Ko je zapravo Donald Tramp? Usponi i padovi biznismena koji po drugi put osvaja Belu kuću!

Kralj nekretnina, rijaliti TV zvezda i 45. predsednik Sjedinjenih Država - Donald Tramp je jedna od najkontroverznijih ličnosti u američkoj političkoj istoriji.

Donald Džon Tramp rođen je 14. juna 1946. godine kao četvrto od petoro dece Meri En Mekleod Tramp i Frederika Krisa Trampa Starijeg. Trampova majka rođena je u Škotskoj i emigrirala je u Sjedinjene Države 1930. godine. Njegov otac rođen je u Njujorku, kao sin nemačkih imigranata. Tokom Trampovog detinjstva, porodica je živela u luksuznom naselju Jamaica Estates u njujorškom kvartu Kvins.

Detinjstvo i rani život

Trampov otac Fred Tramp bio je sin nemačkih imigranata, a njegova majka Meri En Meklaud Tramp rođena je u Škotskoj.

Foto: printscreen Twitter

Upisali su ga na Njujoršku vojnu akademiju sa 13 godina.

Tramp kaže da mu je pet godina provedenih na akademiji, koje su započele 1959, pružilo vojnu obuku i pomoglo mu da izgradi liderske veštine. Kasnije je propustio Vijetnamski rat zbog poštede - četiri iz akademskih razloga i jedne zbog osteofita (problemi sa kostima).

Nakon što je stekao diplomu u Školi Vorton Univerziteta u Pensilvaniji, Tramp je postao favorit da nasledi oca za kormilom porodične kompanije. Njegov otac ga je postavio za predsednika porodičnog biznisa nekretnina 1971. Tramp ga je preimenovao u Trump Organization i preorijentisao kompaniju na izgradnju i renoviranje nebodera, hotela, kazina i tereni za golf.

Tokom 1980-ih, Donald Tramp je stekao reputaciju velikog investitora u nekretnine. Izgradio je 36-spratni stambeni kompleks Trump Plaza, kao i Trump Tower na Petoj aveniji, u kojem su se nalazile luksuzne prodavnice, Trampov višespratni rezidencijalni prostor i sedište njegove kompanije.

Takođe se proširio i na kasino biznis u Atlantik Sitiju, Nju Džerzi, izgradivši Trump Plaza Hotel & Casino (koji se prvobitno zvao Harrah’s at Trump Plaza) i Trump Castle. Godine 1990. izgradio je Trump Taj Mahal, po ceni od gotovo milijardu dolara, nazivajući ga "osmim svetskom čudom".

On i njegova preduzeća bili su tužioci ili tuženi u više od 4.000 sudskih sporova, uključujući šest poslovnih stečajeva.

Put do političkih angažmana

Tramp je napustio svoje investicije u kazino industriji, ali je njegov interes za nekretnine ostao aktivan. Trump Organization se fokusirala na luksuzne projekte u oblasti nekretnina, uključujući stambene zgrade i hotele širom sveta. Donald Tramp je svoj brend pretvorio u globalno prepoznatljivo ime, licencirajući ga na razne projekte i proizvode, od građevina do vina, parfema i televizijskih emisija.

Foto: Tanjug/AP

Njegova popularnost u javnosti porasla je kada je postao domaćin i izvršni producent rijaliti emisije "The Apprentice" (Šegrt) 2004. godine, koja je privukla veliki broj gledalaca i dodatno učvrstila njegov status kao uspešnog poslovnog čoveka u očima mnogih Amerikanaca. Tramp je koristio ovaj uspeh da dalje širi svoj brend, a njegova javna ličnost postala je sinonim za bogatstvo, moć i uspeh.

Međutim, Tramp nije bio imun na kontroverze. Često je izazivao oštre kritike zbog svojih izjava i poslovnih praksi. Njegova retorika, naročito u vezi sa političkim i društvenim pitanjima, bila je polarizujuća i ponekad izazivala burne reakcije. Uprkos tome, nastavio je da gradi svoju bazu podrške, pre svega među konzervativnim biračima, što je kulminiralo njegovom predsedničkom kandidaturom 2016. godine, tokom koje je pobedio na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Državama.

Predsednička kampanja 2016. i pobeda

Tramp se uselio u Belu kuću, šokiravši svet pobedom nad Hilari Klinton. Bio je jedini predsednik bez vladinog i vojnog iskustva. On je učinio Vrhovni sud konzervativnijim, povukao je SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma i preuzeo korake da smanji imigraciju.

Foto: Tanjug AP

Trampova prva poseta inostranstvu u svojstvu predsednika bila je Saudijskoj Arabiji 2017. godine.

Tramp zagovara izolacionističku politiku koja podrazumeva izvlačenje njegove zemlje iz sukoba u inostranstvu i promocija američke industrije.

Kraj mandata i početak Haris-Bajden ere

Kraj Trampovog predsedničkog mandata i početak mandata za Bajden-Haris bili su obeleženi karantinima zbog kovida, obaveznim nošenjem maski i uličnim nemirima posle policijskog ubistva Džordža Flojda u Mineapolisu. 

Foto: Reuters

Na izborima 2020. godine, Tramp je izgubio od demokratskog kandidata Džoa Bajdena, ali je odbio da prizna poraz, tvrdeći da su izbori bili namešteni i podstičući svoje pristalice na pravne bitke i proteste. Kulminacija ovih napetosti bila je napad na Kapitol 6. januara 2021. godine, kada su Trampovi sledbenici upali u zgradu Kongresa u pokušaju da spreče potvrdu Bajdenove pobede. Taj događaj rezultirao je njegovim drugim opozivom u Predstavničkom domu, ali je kasnije oslobođen optužbi u Senatu.

Pokušaj atentata

Izvršen je 13. jula 2024. nešto posle 18 časova po lokalnom vremenu na predizbornom skupu u blizini Batlera u Pensilvaniji.

Atentator je identifikovan kao 20-godišnji Tomas Metju Kruks iz Betel Parka u Pensilvaniji.Prema snagama bezbednosti i svedocima, Kruks je ispuzao na krov ispred mesta mitinga i ispalio osam metaka iz poluautomatske puške AR-15 pre nego što ga je ubio snajperista Tajne službe. Jedan učesnik skupa je poginuo, dok su druga dva učesnika teško povređena.

Nakon što je pogođen, Tramp se sagnuo na zemlju i ubrzo je bio okružen osobljem Tajne službe.

Foto: Tanjug/AP/EPA

Ubrzo je ustao na noge, krvarivši iz desnog uha. Zatim je digao pesnicu u vazduh i viknuo „Borba, borba” pre nego što su ga agenti Tajne službe odveli do vozila. Tramp je potom prebačen u lokalnu bolnicu i pušten u stabilnom stanju, nakon čega je otputovao avionom za Nju Džerzi.

Iako je napustio Belu kuću u januaru 2021. godine, Tramp je nastavio da igra aktivnu ulogu u američkoj politici. Njegov uticaj na Republikansku stranku ostao je snažan, i uspeo je da dobije kandidaturu stranke za predsedničke izbore 2024. godine.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.