NATO odustao od Ukrajine! Zapadni vojni savez slavi 75 godina postojanja uz težak poraz

Predlog šefa Alijanse Jensa Stoltenberga da taj vojni blok napravi fond od 100 milijardi evra za oružje Kijevu nije dobro prošao. Većina članica ga ili odbila ili smatra da to nije dobra ideja

Lideri zemalja članica NATO polako ali sigurno odustaju od Ukrajine. Na predlog generalnog sekretara Alijanse Jensa Stoltenberga da taj vojni blok napravi fond od 100 milijardi evra za oružje Kijevu, većina NATO država je to ili odbila ili izrazila sumnju da je to dobra ideja.  

Prevrtali očima

Stoltenberg je na proslavi 75. godišnjice od osnivanja NATO u četvrtak u Briselu predložio formiranje pozamašnog fonda za Ukrajinu, koji bi u narednih pet godina trebalo da obezbedi stabilno snabdevanje oružjem te zemlje u ratu protiv Rusije.

Foto: Reuters

On je na tu "revolucionarnu" ideju došao nakon što su SAD obustavile finansiranje Ukrajine, budući da u Kongresu nije prošao predlog zakona o vojnoj pomoći Kijevu vredan 60 milijardi dolara.

Međutim, većina ministara spoljnih poslova država članica Alijanse okupljenih u Briselu, na Stoltenbergov predlog je, prema pisanju evropskih medija, prevrnula očima. 

Sve članice NATO, naime, već snabdevaju Ukrajinu oružjem kroz druge mehanizme, te dodatna izdvajanja u ovom trenutku nikome od njih ne odgovaraju. Osim toga, taj novi fond dao bi mnogo veću ulogu zapadnom vojnom bloku, koji kao takav dosad nije pružao vojnu pomoć Kijevu, već su to radile njegove članice pojedinačno i, u formalnom smislu, odvojeno od NATO. Zapadne zemlje strahuju da Moskva taj korak ne protumači kao direktan ulazak NATO u rat, a nijedna od 32 članice Alijanse nije spremna na oružani sukob sa Rusijom.

Zato su šefovi diplomatije ili odmah odbili Stoltenbergov predlog ili su zatražili dodatna pojašnjenja i raspravu o tome. 

Foto: Reuters

Tako je belgijska ministarka spoljnih poslova Hadža Labib upozorila da je opasno davati obećanja koja ne mogu biti ispunjena.

Njen češki kolega Jan Lipavski nije kategorički odbio predlog, ali je naveo da mora da čuje detalje, napominjući da treba voditi računa o praktičnosti.

  - Pozdravljamo inicijativu, ali moramo da vidimo praktičnost i detalje - kazao je Lipavski. 
O praktičnosti je pričao i španski ministar spoljnih poslova Hose Manuel Albares Bueno.

- Moramo da izračunamo koliko je Ukrajini potrebno da zadrži svoju demokratiju, suverenitet i teritorijalni integritet. A kada budemo imali tu sumu, moramo da odlučimo na koji način možemo da je dobijemo - naglasio je Albares.

U vezi sa NATO fondom za Ukrajinu skeptična je i Nemačka. Ministarka spoljnih poslova te zemlje Analena Berbok nije u potpunosti saglasna sa novim predlogom, najviše zbog para.

- Finansijsku podršku Ukrajini u sklopu EU pružaju i države članice i zemlje van EU - Velika Britanija, Kanada i SAD. I zato je za nas Evropljane veoma važno da ne dupliramo strukture, već da se što bolje dopunjuju, posebno kad su u pitanju finansijska sredstva - istakla je Berbokova.

Mađarska konkretna

S druge strane, najkonkretnije se Stoltenbergovom predlogu usprotivila Mađarska. Ministar spoljnih poslova te zemlje Peter Sijarto insistirao je na tome da je NATO odbrambeni, a ne napadački blok.

- Mađarska će odbiti svaki predlog koji bi transformisao NATO u ofanzivni savez, jer bi to dovelo do ozbiljne opasnosti od eskalacije sukoba. Ovo nije rat Mađarske, a nije ni rat NATO - kazao je Sijarto. 

Iz očiglednih razloga na kraju skupa u Briselu dogovora o NATO fondu od 100 milijardi evra za Ukrajinu nije bilo, ali je odlučeno da se o tome priča do jula, kad je zakazan godišnji samit Alijanse u Vašingtonu. 

Ukrajina neće u NATO na samitu u julu

Američki državni sekretar Entoni Blinken obećao je na proslavi NATO u Briselu da će Ukrajina definitivno postati članica te Alijanse, ali nije dao vremenski okvir za to. Međutim, "Njujork tajms" piše da se SAD i Nemačka protive tome da Kijev dobije poziv za članstvo na sledećem samitu NATO u julu u Vašingtonu. 

- Zvaničnici u tom vojnom bloku zabrinuti su da bi tako drastičan potez izazvao najveći kopneni rat u Evropi od 1945. godine - navodi list, dodajući da NATO umesto toga traga za nekim prelaznim rešenjem.