SAD ili BRIKS, Evropa će na kraju morati da bira! Velika analiza otkriva šta sledi kada Vašington izgubi moć, a hoće!

Nakon formiranja BRIKS-a i Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS), Vašington je podigao profil NATO-a na Pacifiku i na sve načine pokušao da "obuzda" svoje protivnike - Kinu, Rusiju, Iran i Severnu Koreju - kako bi odbranio hegemonističku poziciju Amerike, piše profesor Dmitrij Trenin, saradnik Ruskog saveta za međunarodne poslove.

Za razliku od američkih saveza na Pacifiku, ni u BRIKS-u ni u ŠOS-u ne dominira jedna sila, niti tandem/trijumvirat zemalja, već njihovu "diplomatsku kulturu" karakteriše suverena jednakost, dijalog, poštovanje nacionalnih interesa i civilizacijskih vrednosti i konsenzus.

Ni BRIKS ni ŠOS nisu otvoreno antiamerički ili antizapadni: njihov glavni fokus je unutrašnji, a ne spoljašnji. Naravno, Rusija, Kina, Indija, Iran i drugi insistiraju na poslovanju bez spoljnog mešanja. Oni ne žele da dominiraju Evroazijom: oni tamo žive, to je njihov dom – za razliku od uvek nemirne "neophodne nacije" hiljadama milja daleko, navodi profesor.

U Ukrajini je glavno pitanje za Rusiju bila nacionalna bezbednost, a ne neko "uskrsnuće imperije"; na Tajvanu, Peking je zagovarao nacionalno ujedinjenje na verziji hongkonškog modela, što je opet daleko od imperijalnog dizajna.

Ipak, Amerikanci imaju dobar razlog da se plaše da će Rusija prevladati u Ukrajini. Poraz će zadati težak udarac njihovoj liderskoj poziciji unutar zapadnog bloka, kao i njihovoj hegemonističkoj ulozi drugde u svetu. 

Sa druge strane, zemlje Evroazije nemaju čega da se plaše kad Rusija ostvari svoje ciljeve u Ukrajini, tvrdi Trenin. Novi zajednički bezbednosni prostor u okviru ŠOS-a učiniće kontinent – minus zapadnu Evropu, za sada – daleko stabilnijim, bilo u smislu strateške stabilnosti u odnosima velikih sila, regionalnim bezbednosnim sistemima ili opasnosti od terorizma.

Novi finansijski aranžmani unutar BRIKS grupe učiniće bezbednije transakcije bez dolara među članicama; nova logistika širom Evroazije može da obezbedi bolju povezanost unutar najvećeg i najraznovrsnijeg kontinenta na svetu.

Na kraju, zemlje zapadne Evrope moraće da naprave izbor između ostanka u američkoj orbiti dok se američka moć smanjuje, ili posezanja na istok do ogromnog i živog novog sveta u susedstvu.