(VIDEO) Njihov obračun zapaliće svet! Iranska armija je moćnija od izraelske, ali jevrejska država ima 400 nuklearnih glava!

Iran je ispunio obećanje da će kazniti Izrael zbog ubistva više od 10 komandanata Hezbolaha. Na jevrejsku državu ispalio je više od 500 balističkih projektila. Očekuje se odgovor Izraela, a svet strepi da je rat Izraela i Irana neminovan.

Taj rat verovatno ne bi ostao na obračunu samo te dve države, u njega bi se uključio kompletan Bliski istok, a verovatno i najmoćnije sile na svetu Rusija, SAD i Kina! Koliko su, međutim jake armije dve sukobljene države i ko bi u tom sukobu mogao da pobedi?!

Koliko je jaka iranska vojska?!

Pre svega, treba razdvojiti regularnu, tradicionalnu vojsku i Korpus garde Islamske revolucije (IRGC). To je garda koja je dominantna, ali ne i jedina grana iranskih oružanih snaga. IRGC je osnovan ubrzo nakon Islamske revolucije 1979. Smatra se ključnom komponentom iranske vojne moći.

Što se tiče ukupne vojne snage Irana, prema veb stranici Global Firepover, koja od 2006. godine svake godine objavljuje svoj godišnji izveštaj i rangiranje nacionalnih oružanih snaga od najjačih do najslabijih, Iran zauzima 14. mesto. Izrael se nalazi na 17. mestu na istoj skali. Navodi se da Iran ima 1,18 miliona aktivnih vojnika, od čega je 350 hiljada rezervista, a 220 hiljada pripada raznim paravojnim formacijama.

Imaju ukupno 551 letelicu. Borbena flota se sastoji od 186 aviona. Što se tiče jurišnih aviona, Iran ih ima 21, od kojih je 15 spremno za rat, kako se navodi na sajtu, ima 1.996 tenkova (1.397 spremnih za borbu) i 101 brod, od kojih je sedam fregata i 19 podmornica. Oni nemaju nosače aviona.

Iran ima jedan od najvećih arsenala balističkih projektila na Bliskom istoku. Ovo uključuje krstareće i protivbrodske rakete, kao i balističke rakete dometa do 2.000 kilometara, odnosno više od 1.200 milja. Tako da mogu da pogode bilo koju metu na Bliskom istoku, uključujući Izrael.

Nije moguće dati tačne brojke, ali je američki Centar za strateške i međunarodne studije pre nekoliko godina saopštio da Iran poseduje hiljade raketa, odnosno desetak tipova projektila. Podsetimo, IRGC nadgleda iranski program balističkih raketa. Garda je koristila projektile za napad na sunitske muslimanske militante u Siriji i opozicione grupe iranskih Kurda u severnom Iraku.

Iran je 2023. godine predstavio hipersoničnu raketu, za koju tvrdi da može pogoditi Izrael za 400 sekundi i izbeći odbrambeni sistem Gvozdene kupole. Stručnjaci su tada rekli da je održivost ovog oružja upitna.

Iran ne krije da poseduje ogromne količine dronova i projektila tokom vojnih parada, i ima ambicije da uđe u veliki izvoz dronova. Reč je o avionima koje Rusija već koristi u Ukrajini. Ovo su dronovi Šahed-136. Ovi dronovi su dobili nadimak "dronovi samoubice" jer eksplodiraju pri udaru.

Njujork tajms je zaključio da se iranska vojska smatra jednom od najjačih u regionu po opremljenosti, koheziji, iskustvu i kvalitetu osoblja, ali da mnogo zaostaje za snagom i sofisticiranošću oružanih snaga Sjedinjenih Država, Izraela, i nekih evropskih zemalja. Problem je u tome što mnogi avioni potiču iz doba šaha Mohameda Reze Pahlavija, koji je vladao Iranom od 1941. do 1979. godine, a mnogi su onesposobljeni zbog nedostatka rezervnih delova. Zemlja je takođe kupila malu flotu od Rusije 1990-ih, kažu stručnjaci. Dodaju da su iranski tenkovi i oklopna vozila stari i da zemlja ima samo nekoliko velikih pomorskih brodova.

Iran zvanično nema nuklearne bombe, ali se veruje da je Teheran značajno unapredio svoj nuklearni program otkako se Trampova administracija povukla iz nuklearnog sporazuma iz 2015. godine 2018. godine. Američki izveštaji kažu da nema dokaza da je Iran nastavio da radi na nuklearnom oružju, kao što je radio 1990-ih i ranih 2000-ih.

Koliko je jaka izraelska vojska?

Izraelska vojska je osnovana 31. maja 1948. godine, samo dve nedelje nakon što je Izrael proglasio nezavisnost. Od svog nastanka, njeni vodeći principi su oblikovani potrebom zemlje da se brani od brojčano superiornih suseda. Primarni element ove doktrine je verovanje da Izrael ne može sebi priuštiti da izgubi nijedan rat.

