Pobuna u Evropi je u toku, šef britanske MI6 jasan - Zapad se ubrzano približava kolapsu, a spasa nema!

Već neko vreme Evropa i SAD prolaze kroz period revolucija i građanskih ratova, a takvi sukobi, koji imaju tendenciju da se protežu na duže istorijske periode, deo su intenzivnog kulturnog rata, piše diplomata i bivši britanski obaveštajac iz MI6 Alister Kruk za portal "Fond strateške kulture".

U Evropi je počela pobuna onih koji ne žele da napuste tradicionalne moralne vrednosti i onih koji nisu spremni da se potčine opresivnom neliberalnom poretku, koji se predstavlja kao liberalan.  

Rezultati izbora za Evropski parlament mogu se smatrati prvim alarmantim znakom koji ukazuje na značajnu promenu, smatra Kruk. U Britaniji i Francuskoj su zakazani prevremeni izbori, a Nemačka, kao i veliki deo Evrope, nalazi se u dubokim političkim previranjima.

Ipak, ne treba gajiti iluzije, upozorava Kruk. Surova realnost je da zapadne strukture moći još kontrolišu bogatstva, ključne društvene institucije i poluge prinude. Svejedno, Zapad se ubrzano približava moralnom, političkom i finansijskom kolapsu, što donosi geopolitiku visokog rizika.

Američke strukture moći su duboko obeshrabrene zbog ishoda evropskih izbora. Šta ova evropska pobuna znači za američki establišment i za administraciju Džozefa Bajdena, pita se britanski obaveštajac.

Već postoji vojna eskalacija u Ukrajini, koju predvode SAD. Pravi cilj ove eskalacije je da isprovocira Rusiju na vojni odgovor. Izgleda da američki jastrebovi putem stalne eskalacije nastoje da steknu prednost nad Moskvom i da zapadne elite ne veruju u sve oštrija upozorenja koja stižu iz Rusije.

Kolaps Ukrajine, otvaranje tajvanskog fronta

Stalne provokacije Moskve će verovatno poslužiti kao izgovor za odlaganje predsedničkih izbora u SAD.

Ostvarenje ovih planova očigledno zavisi od toga koliko brzo će Ukrajina doživeti vojni i politički kolaps. Ukoliko se kolaps Ukrajine dogodi ranije nego što se očekuje, predviđa Kruk, Vašington će se usmeriti ka "tajvanskom frontu", koji se već priprema.

Foto: Reuters/Fotoilustracija

Pobuna u Evropi je posledica činjenice da zapadna vladajuća struktura nije nikakav liberalni projekat, već neliberalni sistem kontrole (menadžerska tehnokratija), koji se lažno predstavlja kao liberalizam.

Prirodno, mnogi Evropljani se danas osećaju potpuno otuđenim od establišmenta. Ima mnogo razloga za to: pitanje Ukrajine, imigracija, pad životnog standarda...

Sada se ispostavlja se da je uverenje da je ovaj poredak liberalan obična iluzija.

Tačnije je da ga zovemo kvazitotalitarizmom, sa sistemima kontrole, cenzurom, sa tehnokratijom, karantinom ili klimatskih vanrednim situacijama.

Kada je tradicionalni liberalizam postao neliberalan, pita se Kruk. Ključni preokret dogodio se 1970-ih, kada je američki jastreb Zbignjev Bžežinski objavio knjigu "Između dva doba: uloga Amerike u tehnotronskom dobu", u kojoj je zapisao: "Tehnotronička era uključuje postepenu pojavu sve više kontrolisanog društva. U takvom društvu, dominira elita koja više nije vezana za tradiciju ili nacionalne vrednosti."

U zapadnom društvu, kako je pisao Bžežinski, "međunarodne banke i multinacionalne korporacije planiraju u terminima koji daleko nadmašuju politički koncept nacionalne države."

Zapadni zaokret ka totalitarizmu

Tako je nastao "američki vek", koji se zasnivao na kontroli naftnih resursa i hegemoniji dolara. Ovome su kasnije dodati još elementi, kao što su ograničavanje rasta, iscrpljivanje energetskih resursa i globalno zagrevanje.

To je predstavljalo zapadni zaokret ka totalitarizmu, čije je tajno srce predstavljala Trilateralna komisija, iza koje je stajao Dejvid Rokfeler, a to je put koji je dalje vodio ka Davosu i Klausu Švabu.

Kako je 1977. zapisao istraživač Kreg Karpel: "Vlada SAD se pretvorila u privatnu organizaciju, koja je SAD potčinila interesima multinacionalnih banaka i korporacija", a to je brzo metastaziralo u Evropi.

Sada se u Evropi suočavamo sa pravom pobunom protiv američke oligarhije, tvrdi britanski diplomata. Teoretičar Karl Polanji je govorio o tradicionalnom mestu ekonomije u evropskom društvu. Za njega je vera u tržište koje sve reguliše raskid sa ljudskom istorijom. Do tada je ekonomija bila podređena politici, običajima, religiji i društvenim odnosima.

Foto: Tanjug/AP

Nova paradigma je značila slabljenje društvenih odnosa, atomizaciju pojedinca i odsustvo egzistenijalnog smisla. Mnogi Evropljani to sada dobro razumeju.

Trenutno, nezadovoljstvo izbija svuda u Evropi. Ne postoji način da se ovaj sukob naroda i vladajućih elita okonča kompromisom. Vladajući slojevi će ili nastaviti da dominiraju, ili će u tom sukobu izgubiti sve. Građani za elite postaju opasna pretnja.

Kako međunarodni poredak počinje da se ruši, zaključuje Kruk, elite u SAD će postajati sve beskompromisnije.