I Berlin je ukapirao - najzad! Obnova Severnog toka ključ za opstanak nemačke industrije!

Štefen Kotre, poslanik Bundestaga upozorio je na ekonomske poteškoće s kojima se suočava Nemačka zbog obustave ruskog gasa nakon oštećenja gasovoda Severni tok. Kotre je istakao da je obnova gasovoda Severni tok 1 i Severni tok 2 moguća i da bi bila korisna za nemačku industriju koja se trenutno suočava sa sve većim problemima zbog nedostatka jeftinog gasa iz Rusije.

Ova izjava dolazi u trenutku kada su cene gasa na berzi naglo porasle, što je prema Kotreovim rečima jedan od ključnih faktora deindustrijalizacije Nemačke.

Ključni projekti

Severni tok 1 i 2 su bili ključni projekti koji su obezbeđivali stabilne isporuke ruskog gasa Nemačkoj i ostatku Evrope.

Ovi gasovodi su prolazili kroz Baltičko more, direktno povezujući Rusiju i Nemačku, čime su smanjivali zavisnost Nemačke od tranzitnih zemalja i omogućavali povoljne energetske resurse.

Severni tok 1, koji je bio operativan od 2011. godine, snabdevao je Nemačku i druge evropske zemlje sa oko 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Severni tok 2 je bio planiran da udvostruči kapacitet snabdevanja, ali je ubrzo nakon izgradnje doživeo niz političkih i ekonomskih pritisaka, što je kulminiralo incidentom u septembru 2022. godine kada su dve eksplozije izazvale ozbiljna oštećenja na oba gasovoda.

Kotre tvrdi da obnavljanje oštećenih gasovoda ne bi zahtevalo velika ulaganja i da bi bilo mnogo jeftinije nego graditi nove infrastrukture. On je takođe istakao da nemačka industrija zavisi od stabilnog i pristupačnog izvora energije, a trenutne cene gasa su povećane dva do tri puta u poređenju sa ranijim periodima kada je ruski gas bio dostupan.

Ovo značajno poskupljenje energije ima ozbiljne posledice za nemačku ekonomiju, posebno za industrijski sektor, gde su troškovi energije direktno povezani sa konkurentnošću na globalnom tržištu.

Uticaj na nemačku industriju

Jedna od ključnih posledica prekida snabdevanja ruskim gasom je gubitak konkurentnosti nemačke industrije.

Nemačka, koja je bila jedno od glavnih čvorišta za distribuciju gasa u Evropi, sada se suočava sa ozbiljnim energetskim problemima.

Industrije koje su posebno pogođene uključuju hemijsku industriju, proizvodnju čelika, automobilski sektor, kao i druge energetski intenzivne grane koje su bile oslonjene na stabilno snabdevanje gasom po povoljnim cenama.

Kotre je posebno naglasio da je trenutna situacija bez ruskog gasa „jedan od eksera u sanduku nemačke industrije".

S obzirom na to da je cena gasa porasla, nemačka industrija ne može da održi svoju proizvodnju na dosadašnjim nivoima bez dodatnih troškova, što dovodi do smanjenja proizvodnje, gubitka radnih mesta i opadanja konkurentnosti.

Kotre tvrdi da bi obnova Severnog toka bila ekonomski isplativa za Nemačku i Evropu, jer bi obezbedila povratak jeftinog ruskog gasa.

Geopolitičke implikacije

Incident sa eksplozijama na gasovodima Severni tok dodatno je pogoršao već zategnute odnose između Rusije i Zapada, posebno u svetlu sukoba u Ukrajini i energetske zavisnosti Evrope od Rusije.

Eksplozije su izazvale prekid isporuke gasa, što je dovelo do energetske krize u Evropi. Ruska Federacija je oštro osudila incident i pokrenula istragu kako bi utvrdila ko stoji iza napada.

Zvaničnici iz Moskve su izjavili da će svaka istraga koja pokušava da zataška odgovornost za eksplozije biti neuspešna, i da će Rusija insistirati na tome da se počinioci kazne.

Ovaj incident je takođe doveo do diskusija o energetskoj bezbednosti u Evropi i ulozi Rusije kao glavnog dobavljača gasa.

Foto: Reuters/AP

Prekid isporuke gasa iz Rusije naterao je mnoge evropske zemlje da potraže alternativne izvore energije, uključujući tečni prirodni gas (LNG) iz Sjedinjenih Američkih Država, Norveške i Katara, ali ovi izvori nisu bili u mogućnosti da u potpunosti nadomeste ruski gas. Pored toga, LNG je skuplji i zahteva dodatnu infrastrukturu za transport i distribuciju.

Perspektiva budućeg razvoja

Iako Kotre zagovara obnovu Severnog toka, trenutno je neizvesno da li će do toga doći s obzirom na političke tenzije između Rusije i Zapada, kao i pritiske unutar same Nemačke.

Mnogi kritičari ističu da bi obnova Severnog toka bila politički kontroverzna, jer bi omogućila Rusiji da nastavi svoju energetsku dominaciju nad Evropom, dok bi druge evropske zemlje, poput Poljske i baltičkih država, doživele takav potez kao oblik zavisnosti od Moskve.

Međutim, ekonomska realnost Nemačke i Evrope, gde su cene energije visoke i industrija pati, mogla bi na kraju dovesti do preispitivanja trenutne energetske politike. Kako je ruski gas i ranije bio stabilan izvor energije za nemačku industriju, obnavljanje Severnog toka moglo bi pružiti brzo rešenje za energetsku krizu.

Nemačka industrija pati

Štefen Kotre se u svom govoru osvrnuo na tekuću ekonomsku krizu i pozvao na obnavljanje gasovoda Severni tok kako bi se smanjili troškovi energije i obezbedila stabilna snabdevanja gasom.

Nemačka industrija pati zbog visokih cena energije, a situacija bez ruskog gasa je dodatno pogoršala ekonomske uslove u zemlji.

Iako postoje političke prepreke i geopolitički pritisci, ekonomski interesi bi na kraju mogli prevagnuti u odluci da se obnovi Severni tok.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.