Prema Global Firepover-u, Iran je bolji od Izraela. Rang lista vojne snage zemalja objavljena je sredinom godine. Prema podacima Firepovera, odbrambene snage Izraela su na 17. mestu, dok je Iran na 14. poziciji. Iako Global Firepover otkriva neke odnose moći i predstavlja pristojan pokazatelj vojnog potencijala, generalno se ne smatra najpouzdanijim metodom rangiranja jer ne uzima u obzir sve važne parametre. Ova skala se najviše kritikuje zbog uzimanja u obzir broja konkretnog naoružanja, a nije u dovoljnoj meri zasnovana na visokoj tehnologiji i nivou obučenosti i borbenog iskustva same vojske.

Ovo posebno važi za Izrael, čija se snaga manifestuje upravo u naprednom naoružanju, koje uključuje sofisticirano vazduhoplovstvo i sisteme protivraketne odbrane. U zemlji postoji i obaveza služenja vojnog roka, što doprinosi velikoj i dobroj vojsci. Global Firepover ne razmatra čak ni aspekt partnera, a jasno je koliko Izrael ima koristi od Sjedinjenih Američkih Država, verovatno najjače vojne sile na svetu.

Prema ovim podacima, izraelsko vojno osoblje broji 646 hiljada ljudi, od kojih se 173 hiljade smatra aktivnim. U rezervi ima 465.000 vojnika. Vojsku čini 200.000 vojnika, ljudstvo vazduhoplovstva broji 89.000 vojnika, a mornaricu oko 20.000. Staž vojnog roka traje 32 meseca za muškarce i 24 meseca za žene, nakon čega sledi višedecenijska obavezna rezerva (do 50 godina za žene i 55 za muškarce).

Ratna mornarica Izraela ima ukupno 109 plovila, dok Vazduhoplovstvo ima 656 različitih jedinica, od kojih su 323 borbena aviona. Izraelske snage imaju i 1.015 bespilotnih letelica, od kojih je 350 borbenih aviona. Što se tiče kopnenih snaga, Izrael ima ukupno 21.114 jedinica. Ima 1370 tenkova i 7714 drugih borbenih vozila.

Smatra se da Izrael ima najbolju protivvazdušnu odbranu na svetu, posebno razvijenu za odbranu od svih vrsta raketa i projektila. Uz protivraketne sisteme Arrov 3 i David's Sling, najupečatljiviji je raketni sistem Gvozdena kupola (Iron Dome). To je mobilni protivvazdušni odbrambeni sistem koji funkcioniše u svim vremenskim uslovima. Razvile su ga dve izraelske firme, Rafael Advanced Defence Sistems i Israel Aerospace Industries, a njegov glavni cilj je lociranje, presretanje i uništavanje projektila koji ciljaju naseljeno ili strateški važno područje.

Što se tiče proizvodnje izraelskog naoružanja, treba istaći tenk Merkava IV, koji je sličan nemačkom glavnom borbenom tenku Leopard 2 koji je postao poznat po upotrebi u Ukrajini. Reč je o tenku koji je Izrael počeo da proizvodi nakon što je njegov oklopni korpus pretrpeo velike gubitke protiv Egipta i Sirije u ratu 1973. godine, sa ciljem da smanji zavisnost od inostranih isporuka naoružanja.

Izraelske odbrambene snage upravljaju najvećim kontingentom F-16 van američkog vazduhoplovstva. Čuveni lovac je F-16I Sufa (Sufa na hebrejskom znači oluja sa grmljavinom). Prva flota stigla je u Izrael 2004. godine i sadržala je niz specijalizovanih modifikacija modela F-16 Fighting Falcon, koji je svoj prvi let izveo 1976. godine. Otprilike polovina avionike Falcona zamenjena je izraelskim inovacijama, što daje letelici neke specifične prednosti.

Izrael ima nuklearno oružje

Rašireno je mišljenje da Izrael takođe poseduje nuklearno oružje. Procene izraelskih zaliha kreću se između 80 i 400 nuklearnih bojevih glava, a veruje se da zemlja ima sposobnost da isporuči na nekoliko načina, uključujući letelice i krstareće rakete lansirane sa podmornica.

Snaga izraelske vojske ne može se videti bez savezništva sa Sjedinjenim Američkim Državama. Kao kupac i korisnik američke vojne opreme, Izrael je uključen u zajednički razvoj vojne tehnologije i redovno učestvuje u zajedničkim vojnim vežbama sa američkim i drugim snagama. Nakon napada Hamasa, SAD su odlučile da pošalju više vojnih brodova i aviona bliže Izraelu kao znak podrške. Izrael je najveći kumulativni primalac vojne pomoći Sjedinjenih Država od Drugog svetskog rata, a veruje se da su SAD pružile Izraelu 150 milijardi dolara bilateralne pomoći.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.