Kako je "momak koji nikad neće biti za Trampa" postao njegov potpredsednik?

Google je u ponedeljak širom sveta zabeležio rekordno pretraživanje imena „J. D. Vance“, na raznim jezicima, posle objave Donalda Trampa da će upravo ovaj senator iz Ohaja biti potpredsednički kandidat Republikanaca na predstojećim izborima. Ovakav Donaldov izbor može se smatrati neočekivanim, kontroverznim, ali i sasvim logičnim i pragmatičnim potezom. Vens (39) je je nekad bio oštar kritičar bivšeg predsednika, ali je zato u poslednje vreme poznat kao mlada zvezda Republikanske partije i jedan od najvernijih saveznika Trampa.

Šta ovaj izbor znači za Trampove šanse na predstojećim izborima? Mnogi su odmah potrčali da kažu kako je reč o udarcu umerenijem delu GOP-a (Grand Old Party), koji je tražio od Donalda da za tzv. Running Mate-a (ko-kandidata, osobu koja će preuzeti funkciju potpredsednika u slučaju pobede) izabere nekog umerenijeg, osobu koja će da privuče glasače različitih rasa, osobu koja će da koristi umereniji jezik i da bude prihvatljivija umerenim i neodlučnim glasačima. Tačnije, tražili su čoveka koji može naterati nekoliko hiljada ili desetina hiljada razočaranih demokratskih glasača da „zažmure“ na Trampa i glasaju za čoveka koji je prihvatljiv njihovom vrednosnom sistemu.  

Nakon objavljivanja kandidature, mnogi u političkom američkom establišmentu smatraju da je Tramp izabrao samog sebe, dok su drugi mišljenja da je ovim potezom „izabrao i naslednika“. Izabrao je MAGA kandidata, i tako, na prvi pogled, zatvorio vrata mnogim glasovima koji bi mu možda bili pristupačniji nekim umerenijim izborom. Zato su se mnogi zapitali baš ovim rečima: ,,Zašto Tramp pravi ovu glupost? Zašto sam sebi „otkida“ potencijalne glasače?“.

Pragmatičan potez vođen matematikom

Odgovor je prilično jednostavan: Tramp ne pravi gluposti. Kao neko ko je u biznisu već više od pola veka, Tramp je dobro izračunao šta mu se isplati, a šta ne. Za njega Vens nije nikakav emotivni izbor ili dorijangrejovski pogled u ogledalo, nego samo „suva“ brojka, i način da pobedi na izborima koristeći svaki glasački resurs koji mu je dostupan.

Neki kažu da je atentat odigrao veliku ulogu u Trampovom izboru. Jer da je metak otišao koji milimetar na stranu, Trampa više ne bi bilo, i ta slika i mogućnost je sad bolno ucrtana u mozgove svih Amerikanaca, pogotovo glasača MAGA pokreta i Republikanske partije.

Vens, naime, vuče poreklo iz „pojasa rđe“ – predela Amerike nazvanog po zarđaloj mašineriji koja je nekad bila deo sad ugašenih fabrika – (deo ovog pojasa je u Ohaju, državi koju Vens zastupa u Senatu), a upravo ovaj deo srednjezapadne Amerike a) ima ključne države Pensilvaniju, Mičigen i Viskonsin, i b) pun je razočaranih ljudi koji jedva čekaju da vide „nekog svog“, ko ih razume i podržava na čelu (ili blizu čela) SAD. Pogotovo ako taj neko ima patriotski pedigre vredan svakog poštovanja, kao što je to slučaj sa Vensom koji je služio u Marincima, najelitnijem delu američke vojske.

Tramp ne krije ovo, zbog čega je u objavi Vensove kandidature napisao: ,,On će biti jako fokusiran na ljude za koje se tako briljantno borio – američke radnike i farmere u Pensilvaniji, Mičigenu, Viskonsinu, Ohaju, Minesoti, i dalje…“ Kockice se slažu? Šta sad kažu oni koji misle da je ,,Tramp reagovao emotivno na atentat i izabrao sebi „naslednika“, umesto da napravi racionalan izbor sa umerenijim kandidatom“?

Ali ako neko misli da su oni potpuno promašili poentu — nisu. Tramp je ovim potezom zaista obezbedio dupli oportunitet. Pored kandidata koji cilja tačno na države koje su mu potrebne da bi u novembru ušao u Belu kuću, on sebi možda zaista i jeste odabrao naslednika, čoveka koji će da sprovodi MAGA agendu i posle Trampovog političkog penzionisanja.

