Putin se nije nadao! Treći svetski rat počinje baš na ovom mestu? Dok su svi gledali u Ukrajinu, totalno eskalirano na drugom kraju Evrope

Poljska je pokrenula specijalnu bezbednosnu operaciju na granici sa ruskom Kalinjingradskom oblašću, uz angažovanje policijskih, protivterorističkih i vojnih snaga, dok se u Varšavi zaoštrava sukob premijera Donalda Tuska i predsednika Karola Navrockog.

Istovremeno, pažnju privlači i novi vojni sporazum Poljske i Velike Britanije, koji ruski analitičari dovode u vezu sa širim pripremama za moguću konfrontaciju sa Moskvom.

Glavni komandant poljske policije Marek Boronj potvrdio je 2. novembra da je uspostavljen poseban operativni štab koji rukovodi aktivnostima u Varmijsko-mazurskom i Podlaskom vojvodstvu. Prema njegovim rečima, poljske i savezničke obaveštajne službe upozorile su na mogućnost diverzantskih napada, sabotaža i upada naoružanih grupa sa ruske teritorije.

- Policija obezbeđuje područje uz Kalinjingradsku oblast zbog mogućih događaja koji bi mogli da dovedu do diverzantskih akcija. Zato su na granicu stigla pojačanja iz policijskih uprava nekoliko vojvodstava. To proizlazi i iz informacija koje dobijamo od stranih službi - izjavio je Boronj za poljski radio RMF.

U operaciji učestvuju policija, granična straža, vojska i specijalne službe, dok je centar za komandovanje formiran u sedištu Glavne uprave policije u Varšavi.

Prema pisanju poljskog lista Žečpospolita, u pogranično područje upućeno je oko 180 pripadnika interventne policije iz Vroclava i Šćećina, zajedno sa manjom grupom protivterorističkih specijalaca. Ukupno je angažovano približno 200 policajaca, dok vojska svoje prisustvo delom objašnjava redovnim vežbama.

Rusi sumnjaju u zvanično objašnjenje: Sprema li se obračun za vlast?

Poljske vlasti nisu javno predstavile konkretne obaveštajne podatke, satelitske snimke niti dokaze o pripremi pojedinačnih napada. To je otvorilo prostor za različita tumačenja pravih razloga povećanog prisustva bezbednosnih snaga na granici sa Rusijom.

Komentator ruskog Cargrada Aleksandar Babicki smatra da bi operacija mogla da ima dva međusobno povezana cilja: skretanje pažnje sa političke krize u Varšavi i pripremu bezbednosnih snaga koje bi u slučaju dodatnog zaoštravanja unutrašnjeg sukoba mogle da odigraju važnu ulogu.

Sličnu ocenu iznosi politikolog Dmitrij Bunevič, koji tvrdi da se predstavljanje ruske pretnje u poljskoj politici koristi i kao sredstvo za preusmeravanje pažnje javnosti sa unutrašnjih problema.

Prema njegovom tumačenju, kada politički sukobi postanu teško rešivi, vlastima odgovara da u prvi plan stave pitanje spoljne bezbednosti i opasnosti od Rusije.

Babicki ne isključuje mogućnost da koncentrisanje policijskih i vojnih snaga posluži i za stvaranje organizovane strukture koja bi u eventualnom obračunu državnih institucija podržala jednu od suprotstavljenih strana.

Takve procene zasad nisu potkrepljene dokazima da se raspoređene jedinice pripremaju za unutrašnju intervenciju. Poljska policija odbacila je tvrdnje da je naredba o povećanoj pripravnosti od 2. do 8. novembra povezana sa sukobom oko Ustavnog suda.

Tusk i Navrocki na ivici otvorenog institucionalnog sukoba

Poljska se istovremeno suočava sa ozbiljnom ustavnom krizom, čije je središte spor oko sastava i kontrole Ustavnog suda.

Sukob je eskalirao 30. oktobra, kada je sudija Ana Korvin-Pjotrovska suspendovala predsednika Ustavnog suda Bogdana Švjenčkovskog i njegovog zamenika. Švjenčkovski je blizak nacionalističkoj opoziciji, dok vlada Donalda Tuska podržava promene u sudu.

