NATO nišani Kinu?! Zapad izneo šokantne tvrdnje, Peking ima posebnu moć - hoće da nas nadjača! A Rusija?! Rusija ima posebnu ulogu!

Pre samo nekoliko godina, zvanični Peking je imao nisku poziciju kada su u pitanju prioriteti bezbednosnog programa NATO-a.

S druge strane, Kina je NATO alijansu doživljavala kao organizaciju čije su aktivnosti bile dominantno usmerene na severnoatlantski region. Iako su odnosi između dve strane bili uzdržani i prilično hladni, oni su uključivali redovne konsultacije, pa čak i ograničenu saradnju o zajedničkim pretnjama kao što su međunarodni terorizam i piraterija. Međutim, uporedo sa zaoštravanjem konkurencije između SAD i Kine, zvanični Peking se polako pojavljuje na dnevnom redu NATO-a.

Definisanje Kine kao "sistemskog izazova"

Dokument Strateškog koncepta NATO 2022, koji su usvojili najviši zvaničnici država članica i vlada NATO-a na samitu održanom u Madridu 29. juna 2022, definisao je Kinu kao „sistemski izazov evroatlantskoj bezbednosti”. S tim u vezi, države članice su se obavezale da će raditi na „trajnoj sposobnosti NATO-a koja bi garantovala odbranu i bezbednost saveznika od taktika prinude i napora Kine da podeli Alijansu“.

U dokumentu se takođe navodi da kineske zlonamerne hibridne i sajber operacije, konfrontirajuća retorika i dezinformacije ciljaju na saveznike NATO-a.

- Kina nastoji da kontroliše ključne tehnologije i industrijske sektore, kritičnu infrastrukturu i strateške materijale i lance snabdevanja. Saveznici u NATO-u veruju da Kinezi koriste svoju ekonomsku moć da bi stvorili strateške zavisnosti, ojačali svoj uticaj i podrili međunarodni poredak zasnovan na pravilima, uključujući svemir, sajber i pomorski domen. 

Ono što je posebno istaknuto u dokumentu je „produbljivanje strateškog partnerstva Kine i Ruske Federacije i njihovi pokušaji da potkopaju aktuelni međunarodni poredak, koji je u suprotnosti sa osnovnim evroatlantskim vrednostima i interesima“.

NATO akcije u skladu sa definisanom agendom

U skladu sa definisanom madridskom agendom, NATO je napravio oštar zaokret ka azijsko-pacifičkom regionu i ulozi Kine u njemu. Pre svega, odlučeno je da najviši zvaničnici „azijsko-pacifičke četvorke” ili saveznika AP4 koje čine Australija, Japan, Južna Koreja i Novi Zeland redovno prisustvuju njegovim sastancima na vrhu. Iako NATO stalno ističe da ne planira da širi svoj mandat na azijsko-pacifički region, saradnja Alijanse i AP4 je sve snažnija i razvija se u brojnim domenima. I ne samo to. Pozdravljaju ga i druge pacifičke zemlje koje se osećaju ugroženo agresivnim akcijama Kine.

Foto: printscreen youtube

Iako bi pravno i politički bilo više nego kontroverzno pozvati azijske zemlje u NATO ili proširiti svoje bezbednosne garancije u regionu, neki posmatrači smatraju da bi Alijansa u budućnosti ipak morala da razmišlja o ažuriranju svog mandata kao odgovoru na globalne izazove. konkurencije u dvadeset prvom veku.

Korišćenje starih i formiranje novog bloka

U suprotstavljanju rastućem kineskom uticaju u azijsko-pacifičkom regionu, NATO se oslanjao na korišćenje potencijala ranije formiranih savezničkih blokova koji uključuju AUKUS i Kvad. Prvi je trilateralni bezbednosni savez između Australije, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Država zaključen 15. septembra 2021. godine, a drugi je strateški bezbednosni dijalog između Australije, Indije, Japana i Sjedinjenih Država koji se vodi od 2007. godine. Paralelno sa dijalogom zemalja članica, izvedene su zajedničke vojne vežbe neviđenih razmera pod nazivom Vežba Malabar. Posmatrači su utvrdili ovaj diplomatski i vojni aranžman kao odgovor na povećanu ekonomsku i vojnu moć Kine.

Novoosnovani Blok Skvad ima za cilj da integriše Filipine u gorepomenute strukture. Naime, ovaj blok bi mogao da omogući Filipinima da iskoriste vojni potencijal Australije, Japana i SAD za konfrontaciju sa Kinom. Očekuje se da će nova alijansa preduzeti više pomorskih vežbi i pružiti veću bezbednosnu pomoć Filipinima u njihovim teritorijalnim pretenzijama na Južno kinesko more. Odred bi zapravo dopunio Kuad i doveo do „svestranije raspodele vojnog osoblja“, gde se dele odgovornosti. Pozicioniranje Kine

U kineskom hijerarhijskom pogledu na svet, zvanični Vašington je zapravo centar moći koji kontroliše planove partnera i snažno utiče na njihove spoljnopolitičke odluke. Kinezi veruju da Sjedinjene Države „guraju“ saveznike da se povinuju i pridruže njihovim ekonomskim ili tehnološkim agendama, a u pogledu bezbednosti, oni bi na kraju mogli da završe kao zastupnici u ratovima protiv američkih neprijatelja. Shodno tome, Kina ne vidi NATO kao autonomni entitet, već samo kao oruđe Sjedinjenih Država za održavanje svoje hegemonističke pozicije u međunarodnim odnosima.