Berni Moreno, kandidat za senatora u Vensovom Ohaju, rekao je možda i ključne reči kad se radi o identifikaciji Trampov(sk)ih glasača sa „novim Trampom“: ,,On zna kako je živeti u siromaštvu, i biti zaboravljen od strane političara u Vašingtonu“. Morenova formula je jednostavna: reprodukovati ono što je dobilo Trampu izbore pre osam godina, i sipati malo tog eliksira u čašu potpredsedničkog kandidata. Svi se sećamo kako je Tramp faktički dobio izbore u momentu kad je ispred Hilari Klinton saopštio da je „poreski sistem namešten, i da to zna jer ga i sam koristi, ali da ga Hilari nikad neće promeniti, jer to odgovara njenim prijateljima i finansijerima iz Vašingtona“. Ova politička poruka počela je svoj život pre 8 godina i ušla duboko u uši svih Amerikanaca koji ne podnose da ih političari prave ludima, i Moreno je zato igrao na sigurno, ponavljajući poruku koja je bila tako efikasna.

Vens je po svemu otelotvorenje američkog sna: potpuni autsajder, odbačen od strane svih, bez šanse za uspeh, potcenjen, ali neko ko se borio (u Iraku, pod američkom zastavom), i izborio za sve što ima.

Neki kažu da je atentat odigrao veliku ulogu u Trampovom izboru. Jer da je metak otišao koji milimetar na stranu, Trampa više ne bi bilo, i ta slika i mogućnost je sad bolno ucrtana u mozgove svih Amerikanaca, pogotovo glasača MAGA pokreta i Republikanske partije. Možda je zato i izabran „Tramp umesto Trampa“, 39-godišnjak koji deli glavne MAGA stavove, ima energiju koja podseća na original, i spreman je da koliko sutra (u slučaju da se Trampu nešto desi) preuzme vođenje države na način koji podrazumeva kontinuitet onoga za šta su ljudi glasali.

Vensov život – siromaštvo i zlostavljanje

Vens je u Americi postao poznat pre 8 godina, kad je izdao knjigu „Brđanska elegija“, o svom (teškom) odrastanju u Apalačkim planinama. Vensovi roditelji su se razveli kad je bio još beba, usvojio ga je treći muž njegove majke, a detinjstvo su mu obeležili siromaštvo i zlostavljanje, kao i slike majke koja je bila zavisnik od narkotika. Njega i sestru gajili su uglavnom baba i deda Džejms i Boni Vens. Vens je uspeo da pobedi sve ovo, da završi srednju školu, prijavi se u Marince, učestvuje u Ratu u Iraku, pa čak i da diplomira na Državnom Univerzitetu Ohaja 2009. godine (političke nauke i filozofija) — zvuči impresivno i kao naručeno za ljude čiji glas se privlači patriotizmom.

Ipak, Vens je u drugoj polovini prošle decenije, osim po knjizi, postao poznat i po svom izrazitom „anti-Trampovskom“ stavu. Poredio je oduševljenje republikanskih glasača Trampom sa zavisnošću od heroina, pitao se „da li je Tramp američki Hitler“, nazivao ga idiotom, a za sebe je rekao da je „čovek koji nikad nije za Trampa“. Posle izbora 2016. godine izjavio je da nije glasao za Trampa, kandidata sopstvene stranke.

Ukratko, on je po svemu otelotvorenje američkog sna: potpuni autsajder, odbačen od strane svih, bez šanse za uspeh, potcenjen, ali neko ko se borio (u Iraku, pod američkom zastavom), i izborio za sve što ima. To je čovek koji priča ono što misli, nije ga sramota ni da promeni stav kad shvati da nije u pravu. Neki bi ovo sve nazvali patetikom, neki savršenim političkim marketingom, ali verovatno je istina da je ovde reč o podudaranju nečije biografije sa željama američkih glasača.

Kao neko ko je u biznisu već više od pola veka, Tramp je dobro izračunao šta mu se isplati, a šta ne. Za njega Vens nije nikakav emotivni izbor ili dorijangrejovski pogled u ogledalo, nego samo „suva“ brojka, i način da pobedi na izborima koristeći svaki glasački resurs koji mu je dostupan.

Da li je Vens znao ili dobio signal da će biti potpredsednički kandidat? Verovatno nije, ali se svakako potrudio da u poslednjim mesecima pomogne sebi kad je reč o nominaciji. Prepoznao je da je njegov stav o abortusu prilično radikalan za mnoge koji bi možda inače glasali za njega i Trampa, pa je pokušao da ga ublaži: dok je 2023. abortus nazivao „ubistvom“, sada je oktavu snizio i pohvalio Trampovu platformu da se odluka o abortusu ostavi pojedinačnim državama. 

Posle žestokih kritika Trampove politike, Vens je uspeo čak i da „uđe“ u porodicu Tramp: jedan je od najbližih prijatelja Donalda Trampa Juniora, koji je posle objave da će Vens biti kandidat za potpredsednika napisao da je ,,Vens neverovatna osoba koja će pomoći da se zemlja ujedini“. Sve ovo, ipak su predikcije, a realnost ćemo saznati posle izbora u najmoćnijoj državi sveta, u novembru 2024.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.