Teheranu stigli izborni rezultati! U toku je politička borba u Iranu, ko će zameniti Raisija?

Vanredni predsednički izbori u Iranu idu u drugi krug sledeće nedelje nakon što su Masud Pezeškijan i tvrdolinijaš Said Džalili izbili na vrh, ali nisu uspeli da obezbede većinu, uz rekordno nisku izlaznost.

 

- Samo 40 odsto od više od 61 miliona Iranaca sa pravom glasa je glasalo - saopštilo je u subotu Ministarstvo unutrašnjih poslova, što je novi minimum na predsedničkim izborima od revolucije u zemlji 1979. godine.

Konačni brojevi iz izbornog štaba u ministarstvu pokazali su da je umereni Pezeškijan, dobio više od 10,41 miliona glasova od ukupno više od 24,5 miliona prebrojanih listića, a iza njega je bivši nuklearni pregovarač Said Džalili sa 9,47 miliona glasova.

Ovo je tek drugi put od revolucije 1979. da su predsednički izbori otišli ​​u drugi krug.

Foto: EPA

Preliminarni rezultati kandidata

Konzervativni predsednik parlamenta Mohamed Bager Galibaf, sa 3,38 miliona glasova, i konzervativni islamski lider Mostafa Purmohamadi, sa 206.397 glasova, ispali su iz trke.

Druga dva kandidata, gradonačelnik Teherana Alireza Zakani i vladin zvaničnik Amir-Hosein Gazizade Hašemi, odustali su.

Galibaf, Zakani i Gazizadeh pozvali su svoje pristalice da glasaju za Džalilija u drugom krugu sledećeg petka kako bi obezbedili pobedu „revolucionom frontu“.

Prevremeni izbori održani u petak održali su se u okviru 50-dnevnog ustavnog mandata za izbor novog predsednika nakon što su Ebrahim Raisi i još sedam, uključujući ministra inostranih poslova Hoseina Amirabdolahijana, poginuli u padu helikoptera 19. maja.

Kao i na svim velikim izborima u protekle četiri godine, glasanje u petak je pokazalo nizak odziv, ali je konačan broj bio mnogo manji od 45-53 procenta koji su sugerisali ankete.

Foto: EPA

Šta kaže struka?

Hamid Reza Gholamzadeh, iranski stručnjak za spoljnu politiku, pripisao je nisku izlaznost, kako je rekao, neuspehu reformističkog tabora da aktivira sektor biračkog tela koji obično glasa za njega i podstiče učešće.

- Uprkos odobravanju reformista teške kategorije kao što su bivši predsednik Mohamed Hatami i Hasan Rohani, Pezeškijan „nije uspeo da probudi onaj deo društva koji je obično kada imamo izlaznost iznad 50 odsto – to obično dolazi sa reformističke strane - rekao je Gholamzadeh za Al Jazeera.

Džalili, viši član Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, obećao je da će inflaciju smanjiti na jednocifrenu i podstaći ekonomski rast na neverovatnih 8 odsto, zajedno sa borbom protiv korupcije i lošeg upravljanja.

Zalaže se za oštriji stav prema Zapadu i njegovim saveznicima.

Pezeškijan je bio jedini umereni od šest ljudi koje je odobrio Savet staratelja, ustavno telo koje proverava sve kandidate.

Njegovi pristalice nisu ga predstavili kao čudotvorca, već kao budućeg predsednika koji bi mogao da poboljša stvari, dok bi tvrdnja da bi pobeda Džalilija bila znak velikog nazadovanja.

Foto: EPA

Optužbe i kontroverze

Džalilijevo ime je povezano sa višegodišnjim nuklearnim pregovorima krajem 2000-ih i početkom 2010-ih koji su na kraju doveli do izolacije Irana na globalnoj sceni i uvođenja sankcija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Ovaj tvrdolinijaški političar, koji pokušava da postane predsednik više od decenije, krivi tabor koji podržava Pezeškijana za kompromitovanje nuklearnog programa zemlje u okviru značajnog sporazuma potpisanog 2015. godine, koji je tadašnji predsednik SAD Donald Tramp odbio 2018. godine.

Foto: EPA

Optužujući svog protivnika za neefikasnost, Džalili i drugi konzervativci tvrde da bi pobeda Pezeškija označila samo treću administraciju bivšeg centrističkog predsednika Hasana Rohanija.

Dva pripadnika bezbednosnih snaga ubijena su u napadu na njihovo vozilo koje je nosilo glasačke kutije u južnoj provinciji Sistan-Belučestan po završetku glasanja. Kako javljaju državni mediji, naoružani napadači su gađali automobil koji je vraćao kutije lokalnom guverneru.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.