"Kada biste znali ono što ja znam, bili biste prestravljeni"! Klimatolog šokirao: Ono što se dešava sa našim svetom...

Bill McGuire je profesor emeritus geofizičkih i klimatskih opasnosti na Univerzitetu u Londonu i autor knjige Hothouse Earth: An Inhabitant's Guide. Napisao je komentar za CNN, koji prenosimo u nastavku:

Da li se plašite klimatskih promena? Da li vas brine kakav svet ostavljamo u nasleđe našoj deci i unucima? Prema naučnom piscu i autoru knjige Nenastanjiva zemlja David Vallace-Vells, „Bez obzira koliko ste dobro informisani, sigurno niste dovoljno uznemireni.

Ako vas lomljenje naše nekada stabilne klime ne užasava, onda to ne razumete u potpunosti. Realnost je da, koliko znamo, i u prirodnom toku događaja, naš svet se nikada - u čitavoj svojoj istoriji - nije toliko zagrevao kao sada. Niti je nivo gasova staklene bašte u atmosferi ikada porastao tako naglo.

Razmislite o tome na trenutak. Proživljavamo, tokom našeg života, epizodu zagrevanja koja je verovatno jedinstvena u poslednjih 4,6 milijardi godina. Dok oni od nas koji se bave naukom o klimi znaju pravu sliku i razumeju implikacije za naš svet, većina drugih ne zna. I to je problem - veliki. Uostalom, ne možemo efikasno delovati u borbi protiv krize ako ne znamo njenu punu dubinu i obim.

Foto: EPA

"Ono što se dešava sa našim svetom me strašno plaši"

Ono što se dešava sa našim svetom me dođavola plaši, ali ako kažem brutalnu, neulepšanu istinu, da li će to zaista inspirisati vas i druge da se borite za planetu i budućnost vaše dece? Ili će vas ostaviti zamrznutim i uverenim da je sve izgubljeno? Ovo je apsolutno kritično pitanje.

S obzirom da političari i korporacije nisu u stanju ili ne žele da preduzmu akciju dovoljno brzo, sve što nam preostaje kao klimatskim naučnicima je da pokušamo da ohrabrimo javnost da pokuša da progura ogromne promene potrebne za obuzdavanje globalnog zagrevanja.

Velika psihološka studija, objavljena u naučnom časopisu Lancet Planetari Health 2021. godine, pokazala je da je većina ljudi starosti od 16 do 25 godina u 10 zemalja širom sveta umereno do izuzetno zabrinuta zbog klimatskih promena, ali se više od polovine oseća preopterećeno i nemoćno da deluje. Da li to znači da ne treba da dajemo ljudima sve činjenice ako su previše strašni? Sigurno ne.

U stvari, ovde se ne radi o plašenju ljudi ili ne, već o njihovom informisanju. Kao klimatolog, moja je dužnost da vam kažem šta se dešava sa našim svetom, bilo da stvara strah ili ne. Ako to ne učinite, to će značiti da će javnost ostati u neznanju o pravim razmerama klimatske krize, što zauzvrat može samo da spreči angažovanje i akciju.

Foto: Shutterstock

Klimatska anksioznost

Mnogi komentatori sa desne strane političkog spektra, zajedno sa nekim klimatskim naučnicima, klevetaju svakoga ko ističe najgore posledice globalnog zagrevanja. Istina je da ljudi mogu da se nose sa strahom ako znaju da još ima nade i da mogu učiniti nešto da stvari poprave ili bar spreče da se pogoršaju.

Studija iz 2022. koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Bat u Velikoj Britaniji otkrila je da su zastrašujuće slike šumskih požara i drugih katastrofa povezanih sa klimom širom sveta posebno efikasne u izazivanju klimatske anksioznosti, koju je Američko psihološko udruženje definisalo kao hronični strah od ekološkog kolapsa.

Autori studije su primetili da se realnost klimatskih promena mora saopštiti bez izazivanja osećaja beznađa. To je ključ. Jedan od načina da se to uradi je podsticanje kolektivne akcije. Mnogi ljudi su mi rekli da se osećaju izolovano ili da ne misle da mogu da naprave značajnu razliku kao pojedinci.

Foto: Shutterstock

Potrebne su sistemske promene

Moj odgovor je – pridružite se grupi istomišljenika i radite sa njima na pokretanju institucionalnih i sistemskih promena. Suština je da su mnoge stvari u životu zastrašujuće ili zabrinjavajuće, od odlaska zubaru do primećivanja potencijalnog znaka raka, ali njihovo ignorisanje skoro uvek dovodi do nečeg mnogo goreg.

Klimatske promene nisu ništa drugačije. Svako ima pravo da zna činjenice - zastrašujuće ili ne - kako bi mogli da deluju u skladu sa stvarnošću onoga što radimo našoj planeti, a ne nekom razvodnjenom verzijom.