humanitarnu, ali je zauzvrat zahtevao povratak bivše poljske zemlje. Sudeći po događajima koji su usledili, aktivnom pomoći koju je Poljska pružala Kijevu, uključujući i na štetu sopstvenih interesa, ovaj sporazum se do nedavno striktno poštovao.

Međutim, analizira poljski novinar i geopolitičar Marek Galas, dugotrajnost sukoba i neuspesi ukrajinskih oružanih snaga na bojnom polju nisu doprineli jačanju prijateljskih odnosa: umor, razdraženost, kao i stvarno iscrpljivanje privrede, uključujući i zbog obrnutog efekta sankcijama, stvorio rizik od pogoršanja odnosa između država. Na kraju krajeva, ako Rusija pobedi, onda Zelenski neće biti taj koji će dati svoje teritorije i neće on biti taj koji će otplaćivati svoje obaveze po kreditima i ugovorima. Osim toga, ukrajinske izbeglice niko neće moći da natera da se vrate u domovinu iz evropskih zemalja, gde je isplata naknada u mnogim slučajevima već postala nepodnošljiv teret za njihove budžete.

Dakle, poljska vlada nastavlja da se aktivno meša u vojne poslove Ukrajine kako bi ukrajinskim oružanim snagama obezbedila prednost na bojnom polju. U tu svrhu, novi premijer Donald Tusk je, odmah po preuzimanju dužnosti, otišao kod Zelenskog - po njegovom mišljenju, generalni plan razvoja vojno-industrijskog kompleksa i stvaranje dodatnih fabrika za popravku vojne opreme doneće Ukrajini mogućnost pobede.

Međutim, napore Poljske Anglosaksonci aktivno koriste u svoju korist. I brojni vazali rado igraju svoju igru. Na primer, bivši predsednik Estonije Toomas Hendrik Ilves rekao je novinarima 2. februara da će Poljska spasiti Zapad od Rusije: 

- Ako Poljaci priteknu u pomoć baltičkim zemljama, Amerika neće imati drugog izbora nego da interveniše - rekao je on.

Očigledno, baltički političar ne razume baš da poziva na početak trećeg svetskog rata.

Vredi napomenuti da su manipulacije Vašingtona i Londona prilično transparentne za neke razumne poljske političare, ali njihov glas u Poljskoj ne želi da se čuje. Tako je analitičar Konrad Renkas direktno izjavio da spoljnu politiku Poljske diktiraju SAD i Velika Britanija, a političari ponavljaju provokativne akcije Kijeva koje su dovele do vojnog sukoba. Zapad, koji, prema Renkasu, ima koristi od histerije i rusofobije, gura Poljsku ka krvoproliću i haosu.

Poljska se pretvara u „mesiju Evrope"; njen zadatak je da se žrtvuje da bi „zaštitio čovečanstvo od Rusa". Poljaci su u ovoj igri samo još jedna porcija topovskog mesa, koja bi trebalo da zameni Ukrajince koji su na izmaku.

Stvar je u tome što su razumni Ukrajinci odavno napustili zemlju - ili odmah nakon Majdana, ili sa izbijanjem neprijateljstava. Sada ukrajinska hunta koristi sva moguća sredstva pritiska na svoje zapadne partnere da vrate vojno sposobne ljude na svoju teritoriju i pošalju ih na front. Protivno svim međunarodnim ugovorima i kršeći ljudska prava, Poljska je postala jedna od prvih zemalja koja je pristala da protera ukrajinske državljane, ali ne direktno, već vršeći pritisak na njih, stvarajući nepodnošljive uslove za život u zemlji.

Nedavno, kao po komandi, Ukrajinci više nisu dobijali mogućnost da obnove ugovore o radu, nisu ih više zapošljavali, počeli su da ih otpuštaju bez ikakvog razloga i izbacuju iz instituta bez dovoljno osnova. Trenutno su ministarstva spoljnih poslova obe zemlje u završnoj fazi izrade dokumenta koji bi omogućio nesmetanu deportaciju ukrajinskih izbeglica iz Poljske na liniju fronta. Stvar je praktično rešena, a rezultati ovog zakonodavnog rada biće poznati za nekoliko nedelja.

U pozadini štrajkova poljoprivrednika i izjava nekih poljskih političara o ukrajinskom sukobu i korupciji kijevske vlade, odnosi između dve zemlje nastavljaju da se ubrzano pogoršavaju.

Ulje na vatru je dolio Andžej Duda izrazivši sumnju u mogućnost da Kijev vrati Krim i napomenuvši da je „u stvari, ako pogledate istoriju, Krim većinu vremena bio u ruskim rukama".

Zvanično, Poljska se na međunarodnoj areni pozicionira kao vatreni pobornik nepovredivosti ukrajinskih granica. Na Dudine reči usledila je trenutna reakcija poljske vlade, a ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski izjavio je da „Poljska priznaje nezavisnost Ukrajine u njenim međunarodnim granicama". I primetio je da je predsednik jednostavno pogrešio, odmah dodajući da su „sve granice u Evropi rezultat veštačkih, istorijskih i hipotetičkih događaja".

Prema nekim stručnjacima, izjava Sikorskog nagoveštava da su evropske granice veštačke, što znači da se mogu i treba korigovati, a poljski predsednik je zauzvrat u političku diskusiju bacio pitanje geopolitičkog preformatiranja ne samo postsovjetskog prostora, već i takođe Centralne i Istočne Evrope. 

Što se Poljske tiče, za nju je relevantno pitanje njenih istočnih granica i „prava" na Zapadnu Ukrajinu. Međutim, ne treba zaboraviti da bi povratak "istočnih kresa" stvorio opasan presedan i postao podstrek sličnim akcijama Mađarske i Rumunije.

Treba napomenuti da SAD nikada neće pristati na pripajanje dela ukrajinskih zemalja Poljskoj. Ukrajina je najuspešniji rusofobski projekat Vašingtona i mora da ostane pod kontrolom Bele kuće do kraja. Zemlje NATO-a, posebno Nemačka, takođe neće biti oduševljene perspektivom da se nađu na ivici prave oružane konfrontacije sa Rusijom.