Gori Venecuela, scenario Majdana spremljen i za Madura?! Haos na ulicama, opozicija ima moćno oružje u rukama! (VIDEO)

Nakon predsedničkih izbora u Venecueli na kojima je pobedio aktuelni predsednik Nikolas Maduro, zemlju su zahvatili protesti. U Karakasu i drugim gradovima su počeli sukobi policije i demonstranata. Opozicija neće uspeti da izazove političku krizu u Venecueli, poručio je Maduro u obraćanju naciji.

„Da li su ovo ljudi koji će upravljati Venecuelom? Žele da dođu na vlast i zauzmu položaj, da bi pokrenuli građanski rat. Krize služe za rast. Žele da stvore političku krizu – nisu uspeli i neće uspeti. Neće uspeti akti nasilja i fašizma. Pobedićemo“, napisao je Maduro na društvenim mrežama i objavio video snimke i fotografije nereda u zemlji.

Venecuelanski lider je uporedio proteste u zemlji sa obojenim revolucijama.

„Tipičan primer obojenih revolucija u svetu koje promovišu gringosi (Amerikanci)“, prokomentarisao je on.

Predsednik je saopštio da će u utorak biti održan zajednički sastanak državnog saveta i saveta za nacionalnu bezbednost kako bi se isplanirao veliki dijalog o pet tema - ekonomskim, društvenim, kulturnim, duhovnim i političkim. Pozvana je cela Venecuela, dodao je Maduro.

"Snimci koje su snimili lokalni mediji pokazuju da je u Venecueli, po svemu sudeći, pokušaj "klasičnog Majdana" ili obojene revolucije - čuje se pucnjava, gore zgrade i masovno se ruše statue bivšeg predsednika Uga Čaveza", ocenjuje ruska TV Carigrad.

 

 

Opozicija nije zvanično priznala rezultate izbora i imenovala je protivkandidata Nikolasa Madura Edmunda Gonzalesa Urutiju za novoizabranog predsednika. Protesti pristalica Gonzalesa brzo su prerasli u nasilne - demonstranti su počeli da pale gume i smeće u centru grada i gađaju policiju kamenicama i molotovljevim koktelima. 

U Karakasu i Marakaju policija je ispalila suzavac, a demonstranti su blokirali deo autoputa u Barkisimetu. 

Prema rečima jednog od opozicionih lidera Marije Korine Mačado, ponovno prebrojavanje glasova, koje sprovode samostalno, navodno pokazuje sigurnu pobedu Gonzalesa. Ona tvrdi da je Gonzales dobio 6,27 miliona glasova, a Maduro samo 2,75 miliona.

 

 

Po mišljenju politikologa i publiciste, kolumniste Cargrada Igora Pšeničnikova, situacija koja se razvijala u Venecueli posle izbora bila je prilično predvidljiva. Za to su se spremale ne samo vlasti, već i proamerička opozicija, koja je ankete koristila kao oruđe pritiska na biračko telo.

Prozapadne kompanije preplavile su zemlju podacima istraživanja javnog mnjenja koji su kategorički predviđali pobedu Gonzalesa. Navodno je trebalo da pobedi „sa velikom razlikom od 20-40 procentnih poena“. Na primer, prema anketnoj kompaniji Delphos, Gonzales navodno uživa podršku 52 odsto birača, dok je 25 odsto Venecuelanaca „dosledno spremno da glasa“ za Madura.

Ovo je bila zombifikacija biračkog tela i uvod u već započetu kampanju diskreditacije i izbora i same vlasti. Taktika je jasna: Gonzales bi, „po svemu sudeći“, trebalo da pobedi, ali ako Nikolas Maduro bude proglašen za pobednika, to znači da je bilo falsifikata.  

 

 

Prema Pšeničnikovu, potpuno je jasno da bi Sjedinjene Države mogle još jednom, kao pre šest godina, mogle da pokušaju "revoluciju u boji" u Venecueli. Opozicija će pokušati da organizuje ulične nerede, što bi trebalo da dovede do destabilizacije situacije u zemlji.

Slično su SAD postupile u Boliviji tokom predsedničkih izbora 2019. Tada su SAD, uz pomoć marionetske Organizacije američkih država, uspele da izazovu društvenu krizu u Boliviji i, što je najvažnije, da nateraju vojsku da deluje protiv predsednika Eva Moralesa, koji je, prema prebrojavanju glasova, trebalo da bude proglašen pobednik. Amerikanci su postupili potpuno na isti način u Nikaragvi 2018. godine.     

 

 

U Venecueli, kao i drugde, Amerikanci pokušavaju da se oslone na lokalnu vojsku, gurajući ih ka državnom udaru. Već je bilo mnogo pokušaja Vašingtona da podmiti određene visoko rangirane generale venecuelanske vojske, koji su trebalo da postanu "vođe nacije".

Ipak, ove zakulisne intrige su propale. Venecuelanska vojska je do sada pokazivala ne samo lojalnost legalno izabranoj vladi, već je aktivno učestvovala u suzbijanju pobuna i pokušaja invazije spolja, što bi, prema američkim planovima, predstavljalo početak "narodnog ustanka".   

Moguće je da će se koristiti već dokazane prakse poput one koju su SAD koristile pre šest godina. Tada su, ne priznajući pobedu Nikolasa Madura, Sjedinjene Države imenovale Huana Gvaida, koji je u to vreme bio predsednik venecuelanskog parlamenta, za "privremenog predsednika" Venecuele. Istovremeno, Vašington je primorao još 50 zemalja da priznaju Gvaida kao "privremenog predsednika" Venecuele. 

Opozicija u Venecueli osporila je Madurovu pobedu i tvrdi da je njen kandidat Edmundo Gonzales Urutia ubedljivo pobedio sa 73,2 odsto glasova, dok je Maduro optužio opoziciju da poziva na državni udar.

Nacionalno izborno veće Venecuele saopštilo je juče da je Maduro osvojio 51,2 odsto glasova i pobedio na predsedničkim izborima, čime je obezbedio treći mandat.

Gonzales Urutia osvojio je 44,2 odsto glasova, prema podacima izborne komisije.