Takođe, Peking smatra da SAD koriste zamah dobijen mobilizacijom Zapada u obračunu sa Putinom kako bi Kinu predstavile kao strateškog protivnika i preusmerile pažnju NATO-a na Aziju i Pacifik. Prema analizama kineskih posmatrača, Vašington želi da kontroliše oba kraja evroazijskog kontinenta, a NATO služi kao odlično oruđe za ujedinjenje evropskih i pacifičkih saveznika u zajednički strateški blok.

Koji su izazovi sa kojima se Peking suočava?

U ovom trenutku, Kinezi ne vide NATO kao direktnu vojnu pretnju za njih, niti vide da se Alijansa brzo približava njihovom susedstvu. Ali Kina procenjuje da Sjedinjene Države imaju značajan potencijal da izvrše politički i ekonomski pritisak na njih. Ne samo da se antikineska politika u samim SAD uzima kao dokaz, već i brzo usvajanje odgovarajućih politika od strane američkih saveznika. Naravno, govorimo o ograničenjima izvoza osetljivih tehnologija u Kinu, zabrani Huaveja i razmatranju zabrane TikTok-a.

Nadalje, kineski stratezi procenjuju da bi u nepredviđenoj situaciji na Tajvanu SAD verovatno vrlo lako okupile koaliciju svojih NATO saveznika da uvedu ekonomske sankcije, obezbede oružje ili čak učestvuju u vojnim operacijama, uprkos zakonskim ograničenjima Alijanse. Pored malih pomorskih vežbi NATO-a i Japana, Kina je zabrinuta i zbog brzog razvoja saradnje NATO-a – AP4 u razmeni obaveštajnih podataka i sajber i svemirskoj odbrani.

Nova militarizacija Japana

Na širem planu, kineski zvaničnici, kao i spoljni bezbednosni posmatrači, ističu opasnost od NATO ili američkih agendi dublje vojno-tehnološke saradnje između evropskih i pacifičkih saveznika. U tom kontekstu, smatraju da se saradnja NATO-a i Ukrajine može iskoristiti kao odličan izgovor za remilitarizaciju Japana. NATO ne samo da se nije protivio, već je apsolutno podržao nedavno jačanje japanske vojske i njenu rastuću ulogu u pacifičkim bezbednosnim strukturama. Japan obnavlja svoju vojnu moć uz bezrezervnu pomoć NATO-a je nešto što Kina ne želi da vidi ili prihvati.

Procena postojećeg stanja i razvoj situacije u perspektivi

Kineski analitičari smatraju da Bela kuća u budućnosti ima kapacitet, kao što je gurnula NATO u interesnu sferu Rusije i izazvala rat u Ukrajini, da preduzme iste korake u Aziji sa sličnim pogubnim posledicama. Međutim, ističu i da ima još mnogo prepreka za realizaciju ovog plana. Pre svega, resursi NATO-a su ograničeni zato što rat koji je u toku u Ukrajini neizbežno ima prvi prioritet.

Štaviše, globalna zabrinutost NATO-a u oblastima kao što su terorizam, klimatske promene i sloboda plovidbe neće iznenada nestati. Po njihovom mišljenju, iako NATO više nije „klinički mrtav“, azijsko-pacifički region će bar za sada ostati van njegove pune pažnje. S druge strane, čak i ako je na površini ujedinjen, NATO ima mnogo unutrašnjih podela kada je u pitanju politika prema Istoku. U ovom kontekstu, Francuska se ističe, jer nastavlja da poziva na evropsku stratešku autonomiju i deluje kao prepreka širenju NATO-a u Aziju i Pacifik.

Kina štiti svoje interese

U pokušaju da zaštiti svoje ciljeve i interese, Kina je izabrala nekoliko pravaca delovanja, tvrde Zapadni mediji, ali se mnogi analitičari sa tim ne slažu!

Pre svega, kako kažu, Kina je odgovorila na definiciju sopstvene politike kao „sistemskog izazova evroatlantskoj bezbednosti” opisujući sam NATO kao „sistemski izazov globalnoj bezbednosti”, a SAD kao bezobzirnog hegemona, nezainteresovanog za prosperitet saveznika sve dok mu je zagarantovana globalna dominacija.

S druge strane, koristila je svaku priliku da istakne svoju nezavisnu i miroljubivu spoljnu politiku i činjenicu da nikada nije izvršila invaziju na drugu zemlju niti se mešala u unutrašnje stvari drugih zemalja. Takođe, u međunarodnim odnosima nije koristila jednostrane sankcije ili ekonomsku prinudu, jasno aludirajući na politiku SAD. Na kraju krajeva, prema zvaničnicima kineskog ministarstva spoljnih poslova, Kina je uvek podržavala „međunarodni sistem usredsređen na Ujedinjene nacije, međunarodni poredak zasnovan na međunarodnom pravu i osnovne norme međunarodnih odnosa zasnovane na ciljevima i principima Povelje UN“.