Godine mu ništa ne mogu, dobija razarajuću moć! Sve što niste znali o PVO raketnom kompleksu Buk-M3!

Ima li kraja uspešnim мodernizacijama sovjetskih i ruskih PVO raketnih sistema? Kada je počeo razvoj ”Buka (bukve)”, koji je trajao od 1972. do 1977. godine, s tim da su borbena ispitivanja počela 1977. godine, malo njih je slutilo da će ovaj naslednik ”Kuba”, na čijoj osnovi je i urađen, dočekati da bude veoma velika, gotovo neotklonjiva opasnost za sve što leti.

Posvetimo nekoliko redova njegovoj pojavi ”Buk 1”. Kada se pojavio bilo je predviđeno da svaka od pet raketnih baterija puka ”Kub-M3” pored jedne samohodne jedinice za izviđanje i navođenje i četiri samohodna lansera dobije jedan sistem ”9A38” iz porodice ”Buk”.

Tako je za oko 30% veću cenu povećan broj ciljanih kanala sa pet na deset, a broj brobeno spremnih taketa od 60 do 75. Pošto je taj sistem bio pušten u upotrebu 1978. godine kao komplementaran sistemu ”9M38”, prvobitna oznaka bila mu je ”Kub – M4 (”2K12M4”).

Prvi primerci (sa formacijskom oznakom ”9K37- bukva”, NATO kod  SA-11 ”Goodfly”, vrsta insekta) stigli su na borbeno dežurstvo u jedinice 1979. godine. Projektant je bio ”Naučno-istraživački institut mašinogradnje” (”Научно-исследовательский институт приборостроения имени В.В. Тихомирова”) u reonu Žukovski, Moskovska oblast.

Kopnenu verziju rakete projektovao je ОКБ ”Novator” (Опытное конструкторское бюро «Новатор» имени Люльева Л. В.)  u Dolgoprudnom (Moskovska oblast), a brodsku verziju ”Altair” (Морской научно-исследовательский институт радиоэлектроники «Альтаир»), takođe u Moskvi).

Gusenični podvoz konstruisao je zavod u Mitišiju (”Мытищинский машиностроительный завод”), Moskva, a točkaš je proizvod čuvenog ”MZKT” u Minsku. Od tada ne prestaju pažljive i pravovremene modernizacije. Predmet ovog teksta je najnovija, ”Buk-M3”. Na njemu je učinjeno toliko mnogo modernizacija da se može smatrati i novim sistemom. 

Foto: Reuters

Razrada naslednika ”9K317 Бук-M2” (SA-17 ”Grizzly”) započela je pod rukovodstvom E.A. Pigina 2007. godine. ”Buk – M3” sačuvao je osnovnu opštu spoljnu strukturu u odnosu na predhodnika, ali ga je značajno prevazišao po svojim tt karakteristikama, pre svega kompletnom digitalizacijom svih vitalnih sistema.

Vođena raketa ”9M317M” je unifikovana s raketom morskog kompleksa ”Štilj – povetarac”. Serijska proizvodnja teče u ”Mehaničkom zavodu” u Uljansku. Sistem je pažljivo projektovan i testiran, jer se već tada znalo da će se njegovi protivnici kretati od minimalnih do maksimalnih visina i brzina, a posebna pažnja je obraćena na BPL.

Stoga je ostavljena mogućnost modularne nadogradnje kako bi ”Buk” štitio najpre sebe, a zatim i druge. Pojavile su se karakteristike do tada nedohvatne kod sistema te kategorije. Sistem srednjeg dometa (kako je zvanično klasifikovan) postiže domete koji su nekada bili rezervisani za najreprezentativnije PVO sisteme. Već 2015. godine pokazalo se da raketa može biti lansirana u svim kursevima, kako iz vertikalnog položaja, tako i iz nagnutog kontejnera. 

Posle državnih ispitivanja prvi divizion uveden je u naoružanje 24. oktobra 2016. godine. Pre toga je prikazan na zatvorenom delu Međunarodnog vojno-tehničkog foruma ”Armija -2016” u Kubinki. 

Sistem se sastoji od sledećih osnovnih sklopova:

Punkt borbene kontrole i upravljanja (PBU) ”9S510M” (komandno vozilo). 
Radar za otkrivanje ciljeva ”9S18M3”.
Do šest samohodnih borbenih vozila (SOU- самоходных огневых установок) ”9A317M” osnaženih po potrebi radarom  za ”osvetljenje” i navođenje u bilo kojoj kombinaciji.
Dо 12 lansirnih rampi (PU) ”9A3216M”.
Transportno-dopunjavajuća vozila (TZM) ”9T243M”. Vozila proizvodi AO ”Start” nazvano u čast A. I . Jaskina u Sankt Peterburgu.  Svako lansirno vozilo ”9A317M” može da ponese još jedan jedan lanser ”9A326M”,kao i dva lansera ”9A316M”. 

Kada uporedimo ”Buk-M2” sa ”Bukom-M3” možemo lako primetiti da su svojstva modernizovanog modela jedan i po put povećana: borbeni komplet, zona uništenja cilja, količina istovremeno gađanih ciljeva. Povećana otpornost na smetnje odnosno entropiju, žilavost kompleksa i svakodnevne eksploatacione karakteristike takođe su u tom rangu povećane. Kada je u punom borbenom sastavu (tri kompleksa lansirnih vozila), on može da istovremeno gađa do 36 ciljeva koji dolaze iz bilo kog pravca.