Ovoga se Amerikanci plaše! Šta ako izbori u SAD završe nerešeno?! Ko će biti predsednik Kamala ili Tramp?!

Demokratka Kamala Haris i republikanac Donald Tramp suočiće se u jednoj od najneizvesnijih predsedničkih trka u američkoj istoriji. Ankete kako na nacionalnom nivou tako i u ključnim državama pokazuju veliku ravnopravnost, a neodlučan ishod elektorskih glasova nije nemoguć.

Kao što je poznato, Amerikanci biraju predsednika kroz izborni sistem, gde 50 saveznih država i glavni grad Vašington obezbeđuju ukupno 538 elektora koji potom postavljaju predsednika. Svaka savezna država bira određeni broj elektora, srazmerno broju stanovnika. Na primer, Vajoming ima najmanji broj elektora (3), a Kalifornija najviše (54). Za pobedu je potrebno najmanje 270 elektorskih glasova.

Sedam ključnih zemalja

Prema pouzdanim anketama, velika većina saveznih država je već odlučila za koga će glasati, a od izbora do izbora tradicionalno favorizuju ili demokrate ili republikance. Sedam neodlučnih, tzv ljuljačke države će tako odlučiti o novom predsedniku SAD.

Ovo je trenutna država bez uključivanja glasova sedam ključnih država (Pensilvanija, Mičigen, Viskonsin, Severna Karolina, Džordžija, Nevada, Arizona).

269-269

Prema anketama, Tramp ima blago prednost u Pensilvaniji, Arizoni, Džordžiji i Severnoj Karolini, dok Haris vodi u Viskonsinu i Mičigenu. U Nevadi je situacija potpuno izjednačena. Prema takvoj situaciji, Tramp bi dobio 281 elektora i pobedio bi na izborima. Međutim, s obzirom da je u svim državama prednost bilo kog kandidata manja od 1,5 odsto (u Pensilvaniji samo 0,3) i veliki broj neodlučnih birača, rezultate je nemoguće predvideti.

U takvom scenariju nije nerealan scenario neodlučnog rezultata, odnosno jednakog broja elektorskih glasova za Trampa i Harisa, 269-269.

To bi se dogodilo ako bi Tramp osvojio države koje je osvojio protiv Hilari Klinton 2016. i izgubio od Džoa Bajdena 2020. godine. To su Mičigen, Viskonsin i Pensilvanija, države Srednjeg zapada i Nevada. Ako bi Haris pobedila na jugu, u Arizoni, Džordžiji i Severnoj Karolini, dobila bi jednak broj elektorskih glasova, a ishod izbora bio bi nerešen rezultat. 

Kakva je procedura u tom scenariju?

Ako nijedan kandidat ne dobije većinu od 538 elektorskih glasova, o izboru predsednika odlučuje Predstavnički dom Kongresa SAD, odnosno donji dom, pri čemu svaka država ima jedan glas, ali Vašington DC ne glasa. Za pobedu je potrebna većina država (26). U donjem domu svaka država ima različit broj zastupnika prema broju stanovnika, a ukupan broj predstavnika je 435. Tako bi predstavnici unutar države morali da se dogovore oko podrške jednom kandidatu ili glasanjem većinom.

Gornji dom, Senat, koji ima 100 senatora, birao bi potpredsednika, a svaki senator bi imao pravo glasa. Za pobedu je potrebna većina senatora (51). Demokrate trenutno imaju većinu u Senatu, a republikanci u donjem domu. U slučaju da domovi ostanu podeljeni, moglo bi se dogoditi da predsednik bude Tramp, a potpredsednik demokrata Tim Valc.

Tramp bi bio ispred

Međutim, s obzirom na to da se sutra bira novi sastav i Senata i čitavog Predstavničkog doma, situacija bi se mogla promeniti, a ankete govore da bi republikanci mogli da preuzmu Senat i da zadrže donji dom, ali i tamo ankete su izuzetno ujednačeni.

U ovakvom razvoju situacije Tramp bi bio u velikoj prednosti. Međutim, u američkom izbornom sistemu postoji siva zona u kojoj stoji da izabrani elektori ne moraju da glasaju po volji birača svoje savezne države, odnosno da mogu da glasaju za bilo kog predsedničkog kandidata.

Iako se ova praksa izuzetno retko primenjuje, u izjednačenom scenariju neki birači bi mogli da glasaju za drugog kandidata, na primer onog koji je osvojio pojedinačni najveći broj glasova u celoj zemlji. Haris, za koju se predviđa da će osvojiti više glasova od Trampa, tamo bi bio u boljoj poziciji.

Na ovaj način bi elektori odlučivali o pobedniku izbora, a glas ne bi morao da se prenosi u Kongres.