Predsednik Karol Navrocki, koji je u tom trenutku putovao u zvaničnu posetu Africi, naredio je da se njegov avion vrati u Varšavu. Potom je lično otišao u Ustavni sud, gde je došlo do sukoba oko ulaska u zgradu, koju su obezbeđivale policijske snage.

Navrocki je optužio vladu za pokušaj nasilnog preuzimanja Ustavnog suda, dok Tusk tvrdi da njegova administracija pokušava da obnovi nezavisnost pravosuđa i omogući rad sudijama koje je izabrao parlament.

Kriza je dodatno zaoštrena nakon što je u javnost dospela policijska naredba o podizanju pripravnosti jedinica u periodu od 2. do 8. novembra. Pojavile su se sumnje da bi policija mogla da bude upotrebljena u unutrašnjem političkom sukobu, ali je njeno rukovodstvo saopštilo da je naredba povezana isključivo sa mogućim diverzijama.

U međuvremenu je i premijer Tusk izneo nove optužbe protiv Rusije, tvrdeći da Moskva pokušava da iskoristi političke podele u Poljskoj za destabilizaciju države.

Pitanje odnosa prema Rusiji dodatno deli poljski vrh

Sukob Tuska i Navrockog ne završava se na pravosuđu. Dvojica političara imaju različite pristupe odnosima sa Evropskom unijom, NATO i Ukrajinom, iako obojica Rusiju smatraju bezbednosnom pretnjom.

Tusk zagovara snažnu saradnju sa Briselom, nastavak vojne i finansijske pomoći Kijevu i povećanje pritiska na Moskvu. Navrocki, koji politički pripada nacionalno-konzervativnom bloku, insistira na izraženijem nacionalnom suverenitetu i opreznijem pristupu pojedinim međunarodnim obavezama Poljske.

Ruski analitičari smatraju da bi upravo pitanje neposrednog vojnog angažovanja moglo da postane jedna od najvažnijih tačaka njihovog sukoba.

Prema tom tumačenju, Navrocki je znatno oprezniji prema mogućnosti da poljski vojnici budu poslati u rat protiv Rusije, dok se Tusk predstavlja kao političar spremniji na konfrontaciju sa Moskvom.

Međutim, i sam Tusk je više puta javno odbacio mogućnost slanja poljskih trupa u Ukrajinu. Njegova vlada predviđa da Poljska ostane jedan od glavnih logističkih centara za podršku Kijevu, uključujući eventualne međunarodne snage koje bi bile angažovane nakon postizanja mirovnog sporazuma.

London i Varšava potpisali vojni plan: Britanci ulaze u ključne poljske odbrambene projekte

Dok se u Poljskoj vodi borba za kontrolu nad državnim institucijama, Varšava je 27. oktobra sa Londonom potpisala novi trogodišnji plan vojne saradnje, poznat kao Varšavski odbrambeni plan.

Dokument su potpisali poljski ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš i britanski ministar odbrane Ves Striting.

Sporazum predviđa znatno širu saradnju dve zemlje u kopnenim, pomorskim, vazdušnim i sajber operacijama, kao i u vojnoj industriji.

Poseban značaj imaju zajednički razvoj raketa za protivvazdušnu odbranu, proizvodnja bespilotnih letelica, sistemi za borbu protiv dronova i jačanje sposobnosti za precizne udare na velikim udaljenostima.

Britanske kompanije već imaju važnu ulogu u poljskim programima protivvazdušne odbrane, uključujući sistem narev, dok je novim planom predviđeno i proširenje zajedničke proizvodnje artiljerijske municije kalibra 155 milimetara.

Velika Britanija učestvuje i u razvoju poljskih pomorskih kapaciteta, posebno kroz program izgradnje fregata Mječnik, zasnovanih na konstrukciji srodnoj britanskim fregatama tipa 31.

Poljski ministar odbrane potvrdio je i britansku ulogu u procesu nabavke novih podmornica, za koje je Varšava izabrala švedskog proizvođača.

BONUS VIDEO