Nije šala! 61 milijarda dinara bačena na deponiju u britanskom gradu Njuportu u Velsu! U toku rat za povrat novca vlasniku!

Na deponiji u britanskom gradu Njuportu (Vels), gde je slučajno bačen disk sa osam hiljada bitkoina, podignuta je ograda i postavljeno 24-časovno obezbeđenje . To nije urađeno da bi se sprečilo da tamo uđu oni koji žele da zarade na tuđoj kriptovaluti, već na ovaj način gradske vlasti pokušavaju da spreče bivšeg vlasnika da pronađe svoj disk.

Bivši vlasnik diska je 38-godišnji IT specijalista Džejms Hauels. Za Bitkoin se zainteresovao kada je samo nekoliko ljudi znalo za ovu kriptovalutu. U to vreme, svako je mogao da ga kopa - nisu bila potrebna ozbiljna ulaganja niti posebna oprema. Međutim, to nije donelo veliku dobit, pošto bitkoini nisu vredeli gotovo ništa.

Od tada, Hoellsu je ostalo oko osam hiljada bitkoina. Disk na kome su snimljeni završio je u smeću 2013. godine. Kada su Hauels i njegova devojka čistili kuću, stavio je disk u kesu kompjuterskih delova. Do jutra, paket je nestao, a kako se ispostavilo, ujutru ga je Džejmsova devojka, zajedno sa svim sakupljenim smećem, odnela na đubrište.

U 2013. Bitkoin je bio relativno jeftin, ali je tada stopa počeo da raste. Ako su u januaru platili 13 dolara za jedan bitkoin, onda je do decembra cena porasla 60 puta. Po novom kursu, osam hiljada bitkoina vredelo je nekoliko miliona dolara. Bio je to iznos koji je bilo teško zanemariti.

Da bi pronašao odbačeni disk, Hauels otišao do deponije u Njuportu i identifikovao lokaciju gde je mogao biti bačen disk. Dok je to radio, vrednost kriptovalute je nastavila da raste. Sada jedan bitkoin košta skoro 70 hiljada dolara, a sadržaj izgubljenog diska se procenjuje na 556 miliona dolara (61 milijardu dinara).

Hauels je izvršio snimanje deponije iz vazduha i tvrdi da je otkrio površinu od oko 200 kvadratnih metara i dubinu od 15 metara gde se najverovatnije nalazi njegov disk. Potraga bi, procenjuje, trebalo da traje devet do dvanaest meseci.

Hauels je u početku verovao da će, da bi pronašao disk, morati da sortira 300-400 hiljada tona smeća. Sada se nada da je zadatak nekoliko puta jednostavniji, a količina smeća koje treba prosejati nije veća od 100 hiljada tona.

Drugi problem je vezan za oporavak podataka. Pošto pogon stoji na deponiji više od deset godina, ovo može biti netrivijalan zadatak. Kako bi se uverio da još uvek može biti spasen, Hauels se obratio NASA specijalistima. Uveravali su ga da ništa nije nemoguće.

Uspeli su da povrate podatke iz eksplodiranog spejs šatla Kolumbija i ne misle da će oživljavanje odbačenog čvrstog diska biti teže.

Foto: pexels.com

Hauels je želeo da koristi robotske pse da čuva područje tokom iskopavanja. Prema njegovom planu, mehanička ruka koju kontroliše veštačka inteligencija trebalo je da direktno pretura po đubretu. Kada filtrira stavke nalik na disk, ljudi će početi da ih sortiraju.

Godinama je pokušavao da dobije dozvolu Gradskog veća Njuporta za iskopavanje gradske deponije, ali je uvek bio odbijen.

Gradski zvaničnici kažu da bi troškovi iskopavanja, skladištenja i upravljanja otpadom mogli iznositi milione funti. Istovremeno, ne postoji garancija da će disk sa bitkoinima biti pronađen, odnosno da se projekat možda neće isplatiti. Ali postoji velika verovatnoća ozbiljne štete po životnu sredinu.

Čak i kada bismo odobrili njegov zahtev, ostaje pitanje ko će snositi troškove ako se hard disk ne može pronaći ili je oštećen do te mere da se podaci sa njega ne mogu pročitati.

Postoje i pravne poteškoće. Zvaničnici Gradskog veća veruju da Hauels više nije vlasnik diska sa kriptovalutama jer ga je bacio. Hauels, zauzvrat, insistira da je disk bačen bez njegovog znanja ili dozvole, pa se i dalje smatra njegovim vlasništvom.

Kao odgovor na komentare Gradskog veća o troškovima pretrage, Hauels je pronašao investitore - hedž fond koji je spreman da pokrije troškove rada i opreme u zamenu za lavovski deo pronađenih bitkoina. Govorimo o značajnim troškovima: sam skener može koštati do 500 hiljada funti sterlinga (61 milion dinara).

Pored toga, Hauels je obećao da će grad dobiti svoj deo čak i ako propadne. Predložio je da se velika suma novca stavi na depozitni račun kojem bi grad imao pristup ako stvari pođu naopako. Ovi uslovi je trebalo da budu navedeni u ugovoru koji bi pokrivao sve moguće rizike koji su zabrinjavali zvaničnike.

Da bi dokazao savetu da se pretraga može izvršiti u skladu sa ekološkim standardima, Hauels je angažovao pomoć inženjera i stručnjaka za iskopavanje.

Ovo bi trebalo da bude velika i osetljiva pretraga, a ne samo kopanje u zemlji kantom i lopatom. Koristićemo sistem sa više pokretnih traka, rendgenskim uređajima i skenerom veštačke inteligencije koji će prepoznati objekte slične veličine i materijala čvrstom disku

Uprkos tome, gradski zvaničnici i dalje ne žele ništa sa njim. 

- Deset godina smo bili veoma prijateljski i tražili od saveta da nas sasluša, ali oni su previše tvrdoglavi. To je kao da razgovarate sa zidom od cigle -  žali se Hauels.

Foto: Reuters

Početkom 2024. Hauelsovo strpljenje je ponestalo, a on je obavestio gradsko veće da namerava da ode do Višeg suda da traži odštetu za izgubljene bitkoine. Takođe će tražiti zabranu bilo kakvog iskopavanja na deponiji Njuport.

Može se desiti da će hard disk koštati milijardu dolara, a nerad u ovom slučaju predstavlja nesposobnost gradskog veća. Ovo nije problem koji će jednostavno nestati. Veće kaže da je zabrinuto ko će snositi troškove ako disk ne bude vraćen, ali bi sve to bilo deo potpisanog ugovora

Nakon toga se saznalo da se na deponiji pojavila ograda i obezbeđenje koje sprečavaju nastavak potrage.

Mnogi stanovnici Njuporta koje je intervjuisao Dejli mejl saosećaju sa Hauelsom i ne protive se tome da mu se dozvoli da pronađe disk. Što se tiče zaposlenih na deponiji, oni su skeptični. 

- Svi koji ovde rade znaju šta se može zatrpati u đubre ispod brda. Ali problem je u tome što nije jasno odakle početi tražiti. Ova dva mala brda pokrivaju nekoliko hektara. Nikada ga neće pronaći - objasnio je jedan od njih.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.